U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Nebojša Radović i Ivana Cucić Petrović, advokati iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Rapajić, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o revizijama tuženog izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 358/20 od 01.10.2020. godine i Gž2 380/21 od 09.09.2021. godine, u sednici održanoj 25.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 358/20 od 01.10.2020. godine, u delu odluke o obavezi izdržavanja VV.

U preostalom delu revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 358/20 od 01.10.2020. godine se ODBACUJE kao nedozvoljena.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 380/21 od 09.09.2021. godine, u preinačujućem delu i odluci o troškovima postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2116/2016 od 28.05.2020. godine, stavom prvim izreke razveden je brak parničnih stranaka zaključen 05.02.1994. godine u ... zaveden u matičnu knjigu venčanih za matično područje ... pod tekućim brojem ... za godinu 1994. na osnovu člana 41. Porodičnog zakona RS. Stavom drugim izreke utvrđeno je da se maloletno dete parničnih stranaka GG rođen ... godine u ... poverava na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, tužilji sa prebivalištem na adresi majke. Stavom trećim izreke utvrđeno je održavanje ličnih odnosa tuženog sa maloletnim GG za period kada se tuženi nalazi u Srbiji po modelu bliže opisanom u tom stavu izreke, a u slučaju da otac ode da radi u inostranstvo viđanje će se obavljati po dogovoru uz obavezu oca da se pri svakom dolasku u Srbiju javi maloletnom detetu i dogovori viđanje. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog GG plaća iznos od 13.000,00 dinara mesečno od 30.11.2016. godine kao dana podnošenja tužbe pa do donošenja prvostepene presude i iznos od 15.000,00 dinara mesečno od dana donošenja prvostepene presude pa dok za to postoje zakonski uslovi uplatom dospelih obroka u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a budućih najkasnije do 15. dana u mesecu za tekući mesec na tekući račun tužilje označen u tom stavu izreke. Stavom petim izreke utvrđeno je da je tužilja samostalno vršila roditeljsko pravo prema VV rođenoj ... godine u ... u periodu od podnošenja tužbe do nastupanja punoletstva. Stavom šestim izreke tuženi je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje VV za period dok je ista bila maloletna plaća iznos od 17.000,00 dinara mesečno od 30.11.2016. godine, kao dana podnošenja tužbe do 13.05.2018. godine, kao dana nastupanja punoletstva VV, uplatom dospelih obroka u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude na tekući račun tužilje označen u tom stavu izreke. Stavom sedmim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenih 15.000,00 dinara do traženih 17.000,00 dinara mesečno na ime doprinosa tuženog za izdržavanje maloletnog GG od dana donošenja prvostepene presude pa dok za to postoje zakonski uslovi uplatom dospelih obroka u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude a budućih najkasnije do 15-tog dana u mesecu za tekući mesec na tekući račun tužilje označen u tom stavu izreke. Stavom osmim izreke tuženi je obavezan da tužilji isplati polovinu troškova na ime prevoda dokumentacije od strane sudskog tumača za turski jezik u iznosu od 15.000,00 dinara dok je u ostalom delu odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove i odbijen deo zahteva kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužilji naknadi sve prouzrokovane troškove ovog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 358/20 od 01.10.2020. godine, žalba tužilje je usvojena, a žalba tuženog je delimično usvojena i delimično odbijena, pa je prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu kojim je utvrđen model održavanja ličnih odnosa tuženog sa maloletnim GG za slučaj da tuženi ode da radi u inostranstvo i u delu odluke o obavezi izdržavanja VV za period od dana podnošenja tužbe do 13.05.2018. godine, kada je postala punoletna. Prvostepena presuda je ukinuta u pobijanom usvajajućem delu (preko 13.000,00 dinara do dosuđenih 15.000,00 dinara) i u pobijanom odbijajućem delu (preko dosuđenih 15.000,00 dinara do traženih 17.000,00 dinara), odluke o obavezi izdržavanja maloletnog GG i u delu kojim je odlučeno o naknadi troškova postupka, pa je u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pobijajući je u delu koji se odnosi na vršenje roditeljskog prava i izdržavanje VV.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1750/2020 od 07.06.2021. godine, stavom prvim izreke tuženi je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog GG plaća iznos od 15.000,00 dinara mesečno od dana donošenja prvostepene presude pa dok za to postoje zakonski uslovi uplatom dospelih a neisplaćenih obroka u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a budućih najkasnije do 15-tog dana u mesecu za tekući mesec na tekući račun tužilje označen u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke odbačen je deo tužbenog zahteva da tuženi na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog GG plaća iznos od 30.000,00 dinara mesečno od 30.11.2016. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do dana donošenja drugostepene presude, dok je tužbeni zahtev odbijen preko dosuđenih 15.000,00 dinara pa do traženih 20.000,00 dinara mesečno na ime doprinosa tuženog za izdržavanje maloletnog GG od dana donošenja prvostepene presude pa dok za to postoje zakonski uslovi, uplatom dospelih a neisplaćenih obroka u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude a budućih najkasnije do 15-tog dana u mesecu za tekući mesec na tekući račun tužilje označen u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužilji isplati polovinu troškova na ime prevoda dokumentacije od strane sudskog tumača u iznosu od 15.000,00 dinara dok je u ostalom delu odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove i odbijen deo zahteva kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužilji naknadi sve prouzrokovane troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 380/21 od 09.09.2021. godine stavom prvim izreke žalba tuženog je odbijena, a žalba tužilje je delimično usvojena i delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem i odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu, tako što je tuženi obavezan da na ime izdržavanja maloletnog GG plaća mesečni iznos od 5.000,00 dinara (pored već pravnosnažno dosuđenog iznosa od 13.000,00 dinara) počev od dana donošenja prvostepene presude pa dok za to postoje zakonski uslovi, uplatom dospelih, a neisplaćenih obroka u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a budućih najkasnije do 15-tog u mesecu za tekući mesec na tekući račun tužilje, dok je u preostalom pobijanom a nepreinačenom delu odluke o glavnom zahtevu i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 5.320,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pobijajući je u preinačujućem delu i odluci o troškovima postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i utvrdio da je revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 358/20 od 01.10.2020. godine delimično neosnovana, a u delu nedozvoljena, dok je revizija izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 380/21 od 09.09.2021. godine neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijama tuženog ukazuje nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile brak 05.02.1994. godine u kome je rođeno dvoje dece VV (rođena ... godine) i GG (rođen ... godine). Zajednica života je prekinuta u jesen 2016. godine kada je tuženi napustio stan u kome su supružnici živeli zajedno sa svojom decom. Nakon prekida zajednice života tužilja je ostala da živi sa decom u stanu koji je bio u zajedničkoj svojini parničnih stranaka i koji je prodat 2017. godine za kupoprodajnu cenu od 79.000,00 evra. Od kupoprodajne cene (koja je po pola uplaćena na račune stranaka) izmerena su dugovanja za komunalne usluge za predmetni stan, a tužilja je od svoje polovine novca vratila kredit za kupovinu automobila i podigla stambeni kredit u iznosu od 57.500 evra za kupovinu novog stana, u kome sada živi sa decom. Rata za stambeni kredit iznosi mesečno 298,28 evra. Tužilja je prodala kuću koju je nasledila od svojih roditelja i od kupoprodajne cene kupila je garsonjeru od 23 m2 koju izdaje za 150 evra mesečno. Prodala je automobil za 6.000 evra i podigla kredit za kupovinu nameštaja u trajanju od 24 meseca, tako da mesečna rata iznosi 9.000,00 dinara. Tužilja je rođena ... godine i po zanimanju je ..., a zaposlena je kao ... i mesečna neto zarada iznosi 72.000,00 dinara. Sposobna je za rad, a boluje od dijabetesa tipa 2 te za lekove mesečno izdvaja oko 3.000,00 dinara. Osim obaveze izdržavanja maloletnog GG i ćerke VV koja je sada punoletna i redovan student, nema obaveze izdržavanja drugih lica. Tuženi je rođen ... godine i po zanimanju je ... sa završenom srednjom ... i višom ... školom. Trenutno je u statusu nezaposlenog lica, zdrav je i radno sposoban. Pored punoletne ćerke VV i maloletnog sina GG tuženi nema obaveze izdržavanja drugih lica. Tuženi ne poseduje nepokretnosti, a živi sa emotivnom partnerkom u njenom stanu. Po ugovoru od 03.05.2016. godine tuženi je bio zaposlen kao ... u periodu od 01.08.2016. do 31.05.2017. godine sa mesečnom zaradom od 4.000 evra. Prema ugovoru za ... koji je zaključen sa ... na period od 01.09.2017. do 31.05.2018. godine mesečna plata tuženog je iznosila 3.000 ... (oko 56.000,00 dinara). Tuženi je vlasnik ... u ..., a na račun tuženog u ... banci 21.08.2017. godine uplaćen je iznos od 4.237.200,00 dinara i 179.000,00 dinara. Zajedničko dete parničnih stranaka VV je rođena ... godine i postala je punoletna ... godine, pa je za period do punoletstva utvrđeno da su njene ukupne mesečne potrebe iznosile 34.000,00 dinara. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 88/19 od 25.04.2019. godine utvrđena je obaveza tuženog da doprinosi izdržavanju sada punoletne VV u iznosu od 17.000,00 dinara mesečno. U toku ove parnice rešenjem prvostepenog suda od 10.05.2017. godine koje je postalo pravnosnažno 18.07.2017. godine određena je privremena mera kojom je tuženi obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje ćerke, tada maloletne VV plaća mesečno iznos od 17.000,00 dinara a za izdržavanje sina maloletnog GG iznos od 13.000,00 dinara, počev od dana donošenja rešenja do pravnosnažnog okončanja postupka. Navedeno rešenje je stavljeno van snage rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu od 04.12.2018. godine od dana 13.05.2018. godine u delu kojim je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju ćerke VV sa mesečnim iznosom od 17.000,00 dinara. Mesečne potrebe maloletnog GG utvrđene su u iznosu od 30.000,00 dinara i procenjene na osnovu uzrasta i troškova za ishranu, higijenu, garderobu, mobilni telefon, knjige za školu, treninge košarke, opremu za košarku, engleski jezik sa knjigama, uz utvrđenje da je dete zdravo i da ima uobičajene potrebe deteta njegovog uzrasta. Završio je šesti i krenuo u sedmi razred osnovne škole.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je presudom P2 2116/2016 od 28.05.2020. godine obavezao tuženog da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje VV (za period dok je bila maloletna) plaća iznos od 17.000,00 dinara mesečno počev od dana podnošenja tužbe do punoletstva 13.05.2018. godine i utvrdio da je tužilja samostalno vršila roditeljsko pravo prema VV u periodu od podnošenja tužbe do nastupanja punoletstva. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu odluke o obavezi izdržavanja VV za period od podnošenja tužbe do punoletstva 13.05.2018. godine.

Odlučujući o izdržavanju maloletnog deteta GG prvostepeni sud je (presudom P2 1750/20 od 07.06.2021. godine), tuženog obavezao da doprinosi izdržavanju iznosom od 15.000,00 dinara mesečno od dana donošenja prvostepene presude pa dok za to postoje zakonski uslovi, a odbio zahtev za izdržavanje u navedenom periodu preko dosuđenog do traženog iznosa od 20.000,00 dinara mesečno. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u tom delu (izdržavanje maloletnog GG), tako što je obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju sa iznosom od 5.000,00 dinara mesečno (pored već prethodno pravnosnažno dosuđenog iznosa od 13.000,00 dinara), počev od dana donošenja prvostepene presude pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim odlukama pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odlučeno o izdržavanju zajedničke dece parničnih stranaka, maloletnog GG i sada punoletne VV za period do njenog punoletstva.

Prema članu 73. Porodičnog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, a po članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Suprotno navodima revizije ovaj sud nalazi da su nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke o izdržavanju zajedničkog deteta parničnih stranaka, sada punoletne VV, pravilno primenili materijalno pravo utvrđujući njene ukupne potrebe i mogućnosti tuženog da doprinosi njenom izdržavanju. Pravilnost ocene relevantnih okolnosti propisanih članom 160. Porodičnog zakona nije dovedena u sumnju revizijskim navodima tuženog. Bez uticaja su navodi revidenta da u toku ove parnice nije doneta presuda ili rešenje o vršenju roditeljskog prava prema VV do njenog punoletstva, imajući u vidu utvrđenu činjenicu da su maloletna deca nakon prekida zajednice života supružnika nastavila da žive sa majkom i da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava (član 77. stav 2. PZ). Postupak u ovoj parnici započet je podnošenjem tužbe za razvod braka, pa je u pitanju bračni spor u kome su stranke supružnici (član 210. stav 1. i član 219. navedenog zakona) u kome se na osnovu člana 226. tog zakona odlučuje i o vršenju roditeljskog prava (pored ostalog i o izdržavanju maloletne dece), kao adhezionom postupku. O izdržavanju VV nakon njenog punoletstva odlučeno je pravnosnažno u posebnoj parnici. U ovoj parnici (bračni spor) tužilja je aktivno legitimisana u pogledu dela tužbenog zahteva koji se odnosi na izdržavanje VV u periodu do njenog punoletstva, pa su zato kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi tuženog kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava.

U preostalom delu revizija tuženog izjavljena protiv pravnosnažne drugostepene presude (Gž2 358/20 od 01.10.2020. godine) kojom se zapravo osporava stav peti izreke prvostepene presude (utvrđeno da je tužilja samostalno vršila roditeljsko pravo prema VV u periodu od podnošenja tužbe do nastupanja punoletstva) nije dozvoljena. Tuženi je u konkretnom slučaju izjavio žalbu protiv prvostepene presude, ali drugostepeni sud nije ispitivao prvostepenu presudu u navedenom delu (član 386. ZPP). Tuženi u zakonom propisanom roku nije predložio donošenje dopunske presude o osnovanosti njegove žalbe protiv stava petog izreke prvostepene presude (član 356. ZPP koji se po članu 385. stav 1. tog zakona shodno primenjuje i na postupak pred drugostepenim sudom), pa nema pravo da izjavi reviziju kao vanredni pravni lek protiv presude kojom je u drugom stepenu odlučivano o izjavljenoj žalbi kao redovnom pravnom leku. U takvoj situaciji revizija tuženog u navedenom delu nije dozvoljena (član 410. stav 2. tačka 5. ZPP).

Neosnovano se revizijom osporava odluka o doprinosu tuženog za izdržavanje maloletnog GG, jer su nižestepeni sudovi na osnovu utvrđenih kriterijuma propisanih članom 160. Porodičnog zakona utvrdili ukupne potrebe maloletnog deteta, kao i materijalne mogućnosti tuženog da doprinosi njegovom izdržavanju vodeći računa o minimalnoj sumi za izdržavanje koja je važila u vreme presuđenja. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ukupne potrebe maloletnog deteta pravilno utvrđene imajući u vidu njegov uzrast i razvojne potrebe, te da dosuđeni iznos uz doprinos drugog roditelja adekvatno zadovoljava potrebe deteta, a da pri tom egzistencija tuženog kao lica koje je po zakonu dužnik izdržavanja neće biti ugrožena. Suprotno navodima revizije nižestepeni sudovi su utvrdili i ocenili činjenicu da tuženi ima obavezu da dopirnosi i izdržavanju punoletne ćerke VV, a činjenica da je roditelj dužnik izdržavanja trenutno nezaposlen ne oslobađa ga obaveze da dopirnosi izdržavanju maloletnog deteta, jer se od roditelja zahteva proaktivan odnos u smislu potrage za poslom u okviru svoje radne sposobnosti i stručne kvalifikacije.

Pretežni deo navoda u reviziji tuženog odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude u pogledu odluke o izdržavanju maloletnog deteta i materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili. Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta primenom člana 207. PZ, budući da se radi o sporu iz porodičnih odnosa.

Na osnovu iznetog primenom članova 414. stav 1. i 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić