U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca D.R. iz T., koga zastupa punomoćnik M.R., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koga zastupa Direkcija za imovinsko-pravne poslove, Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7849/10 od 17.03.2011. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 7849/10 od 17.03.2011. godine pa se ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P 7855/07 od 30.04.2009. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 228.034,00 (dvestadvadesetosamhiljadatridesetčetiri) dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P 7855/07 od 30.04.2009. godine (izreka u stavu prvom), delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati 210.000,00 dinara, strah 190.000,00 dinara, za duševne bolove zbog naruženosti 200.000,00 dinara i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 620.000,00 dinara (ukupno 1.220.000,00 dinara) sa zateznom kamatom počev od momenta prvostepenog presuđenja, pa do isplate. Izrekom u stavu drugom za veća tužbena traženja zahtev je odbijen. Tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova spora isplati 209.284,00 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu i tužbeni zahtev je odbijen.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizijski sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04...), pa je našao da je osnovan predlog Apelacionog suda u Beogradu u pogledu dozvoljenosti posebne revizije zbog neujednačene sudske prakse.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac je 16.04.1992. godine kao pripadnik oružanih snaga bivše SFRJ za borbenih dejstava protiv hrvatskih paravojnih formacija na teritoriji današnje Republike Hrvatske ranjen zbog eksplozije granate u predelu leve ruke, glave, desnog i levog kolena kojom prilikom mu je oštećen vid i sluh. U upravnom postupku priznato mu je svojstvo ratnog vojnog invalida sa 50% invaliditeta. Zbog zadobijene teške telesne povrede trpeo je fizičke bolove, estetski izgled mu je umanjen u srednjem stepenu, a životna aktivnost 15% sa posledicama, sve opisanim u nalazu i mišljenju sudskog veštaka. Posle povređivanja tužilac je trpeo primarni i sekundarni strah jakog intenziteta (veštačenje od strane veštaka neuropsihijatrijske struke).

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev (objektivna odgovornost po članu 173. i članu 174. ZOO u vezi člana 218. stav 2. Zakona o službi u oružanim snagama što tužena i ne osporava). Prvostepeni sud je ocenio i odbio istaknuti prigovor zastarelosti smatrajući da je postojao zastoj zastarevanja u periodu od 28.02.1993. do 04.08.1995. godine (čl. 382-384. ZOO) jer je tužilac u tom periodu bio na ratištu.

Suprotno, drugostepeni sud smatra da rok počinje da teče od momenta povređivanja (16.04.1992. godine) i da za zastarelost potraživanja i naknade štete prouzrokovane krivičnim delom nije od uticaja moment saznanja za konačni obim štete, jer je ''reč o roku zastarelosti čijim protekom oštećeni apsolutno gubi pravo na potraživanje naknade štete''.

Stanovište prvostepenog suda je pravilno.

Tužilac je bio učesnik ratnih dejstava u određenom vremenskom periodu i za to vreme zastarelost ne teče (član 382. stav 1. ZOO). Sa druge strane u konkretnom slučaju zastarevanje ne teče ni za vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze (član 383).

Zastarelost potraživanja nematerijalne štete po pravilu ne teče od momenta nastanka štetnog događaja kada je u pitanju ranjavanje (teške telesne povrede). Za fizičke bolove zastarelost počinje da teče od momenta kada su završeni; zastarelost potraživanja za duševne bolove usled umanjenja životne aktivnosti počinje da teče od momenta kad je taj vid neimovinske štete dobio oblik konačnog stanja.

Prethodno (inače obavezno) obraćanje oštećenog poverioca državnom organu (vojnom pravobranilaštvu ili drugom zastupniku po zakonu), radi isplate naknade štete prekida zastarevanje potraživanja (član 388. ZOO).

Imajući u vidu istaknuto očigledno je da potraživanje nije zastarelo pa je prigovor tužene o zastarelosti potraživanja neosnovan.

S obzirom da osnov potraživanja nije sporan, pravilno je prvostepeni sud odmerio novčanu naknadu za pretrpljene fizičke bolove i duševne bolove usled umanjenja životne aktivnosti i naruženosti u skladu sa svim okolnostima slučaja, jačinom bolova i straha, procentom umanjenja životne aktivnosti i njenim manifestacijama, pri čemu je vođeno računa o značaju povređenih dobara i cilju kome ta naknada služi (da predstavlja satisfakciju), sve u skladu sa pravilima iz člana 200. ZOO.

Na osnovu člana 407. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u sporu pa su mu dosuđeni troškovi u skladu sa advokatskom tarifom i to: 209.284,00 dinara koji mu je priznat prvostepenom presudom i iznos od 18.750,00 dinara koliko je zahtevao za sastav revizije (ukupno 228.034,00 dinara).

Na osnovu člana 166. u vezi čl. 153. i 154. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.