U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... čiji su punomoćnici Dragan Bojanić, advokat iz ... i Jovan Čelebić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Milutinović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 15/20 od 28.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 15/20 od 28.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P2 134/19 od 25.09.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da doprinosi u izdržavanju maloletne VV, mesečnim iznosom od 8.000,00 dinara od 01.08.2018. godine pa nadalje, dok postoji zakonska obaveza izdržavanja ili dok ova odluka ne bude izmenjena ili ukinuta, za svaki mesec unapred, najkasnije do petog u mesecu za tekući mesec, na ruke zakonskoj zastupnici maloletnog deteta – majci, tužilji AA iz ..., s tim što je dospele a neisplaćene rate tuženi dužan da isplati odjednom, pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne VV pored dosuđenog iznosa sadržanog u stavu prvom izreke i mesečnim iznosom od 7.000,00 dinara (ukupno 15.000.00 dinara), počev od 01.08.2018. godine pa nadalje, dok postoji zakonska obaveza izdržavanja ili dok ova odluka ne bude izmenjena ili ukinuta, za svaki mesec unapred, najkasnije do petog u mesecu za tekući mesec, na ruke zakonskoj zastupnici maloletnog deteta – majci, tužilji AA iz ..., s tim što je dospele a neisplaćene rate dužan da isplati odjednom, pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke odbijen, je kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da doprinosi izdržavanju tužilje iznosom od 10.000,00 dinara, od 01.07.2018. godine pa nadalje, dok postoje zakonski uslovi, za svaki mesec unapred, najkasnije do petog u mesecu za tekući mesec, na ruke tužilji, s tim što je dospele a neisplaćene rate dužan da isplati odjednom, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 249.320,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 15/20 od 28.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P2 134/2019 od 25.09.2019. godine, u stavu drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju tužilje iznosom od 10.000,00 dinara od 01.07.2018. godine, najduže do 5 godina od dana prestanka braka, odnosno od 13.12.2018. godine, dok za to postoje zakonski uslovi, za svaki mesec unapred, najkasnije do petog u mesecu za tekući mesec, na ruke tužilji, stim što je dospele, a neisplaćene rate dužan da isplati odjednom, sa zakonskom zateznom kamatom na svaku ratu od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020) u vezi člana 202. Porodičnog zakona i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene člana 8. ZPP, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1, u vezi člana 8. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tuženog koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pranične stranke su zaključile brak ...1994. godine. Zajednica života između supružnika je trajala do ...2018. godine. U braku parničnih stranaka rođeno je troje dece. Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P2 355/2018 od 13.12.2018. godine, sporazumno je razveden brak parničnih stranaka, a vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV, povereno je majci. Nakon faktičkog prekida bračne zajednice sa tuženim, tužilja je sa detetom nastavila da živi u iznajmljenom stanu. Tužilja je do 31.08.2018. godine bila u radnom odnosu u preduzeću „GG“ d.o.o. ..., a u periodu od 30.07.2018. godine do 23.11.2018. godine, ostvarila je neto zaradu u iznosu od 53.563,00 dinara. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 26.06.2018. godine, tužilji je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti počev od 11.06.2018. godine, kao posledica bolesti. Rešenjem od 23.10.2018. godine tužilja je ostvarila pravo na invalidsku penziju od 01.09.2018. godine, u iznosu od 14.338,72 dinara mesečno.

Tuženi je zaposlen u preduzeću “DD“ u ... i ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 30.000,00 dinara, koja je do okončanja postupka povećana za iznos od 1.000,00 do 1.500,00 dinara. Takođe, tuženi ostvaruje naknadu za prekovremeni rad u iznosu od 7.000,00 do 8.000,00 dinara mesečno, što sve ukupno iznosi 37.000,00 do 38.000,00 dinara. Tuženi ostvaruje primanja i od izdavanja građevinske dizalice, u visini od oko 18.000,00 do 28.000,00 dinara mesečno. Takođe, tuženi obrađuje vinograd i baštu u kojoj sadi povrtarske kulture koje mu služe za zadovoljenje potreba članova njegovog domaćinstva i za svoje potrebe čuva stoku, što sve po oceni nižestepenih sudova, predstavlja prihod tuženog. Tuženi ima obavezu izdržavanja maloletne ćerke VV i majke koja nema primanja.

Odlučujući o tužbenom zahtevu, a polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno zaključio da su ispunjeni uslovi za supružničko izdržavanje iz člana 151. Porodičnog zakona kojim je propisano da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Stavom 3. tog člana propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Naime, rešenjem Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja od 26.06.2018. godine, tužilji je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti, iz čega proizlazi da tužilja nije u mogućnosti da radnim angažovanjem ostvari prihode koji su joj potrebni za izdržavanje. Na osnovu rešenja Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja od 23.10.2018. godine, tužilja ostvaruje pravo na invalidsku penziju u mesečnom iznosu od 14.338,72 dinara, od kog iznosa tužilja doprinosi izdržavanju maloletne ćerke VV koja sa njom živi u iznajmljenom stanu, a čije mesečne potrebe su utvrđene Nalazom i mišljenjem veštaka od 23.11.2018. godine. Tužilja ne poseduje nepokretnu imovinu čijim izdavanjem bi eventualno mogla doprineti svom i detetovom izdržavanju. Radi navedenog, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba koje obuhvataju ishranu, lečenje, higijenu, odevanje i ostalo, odnosno nema mogućnosti za podmirenje ukupnih mesečnih troškova života koji su Nalazom i mišljenjem veštaka od 23.11.2018. godine, procenjeni na iznos od 33.010,18 dinara. Sa druge strane, tuženi je u stalnom radnom odnosu i pored mesečne zarade ostvaruje i vanredne mesečne prihode, stambeno je obezbeđen, bez obaveze kreditnih zaduženja, ima obavezu izdržavanja maloletne ćerke VV i majke koja nema primanja. Uzimajući u obzir ukupne mesečne prihode i troškove tuženog, drugostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi ima mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužilje srazmerno svojim mogućnostima, odnosno u visini od 10.000.00 dinara mesečno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je ocenjena ispunjenost uslova za određivanje supružničkog izdržavanja tužilje, saglasno odredbi člana 160. Porodičnog zakona kojom su propisani kriterijumi za određivanje izdržavanja, i to: godine života poverioca izdržavanja, njegovog zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda koje ostvaruje i drugih okolnosti, dok su na strani dužnika izdržavanja od uticaja njegovi prihodi, mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade, njegova imovina, lične potrebe i obaveza da izdržava druga lica.

Odredbom člana 166. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika.

Odredbom člana 166. stav 4. istog zakona predviđeno je da ako ima više poverilaca izdržavanja, pravo deteta na izdržavanje ima prvenstvo. Međutim, u konkretnom slučaju, usvajanjem tužbenog zahteva u delu koji se odnosi na supružničko izdržavanje, ne umanjuje se iznos neophodan za izdržavanje maloletne VV, niti se ugrožava ili otežava egzistencija deteta.

Suprotno navodima revizije, tužilja je dokazala da nije sposobna za rad, jer je njena nesposobnost za rad utvrđena rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zbog čega je ostvarila pravo na invalidsku penziju. Teret dokazivanja da je tužilji preostala radna sposobnost je na tuženom, koji tu činjenicu u postupku nije dokazao.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Odluka o troškovima parničnog postupka, doneta je pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić