U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Živadin Bogdanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Republičkog geodetskog zavoda Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zaječaru, radi naknade štete, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2141/17 od 13.03.2018. godine, u sednici održanoj 30.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2141/17 od 13.03.2018. godine i to protiv odluke u stavu trećem izreke u delu kojim je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu izgubljene dobiti za 3390 predmeta u iznosu od 31.299.870,00 dinara, sa kamatom, za izgubljenu dobit veštačenja pred Opštinskom sudom u Zaječaru u iznosu od 1.392.000,00 dinara, sa kamatom i na ime naknade troškova lečenja i nabavke lekova u iznosu od 703.953,55 dinara, sa kamatom i stavu četvrtom i petom izreke.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2141/17 od 13.03.2018. godine u stavu drugom izreke, stavu trećem izreke u delu kojim je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu izgubljene dobiti po obaveštenju br. 952-75/08 SKN Zaječar od 24.10.2008. godine u iznosu od 299.966,40 dinara, za izgubljenu dobit po odštetnom zahtevu od 06.03.2009. godine u iznosu od 1.099.876,80 dinara, za izgubljenu dobit po obaveštenju br. 952-SL/2004 SKN Zaječar od 16.07.2004. godine u iznosu od 21.694,95 dinara, po rešenju I 165/05 Opštinskog suda u Zaječaru u iznosu od 150.572,69 dinara i po rešenju I 726/09 Opštinskog suda u Zaječaru u iznosu od 37.932,60 dinara, sa kamatom i stavu šestom izreke i u tom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 1813/2016 od 09.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati ukupan iznos od 40.479.642,67 dinara i to: za izgubljenu zaradu usled gubljenja tužiočevih predmeta iznos od 5.473.775,68 dinara; za izgubljenu dobit za 3.390 predmeta iznos od 31.299.870,00 dinara; za izgubljenu dobit veštačenja pred Opštinskim sudom u Zaječaru iznos od 1.392.000,00 dinara; za izgubljenu dobit po obaveštenju br. 952-75/08 SKN Zaječar od 24.10.2008. godine iznos od 299.966,40 dinara; za izgubljenu dobit po odštenom zahtevu od 06.03.2009. godine iznos od 1.099.876,80 dinara; za izgubljenu dobit po obaveštenju br. 952-SL/2004 SKN Zaječar od 16.07.2004. godine iznos od 21.694,95 dinara; po rešenju I 165/05 Opštinskog suda u Zaječaru iznos od 150.572,69 dinara; po rešenju I 726/09 Opštinskog suda u Zaječaru iznos od 37.932,60 dinara i na ime troškova lečenja i nabavke lekova iznos od 703.953,55 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.09.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu uplati doprinose za PIO zaposlenih u iznosu od 24% od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici za period od 31.10.2004. godine do 01.04.2005. godine, od 01.04.2005. godine do 01.06.2005. godine, od 31.08.2005. godine do 31.12.2005. godine, od 31.12.2005. godine do 01.05.2006. godine, od 08.12.2006. godine do 31.12.2006. godine, od 01.01.2007. godine do 16.03.2008. godine i od 17.03.2008. godine do 11.09.2012. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 879.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2141/17 od 13.03.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete za izgubljenu zaradu usled gubljenja tužiočevih predmeta isplati 3.001.706,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.11.2017. godine, dok je zahtev za većim iznosom od dosuđenog do traženih 5.473.775,68 dinara i zahtev za kamatu počev od 10.06.2014. godine do 08.11.2017. godine odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati: na ime izgubljene dobiti za 3.390 predmeta iznos od 31.299.870,00 dinara, za izgubljenu dobit za veštačenje pred Opštinskom sudom u Zaječaru iznos od 1.392.000,00 dinara, za izgubljenu dobit po obaveštenju br. 952- 75/08 SKN Zaječar od 24.10.2008. godine iznos od 299.966,40 dinara; za izgubljenu dobit po odštenom zahtevu od 06.03.2009. godine iznos od 1.099.876,80 dinara; za izgubljenu dobit po obaveštenju br. 952-SL/2004 SKN Zaječar od 16.07.2004. godine iznos od 21.694,95 dinara; po rešenju I 165/05 Opštinskog suda u Zaječaru iznos od 150.572,69 dinara; po rešenju I 726/09 Opštinskog suda u Zaječaru iznos od 37.932,60 dinara i na ime naknade troškova lečenja i nabavke lekova iznos od 703.953,55 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2014. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.09.2015. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu uplati doprinose za PIO zaposlenih u iznosu od 24% od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici za period od 31.10.2004. godine do 01.04.2005. godine, od 01.04.2005. godine do 01.06.2005. godine, od 31.08.2005. godine do 31.12.2005. godine, od 31.12.2005. godine do 01.05.2006. godine, od 08.12.2006. godine do 31.12.2006. godine, od 01.01.2007. godine do 16.03.2008. godine i od 17.03.2008. godine do 11.09.2012. godine. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke su blagovremeno izjavile revizije, iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana, a tuženog osnovana.

U sprovednom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Geodetski biro „BB“ registrovan je na ime tužioca kod Opštinske uprave Zaječar po rešenju od 26.04.2002. godine, a tuženi je 15.07.2002. godine doneo rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje stručnih poslova. Geodetski biro „BB“ brisan je iz evidencije obveznika PDV po rešenju Ministarstva finansija od 13.12.2006. godine, pošto je tuženi prethodno doneo rešenje 19.05.2006. godine, kojim je konstatovano da istom prestaje rad. Tužilac je registrovao Geodetski biro „VV“ Zaječar kod RS APR po rešenju APR BP 61704/06 od 11.04.2006. godine, a tuženi je 19.05.2006. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da ovaj biro ispunjava uslove za obavljanje stručnih poslova i da će poslove obavljati tužilac geometar, zaposlen u ovom birou. Tuženi je 15.11.2006. godine doneo zaključak kojim ispravlja grešku u obrazloženju rešenja od 19.05.2006. godine, tako da je kao datum prijema zahteva umesto 19.05.2006. godine upisan datum 20.04.2006. godine. Tužilac, i pored toga što je imao uslove za rad u spornom periodu nije dobijao predmete, pogoršalo mu se zdravstveno stanje, a pojavile su se i druge firme koje su preuzele poslove tužiočeve firme. Tužilac je doživeo nervni slom, zbog čega je bio hospitalizovan u ZC Zaječar. Pre toga, 07.06.2004. godine sačinjen je zapisnik o stručnom nalazu SKN Zaječar, kojim je utvrđeno da nije pronađena znatna količina predmeta Geodetskog biroa „BB“, uz koje je bila priložena dokumentacija, i konstatovano je da u tom periodu tuženi nije vodio evidenciju o dokumentaciji koja nije bila obezbeđena od krađe i da su nestajali samo predmeti Geodetskog biroa „BB“. S obzirom da je došlo do gubitka predmeta u SKN Zaječar i da su direktoru naložene mere i rokovi izvršenja u vezi sa tim, tužilac je o svom trošku vršio rekonstrukciju izgubljenih predmeta. U toku 2006. godine PU Zaječar je protiv tužioca podnelo krivičnu prijavu za prevaru, falsifikovanje isprava, zloupotrebu službenog položaja, s tim što je ovaj postupak obustavljen zbog zastarelosti, a krivična prijava zbog prevare je odbačena. Tužilac je obavestio tuženog da privremeno prestaje sa radom 01.12.2006. godine, a 31.10.2007. godine je zbog prestanka obavljanja delatnosti, biro brisan iz evidencije APR.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast drugostepeni sud je utvrdio da su u spisu predmeta Osnovnog suda u Zaječaru P 666/2009 predmet razmatranja i naknade štete bili drugi predmeti iz grupe predmeta po kojima je vršena rekonstrukcija, ali ne i predmeti koji su obuhvaćeni ovom tužbom. Svih 161 izgubljenih predmeta, obuhvaćenih ovom tužbom, tužilac je obnovio o svom trošku u periodu od 01.06.2006. godine do 15.07.2006. godine, a što je sudski veštak utvrdio na osnovu manuala – detaljnih skica i tahimetrijskih zapisa na kojima je svojeručni potpis, crtež, opis i broj predmeta svojeručno ispisan od strane tužioca i pečatiran okruglim pečatom Geodetskog biroa „BB“ Zaječar. Sudski veštak je mišljenja da je SKN Zaječar obnovio sve predmete, da bi potpis stavio radnik SKN Zaječar i da bi na njima bi okrugli pečat SKN Zaječar, što u konkretnom nije slučaj, i da osim toga za ove predmete tuženi nije dostavio manual, tahimetrijski zapisnik i nivelmanski zapisnik, koji je sastavni deo predaje elaborata. Sudski veštak je utvrdio vrednost radova koje je tužilac vršio za treća lica po predmetima navedenim u spisu, a koji su izgubljeni kod tuženog i na kojima je tužilac morao ponovo da radi, kao i izgubljenu dobit po drugim osnovama i troškovime lečenja. Vreme izvršenja posla utvrdio je na osnovu podataka tužioca, koji su identični spisku predmeta koje je sastavio radnik službe SKN Zaječar. Obračun je urađen prema cenama koje su važile 2014. godine, uz naznaku da je obračun mogao da izvrši i prema cenama iz 2004. godine, 2005. godine ili 2006. godine, ali bi u tom slučaju tužilac imao pravo na obračun zakonske zatezne kamate, što bi bilo nepovoljnije za tuženog. Izgubljena dobit po predmetima po kojima je obnova vršena pre 07.02.2004. godine i ukupna vrednost radova sa troškovima iznosi 2.472.068,92 dinara, a za zahteve nakon 07.02.2004. godine ukupna vrednost radova sa troškovima do 31.12.2006. godine iznosi 3.001.706,76 dinara. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka sledi da je isti utvrdio izgubljenu zaradu i to: na ime izgubljene dobiti veštačenja pred Opštinskim sudom u Zaječaru od 2006. do 2008. godine ukupno 1.392.000,00 dinara, na ime izgubljene dobiti po obaveštenju od 24.10.2008. godine ukupno 299.966,40 dinara, na ime izgubljene dobiti po odštenom zahtevu od 06.03.2009. godine ukupno 1.099.876,80 dinara, na ime troškova lečenja ukupno 703.953,55 dinara, da po pitanju izgubljene dobiti po zahtevima Geodetskog biroa od 07.02.204. godine iznosi 6.259.974,00 dinara, a za period posle 07.02.2004. godine iznosi 28.041.939,44 dinara. Tužilac je imao troškove kupovine lekova od 31.12.2006. godine do 13.05.2014. godine u iznosu od 496.990,70 dinara, a da kamata do 16.06.2014. godine iznosi 206.962,85 dinara.

Pred Osnovnim sudom u Zaječaru tužilac je vodio parnični postupak protiv tuženog radi naknade nematerijalne i materijalne štete zbog izgubljenih predmeta, u kom postupku je doneta pravnosnažna presuda P 9106/10 (ranije P 666/09) od 28.09.2009. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete za izgubljenu zaradu koju tužilac nije mogao da ostvari krivicom tuženog usled gubitka tužiočevih predmeta kod SKN Zaječar isplati 1.054.383,00 dinara, sa kamatom od 28.09.2009. godine do isplate, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti iznos od 100.000,00 dinara, sa kamatom od 28.09.2009. godine do isplate i na ime naknade materijalne štete – na ime naknade troškova lečenja i nabavke lekova 21.262,00 dinara, sa kamatom od 06.12.2004. godine do isplate.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nakon održane rasprave, drugostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete na ime izgubljene zarade usled gubitka tužiočevih predmeta, tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime ovog vida materijalne štete isplati 3.001.706,76 dinara, sa kamatom, a odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa a do traženog iznosa od 5.473.775,68 dinara, primenom člana 172, 185. i 189. stav 1. i 2. i člana 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo, jer je zaključio da se u konkretnom slučaju radi o nepravilnom radu organa tuženog, s obzirom da su u SKN Zaječar izgubljeni predmeti biroa tužioca, zbog čega je tužilac morao naknadno, o svom trošku, da obavi radove i uplati takse, pri tome zaključivši da je za period pre 07.02.2004. godine potraživanje tužioca zastarelo, zbog čega je tužiocu dosudio naknadu na ime ovog vida materijalne štete za rekonstruisanje predmeta za period posle 07.02.2004. godine, s obzirom da je veštačenjem utvrđeno kada je tužilac preduzimao radnje i vrednost preduzetih radova. Drugostepeni sud je odbio, kao neosnovane tužbene zahteve tužioca za izgubljenom dobiti za 3.390 predmeta, kao i tužbeni zahtev za izgubljenu dobiti od veštačenja pred Opštinskim sudom u Zaječaru u iznosu od 1.392.000,00 dinara, jer u konkretnom slučaju okolnosti koje je izneo tužilac nisu dovoljne za zasnivanje odgovornosti tuženog za naknadu izmakle koristi u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da tužilac nije dokazao da bi bio angažovan kao veštak u tolikom broju predmeta. Takođe, drugostepeni sud je odbio, kao neosnovane tužbene zahteve tužioca za izgubljenom dobiti po obaveštenju SKN Zaječar od 24.10.2008. godine, za izgubljenu dobit po odštetnom zahtevu od 06.03.2009. godine, za izgubljenu dobit po obaveštenju SKN Zaječar od 16.07.2004. godine, po rešenju I 165/05 Opštinskog suda u Zaječaru i po rešenju I 726/09 Opštinskog suda u Zaječaru, smatrajući da je tužilac ovom tužbom tražio naknadu štete nastale zbog izgubljenih predmeta, a da su se obveštenja, odštetni zahtev i izvršna sudska rešenja odnosila upravo na štetu nastalu gubljenjem predmeta, te su po oceni drugostepenog suda ovi zahtevi već sadržani u zahtevu za naknadu štete za izgubljenu zaradu usled gubitka tužiočevih predmeta. U vezi tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne i materijalne štete, drugostepeni sud je odbio kao neosnovane i ove zahteve, smatrajući da u postupku nije utvrđena uzročno posledična veza između radnji tuženog i novozatražene štete u pogledu troškova lečenja i nabavke lekova, a da je u prethodnom postupku odlučeno o zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne štete, te da tužilac nije dokazao da je nakon toga pretrpeo nematerijalnu štetu vezano za gubitak predmeta koji su predmet ovog spora. Drugostepeni sud je smatrao da nije osnovan ni zahtev tužioca za uplatu doprinosa za PIO zaposlenih u iznosu od 24% od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji u traženom periodu, jer nije utvrđena uzročno posledična veza između štetnog događaja i narušavanja zdravlja tužioca, kao i činjenice da je tužilac kao preduzetnik bio u obavezi da sam izvrši uplatu doprinosa u skladu sa važećim propisima iz svoje zarade, te da se može smatrati da je zahtevom za naknadu štete obuhvaćen i ovaj vid štete i da ne postoji mogućnost dvostrukog obavezivanja tuženog da po istom osnovu plati naknadu štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud, kada je obio, kao neosnovane zahteve tužioca za izgubljenom dobiti za 3.390 predmeta, i za izgubljenu dobit veštačenja pred Opštinskim sudom u Zaječaru, kao i zahtev tužioca za uplatom doprinosa za PIO zaposlenih u iznosu od 24% od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici za sporni period, pravilnom primenom materijalnog prava.

Tužilac u ovom postupku traži naknadu nematerijalne i materijalne štete prouzrokovanu radnjama SKN Zaječar, jer su izgubljeni predmeti njegovog biroa.

Članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Za zasnivanje odgovornosti pravnog lica u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima potrebno je da je njegov organ postupao nezakonito (postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propisi ili opšti akt primeni) ili da je postupao nepravilno (postupanje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koje nije u skladu sa opštim normama u vršenju službe) i da se tako postupanje prema nastaloj šteti odnosi kao uzrok prema posledici (uzročno- posledična veza). Članom 189. stav 1. istog zakona propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Prema stavu 3. istog člana, pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Izmakla korist je vid materijalne štete koju oštećeni trpi zbog štetnikove radnje ili propuštanja, a koju je mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. Stoga izmaklu korist čini očekivano uvećanje imovine, pri čemu nije merodavno ono što sam oštećeni očekuje, nego objektivna mogućnost sticanja dobiti, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da u ovom slučaju okolnosti koje je izneo tužilac nisu dovoljne za zasnivanje odgovornosti tuženog za naknadu izmakle koristi u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima, jer tužilac nije dokazao da bi ostvario dobit za 3.390 predmeta i dobit od veštačenja pred Opštinskim sudom u Zaječaru, pa kako nema dokazane uzročno posledične veze između postupanja organa tuženog i ove štete, to ne postoji osnov odgovornosti tuženog u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kada su u pitanju ovi vidovi štete, zbog čega je u ovom delu tužbeni zahtev pravilno odbijen. Sa istih razloga pravilno je odbijen i zahtev tužioca za uplatom doprinosa za PIO zaposlenih u iznosu od 24% od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici za sporni period.

Pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti i materijalne štete na ime troškova lečenja i nabavke lekova, s obzirom da tužilac nije dokazao da je pretrpeo novu nematerijalnu štetu povodom postupanja tuženog, kao i da je imao troškove oko lečenja, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana presuda u delu u kome je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete usled gubitka tužiočevih predmeta zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava usled čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Naime, tužilac od tuženog potražuje naknadu materijalne štete zbog gubitka tužiočevih predmeta, koje je tužilac obnovio o svom trošku. Drugostepeni sud je delimično usvojio, a delimično odbio ovaj zahtev tužioca, s obrazloženjem da je došlo do gubitka predmeta u SKN Zaječar i da je tužilac o svom trošku vršio rekonstrukciju izgubljenih predmeta, da se radi od 161 predmetu, prihvatajući nalaz i mišljenje sudskog veštaka, a da prethodno nije utvrdio o kojim predmetima se radi, a što je od značaja za ocenu postojanja i obima štete, prigovora zastarelosti, a time i odgovornosti tuženog, zbog čega su bitne činjenice za odluku o ovom zahtevu tužioca ostale sporne i pobijana odluka je morala biti ukinuta. S tim u vezi, ukinuta je i odluka o zahtevu tužioca za izgubljenom dobiti po obaveštenju SKN Zaječar od 24.10.2008. godine, za izgubljenom dobiti po odštetnom zahtevu od 06.03.2009. godine, za izgubljenom dobiti po obaveštenju SKN Zaječar od 16.07.2004. godine, po rešenju I 165/05 Opštinskog suda u Zaječaru i po rešenju I 726/09 Opštinskog suda u Zaječaru, s obzirom da je drugostepeni sud odbio ove zahteve tužioca smatrajući da su isti sadržani u zahtevu za naknadu materijalne štete zbog gubitka tužiočevih predmeta, koje je tužilac obnovio o svom trošku, a da prethodno nije utvrdio da li se radi o istim predmetima.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, utvrditi o kojim predmetima se radi, a zatim oceniti da li je tužiocu prouzrokovana šteta i ako jeste u kom obimu i da li postoji odgovornost tuženog za naknadu i u kom obimu.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci, na osnovu čl. 414. i 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić