Viši sud u Šapcu je, presudom Gžrr1 519/2021 od 09.12.2021. godine, stavom 1. izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Loznici Prr1 135/19 od 22.07.2021. godine, u stavu prvom, drugom, obavezujućem delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke. Stavom 2. izreke, odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi potrebe ujednačavanja sudske prakse i obezbeđenja ravnopravnosti građana. Troškove revizijskog postupka je tražila i opredelila.

Tužilaca je dostavio odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse u pogledu načina obračuna zakonske zatezne kamate pri sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, na osnovu pravnog shvatanja utvrđenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.04.2013. godine.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 SC br. 356/2018 od 26.03.2018. godine, usvojen je prigovor podnosioca (tužioca) pa je utvrđeno da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu pod brojem St 50/2010, povređeno pravo imenovanog na suđenje u razumnom roku i naloženo stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca od dana prijema tog rešenja preduzme sve mere i radnje koje su potrebne radi unovčenja imovine stečajnog dužnika H.K. „Viskoza“ a.d. „Svila“ d.o.o. i da o preduzetim merama obavesti predsednika suda u roku od 30 dana. Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Valjevu St 16/09 od 02.10.2009. godine, u četvrtom isplatnom redu pod rednim brojem 260. utvrđeno je potraživanje tužioca u iznosu od 22.455,00 dinara tako što, na osnovu zbirnog izveštaja Privrednog suda u Valjevu od 27.11.2020. godine, nenamireno potraživanje tužioca obuhvata obračunatu kamatu konformnom metodom od 8.764,00 dinara, i glavni dug od 13.691,00 dinara. Kamata, obračuna prostom metodom po odluci Ustavnog suda RS I Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, iznosi 6.904,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi tuženu obavezali da tužiocu naknadi imovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Valjevu St 50/2010, u smislu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15). Tužiocu je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim kapitalom pa Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine).

Navodi revizije tužene kojima ukazuje da stečajni postupak nije okončan i da će tužilac svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku nisu od uticaja na odlučivanje. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da od tužene zahteva naknadu imovinske štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak nije okončan. Isplatom naknade štete tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužioca i u tom postupku može da naplati svoje potraživanje u visini isplaćene naknade imovinske štete.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke, doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano tužena u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava pri odlučivanju o iznosu štete koju je ona dužna da naknadi tužiocu.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine („Službeni glasnik RS“ br. 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ br. 9/01), u delu koji glasi: „primenom konformne metode“ nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke, u stečajnom postupku je, primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), obračunata zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga tužioca, kao stečajnog poverioca, od 6.904,00 dinara.

Nižestepeni sudovi su tužiocu priznali naknadu imovinske štete u iznosu utvrđenom zaključkom Stečajnog suda St 16/09 od 02.10.2009. godine od 22.455,00 dinara, kojim je obuhvaćena i kamata obračunata konformnom metodom (8.764,00 dinara), pošto su zaključili da se gore navedena odluka Ustavnog suda ne može da primeni na priznato potraživanje tužilje jer je zaključak Privrednog suda donet pre donošenja odluke Ustavnog suda, a u konkretnom slučaju protekao je rok propisan članom 61. Zakona o Ustavnom sudu (šest meseci od dana objavljivanja odluke u Službenom glasniku), za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/2007...103/15), propisano je da se izvršenje pravnosnažnih i pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se.

Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate konformne metode. Međutim, takav način obračuna predstavlja obračun kamate na kamatu, što je suprotno načelu zabrane anatocizma sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer se tako zakonska zatezna kamata, od pretpostavljene štete, transformiše u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno. Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kom se kamata obračunava. Ako je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je, po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

U konkretnom slučaju to je i učinjeno u postupku stečaja, tako što se Privredni sud u Valjevu izjasnio da kamata obračunata prostom metodom iznosi 6.904,00 dinara. Dakle, imovinska šteta koju je tužena dužna da tužiocu naknadi obuhvata glavni dug od 13.691,00 dinara i kamatu od 6.904,00 dinara, a to je iznos od 20.595,00 dinara. Preko tog iznosa, a za iznos od još 1.860,00 dinara, tužbeni zahtev tužioca je neosnovan.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluku o zahtevima tužioca i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka sadržanu u stavu četvrtom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. i 2. u vezi člana 153. stav 2. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je u postupku po reviziji tužena uspela u neznatnom delu, dok troškovi tog postupka, na ime odgovora na reviziju, tužiocu nisu bili potrebni.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić