Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je izjavljena revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilja u reviziji navodi i bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP navodeći da je sud u toku postupka pogrešno primenio odredbe parničnog postupka pri čemu konkretno ne navodi o kojim povredama se radi, s tim što u reviziji ističe da u postupku nisu ocenjeni svi izvedeni dokazi, ali kako je osnov za reviziju po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ali koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i s obzirom da drugostepeni sud nije držao raspravu te na taj način izvodio dokaze, to se ne može prihvatiti tvrdnja revizije o postojanju te povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zasnovale vanbračnu zajednicu u martu 2010. godine kada su počele da žive u porodičnoj kući tuženog u .... Iz vanbračne zajednice imaju jedno zajedničko maloletno dete i to sina VV koji je rođen .... godine. Vanbračna zajednica stranaka je prestala tokom 2015. godine kada je tužilja napustila vanbračnu zajednicu, a maloletno dete, koje je u tom momentu imalo ... i ... meseca, je nastavilo da živi kod oca u porodičnom domaćinstvu u ... . Posle toga, došlo je do ponovnog uspostavljanja vanbračne zajednice kada su stranke sa detetom živele u iznajmljenom stanu, ali posle kraćeg vremena tuženi je sa detetom napustio tu zajednicu i vratio se kod svojih roditelja u ... . Od tada do donošenja prvostepene presude maloletno dete živi sa ocem uz ostvarivanje modela viđanja sa majkom po predlogu organa starateljstva. Oba parnične stranke trenutno imaju drugu emotivnu vezu, odnosno žive u vanbračnoj zajednici. Tužilja je zaposlena i ostvaruje zaradu od 25.000,00 do 27.000,00 dinara mesečno, dok tuženi nije u radnom odnosu, a povremenim radom ostvaruje izvesna primanja obavljajući molerske poslove i poslove na građevini s tim što je po rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje ostvario pravo na novčanu naknadu u bruto iznosu od 28.000,00 dinara. U postupku su u vezi vršenja roditeljskog prava pribavljeni izveštaji organa starateljstva prema prebivalištima stranaka, ali se Centar za socijalni rad „Šumadija“ kao nadležan za majku i organ starateljstva iz Velike Plane kao nadležan za oca po tom pitanju nisu saglasili pošto je prvi predlagao da se vršenje roditeljskog prava poveri majci, a drugi ocu. U takvoj situaciji mišljenje je zatraženo od Instituta za mentalno zdravlje koji je zaključio da oba roditelja nemaju znakove trajne ili privremene duševne bolesti, povremenih duševnih poremećenosti i zaostalog duševnog razvoja, da su oboje motivisani za vršenje roditeljskog prava i u roditeljskoj ulozi ispunjavaju kapacitete da prepoznaju i ispunjavaju bazične i razvojne emocionalne potrebe maloletnog deteta, s tim što se Institut nije opredelio o pitanju vršenja roditeljskog prava odnosno ko je od roditelja u konkretnoj situaciji za to povoljniji, a polazeći od najboljeg interesa maloletnog deteta.

Odlučujući o tom pitanju, nižestepeni sudovi nalaze da je sada u najboljem interesu maloletnog deteta da nastavi da živi u sredini u kojoj je i do sada živelo gde se adaptiralo, gde je otac deteta obezbedio osnovnu negu zadovoljavajuće fizičke potrebe deteta, osnovnu zdravstvenu zaštitu, ishranu, odgovarajuću odeću i obuću i gde se otac brine o svim potrebama maloletnog VV u čemu ima podršku svojih roditelja koji su uključeni u život deteta od njegovog rođenja. Osim toga, maloletno dete počelo je da pohađa vrtić u selu u kome živi i tu se lepo uklopilo. U skladu sa tim je prvostepeni sud odlučio da se vršenje roditeljskog prava samostalno poveri ocu, što je i drugostepeni sud prihvatio, a određena je i obaveza tužilje kao majke da učestvuje u izdržavanju maloletnog deteta prema potrebama deteta i njenih mogućnosti, s tim što je i uređen model viđanja između deteta i majke.

Porodični zakon („Službeni glasnik RS“ broj 18/2005) u članu 6. stav 1. je propisao da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. U skladu sa tim, u ovom sporu, sudovi su bili dužni da utvrde šta je u najboljem interesu maloletnog deteta kada se radi o pitanju ko će od roditelja samostalno da vrši roditeljsko pravo. U situaciji kada su oba roditelja motivisana za vršenje roditeljskog prava i u roditeljskoj ulozi ispunjavaju kapacitete, te da prepoznaju i ispunjavaju bazične i razvojne emocinalne potrebe maloletnog deteta, kada su oba roditelja sposobna da učestvuju u izdržavanju, imaju odgovarajuće uslove stanovanja i slično, nižestepeni sudovi su se opredelili da roditeljsko pravo samostalno vrši otac pre svega zbog činjenice da je maloletno dete od rođenja živelo u kući u kojoj živi otac sa svojim roditeljima. Sudovi posebno naglašavaju da se dete i priviklo na tu sredinu, da je počeo da pohađa vrtić i slično iz čega je sledio zaključak da ne bi bilo u interesu deteta da menja životnu sredinu bez obzira na odnose koje ima sa majkom kod koje po modelu viđanja kako je određeno odlazi. Revizija posebno insistira na tome da je tužilja još od prestanka zajednice pokušavala da legalnim putem ostvari pravo da samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom, da ona dete nije napustila već da je bila prinuđena da to uradi, što se donekle može i prihvatiti prema stanju u spisima predmeta, posebno imajući u vidu i da je otac deteta vršio nasilje u porodici u odnosu na majku. Međutim, partnerski odnosi ma kako bili važni ne mogu imati prioritet u odnosu na najbolji interes maloletnog deteta koji je u konkretnom slučaju utvrđen na način kako je to opisano. Tvrdnja revizije da se o maloletnom detetu brine baba po ocu, a ne otac nije u postupku dokazana posebno ako se ima u vidu i činjenica da je maloletno dete sada pošlo u vrtić. Imajući u vidu dužinu trajanja ovog spora, a što tužilja s pravom navodi u reviziji, ako bi se dete sada poverilo majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, to bi praktično značilo izmenu stanja koje traje oko pet godina, a što bi svakako bio rizik koji se bez odgovarajućeg prethodnog rada organa starateljstva na pripremi deteta i roditelja, ne bi smeo prihvatiti.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je u ovom momentu i u datoj situaciji u najboljem interesu maloletnog deteta da samostalno roditeljsko pravo nad njim vrši otac, a da je i o ostalim pitanjima presuđeno pravilno, što revizija posebno i ne pobija, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić