Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju u kome je osporila osnovanost revizijskih navoda. Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14) pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Neosnovano je pozivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 285. stav 2. Porodičnog zakona, zato što u konkretnom slučaju nije narušeno načelo hitnosti postupka. Prvo ročište nije zakazano u roku od osam dana od dana podnošenja tužbe (27.09.2019. godine), shodno članu 285. stav 2. Porodičnog zakona, već je isto zakazano za dan 24.10.2019. godine. U pitanju su rokovi određeni za radnju suda – instrukcioni rokovi, a navedeni propust suda nije bio od uticaja na donošenje pravilne i zakonite presude i isti su već cenjeni u žalbenom postupku od strane drugostepenog suda.

Neosnovano je pozivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 363. stav 2. i članom 365. stav 1. ZKP u odnosu na donetu privremenu meru, obzirom da tuženom nije bilo uskraćeno pravo žalbe na odluku o određenoj privremenoj meri, koja je potvrđena od strane drugostepenog suda, a privremena mera ima pravno dejstvo do pravnosnažnog okončanja postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi su bili u braku od 2006. do 2018. godine kada su se sporazumno razveli. U braku su dobili troje dece, maloletnog BB rođenog ... godine, maloletnog VV rođenog ... godine i maloletnog GG rođenog ... godine. Deca su nakon razvoda braka poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način viđanja maloletne dece sa ocem i otac, ovde tuženi obavezan je da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne zajedničke dece plaća mesečno iznos od 24.000,00 dinara. Tuženi je napustio stan tužilje AA u avgustu 2016. godine i od tada nisu ponovo uspostavljali zajednicu života, iako je povremeno dolazio u stan pod izgovorom da želi da viđa decu. Decu je viđao van utvrđenog načina viđanja, zbog njegovog posebnog radnog vremena (jedan dan je radio, nakon čega je imao dva slobodna dana). Dešavalo se da jede i prespava u stanu AA, kada bi mu ona to dozvolila, jer je bio u alkoholisanom stanju. Nije plaćao doprinose za izdržavanje dece sve do momenta izricanja hitnih mera od strane policije kada je uplatio prvi deo svog doprinosa za izdržavanje. Porodica ... se prvi put našla na evidenciji Centra za socijalni rad Grada Novog Sada dana 10.09.2019. godine i to nakon što je policija reagovala po prijavi AA povodom događaja od 04.09.2019. godine kojom prilikom je tuženi ušao u stan tužilje AA protiv njene volje, tako što je stavio nogu između vrata kako ih ne bi mogla zatvoriti, kojom prilikom je izbila svađa, tokom koje je tuženi uputio niz pogrdnih i uvredljivih reči tužilji, nakon čega su došli roditelji tužilje, koji žive sprat niže, pa je tuženi uputio niz pogrdnih i uvredljivih reči i tužiljinoj majci i krenuo ka njoj, nakon čega su tuženom izrečene hitne mere od strane policije, koje su zatim produžene rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu NP-875/19 od 06.09.2019. godine. Tuženom je sud zabranio da prilazi i kontaktira žrtvu nasilja AA, kao i da se privremeno udalji iz stana u ..., ul. ... broj ..., stan broj ..., sve do 07.10.2019. godine. Dana 07.10.2019. godine, par sati nakon što su istekle produžene hitne mere tuženi je došao u večernjim satima na mesto gde deca treniraju fudbal, i nakon što je pozvao decu počeo je da im govori veoma pogrdne i veoma uvredljive reči za majku, zbog čega se maloletni GG rasplakao. Tuženom su ponovo izrečene hitne mere od strane policije koje su produžene rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu NP 994/19 od 11.10.2019. godine. Tuženom je sud zabranio da prilazi i kontaktira žrtve nasilja, kako tužilji AA tako i maloletnoj deci BB, VV i GG u periodu od 30 dana tj. do 11.11.2019. godine. Tužilja AA ima ... godine, po zanimanju je ..., a tuženi DD takođe ima ... godine i zaposlen je u ... . Tužilja AA odaje utisak jake i stabilne osobe, kada je reč o staranju nad decom i na poslu. Kada govori o odnosima sa tuženim kod nje je primetan osećaj straha da je tuženi pod uticajem alkohola spreman i na opasnije postupke. Na nepredvidivo grubo, naglo i zastrašujuće ponašanje tuženog reaguje tako što pokušava da sukob ne podstiče, udaljava se, sklanja decu, izađe u susret njegovim iracionalnim zahtevima, kako bi se tuženi primirio. Prilikom prisećanja događaja koji se tiču nasilnog ponašanja tuženog ispoljava strepnju, uznemirenost, nemoć i ljutnju zbog svih povreda, fizičkih i psihičkih, koje joj je tuženi naneo. Maloletni tužioci BB, VV i GG su zdravi i napredni dečaci koji se razvijaju u skladu sa svojim uzrastom. Događaji nasilja u porodici izazivaju kod njih strepnju i nelagodnost ali ne do nivoa koji bi poremetili tok i svrhu vaspitanja. Svesni su da su im roditelji u sukobu i da se otac ponaša agresivno kad je pijan, pa takvo očevo ponašanje kod njih izaziva strah i uznemirenost, jer se boje da bi otac nešto mogao uraditi majci za koju su emotivno vezani.

Prema mišljenju Centra za socijalni rad od 24.10.2019. godine, nasilje tuženog prema tuženoj AA tokom trajanja braka bilo je mnogo intenzivnije, brutalnije i opasnije po život i bezbednost u odnosu na prijavljene događaje. Nasilje je imalo kontinuitet do same prijave, a nakon razvoda braka preraslo je iz fizičkog u psihološko nasilje u vidu maltretiranja, manipulisanja i ostvarivanja lične psihološke koristi za tuženog, preko pitanja vezanih za decu. Pokazatelji nasilja su pretnje i potezanje pištolja na tužilju, čupanje, šutiranje, udaranje, vređanje, oslovljavanje, omalovažavajućim imenima i ne pridržavanje većine dogovora u vezi sa pitanjima koja se tiču dece pa sve do ne plaćanja izdržavanja. Navodi tuženog su površni i neiskreni, neusklađeni, nelogični i pojednostavljeni, te se zasnivaju isključivo na osporavanju AA ličnosti. Tuženi nije dovoljno svestan posledica svojih postupaka i njihovog dejstva na članove svoje porodice. Maloletna deca svojim ponašanjem, iskazima i emocionalnim reagovanjem ukazuju da su očeva ponašanja na njih delovala traumatski, da su im narušila spokojstvo i njihovo fizičko i mentalno blagostanje. Procenio je da je vrlo moguće da će se tuženi ponovo nasilnički ponašati u narednom periodu i to u prisustvu dece za koju bi to predstavljalo emocionalno zlostavljanje. Organ starateljstva je istakao da je opravdan zahtev tužilaca da se izreknu tražene mere zaštite od nasilja u porodici kao i da se odredi tražena privremena mera, jer bi to doprinelo oporavku i uspostavljanju potrebne emocionalne stabilnosti i sigurnosti kod AA i dece.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilje tako što je odredio meru zaštite nasilja u porodici zabranom tuženom da se približava tužiocima i pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilaca i da ih dalje uznemirava na način bliže opisan u istoj.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog pravilno primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu a preinačio odluku o troškovima parničnog postupka.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da nasilje u porodici, u smislu ovog zakona jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. istog člana nasiljem u porodici u smislu stava 1. smatra se naročito: nanošenje i pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva i nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; prisiljavanje na seksualni odnos; navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14 godina života ili nemoćnim licem; ograničavanje slobode kretanja i komuniciranja sa trećim licem; vređanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Suština mera porodično-pravne zaštite od nasilja u porodici sastoji se u ograničenju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa nasilnika sa žrtvom nasilja. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice koji je izložen nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja odnosno izvršenja drugih vidova nasilja.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da ponašanje tuženog, njegovi akti, predstavljaju nasilje, te da se u cilju prestanka ovog nasilja, kao i u cilju prevencije budućih nasilja svrha postiže izrečenom merom. Kako se radi o ozbiljno i trajno poremećenim odnosima parničnih stranaka, zbog kojih učestalo dolazi do vređanja i maltretiranja, to je s obzirom na sadržinu, intenzitet i trajanje ispoljenog nasilja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda izricanje mere zaštite zabrane prilaska tuženog tužiocima svrsishodno, posebno imajući u vidu da je tuženi bio sklon nasilju i ranije. Shodno navedenom, neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komunikacije sa članovima porodice treba kvalifikovati kao nasilje u porodici. U konkretnom slučaju mere zaštite koje su određene su adekvatne okolnostima slučaja i izrečene su u cilju eliminacije rizika za stvaranje situacija koje su podobne da do nasilja ponovo dođe, te obezbeđivanja tužiocima mira, spokoja, bezbednosti i života bez straha, zbog čega su neosnovani i revizijski navodi da nije utvrđeno da li donete mere zaštite od nasilja u porodici odgovaraju interesima maloletne dece – tužiocima.

Neosnovani su i navodi revidenta da je neosnovano i životno nelogično lišavati tuženog – oca prava da viđa svoju decu – maloletne tužioce. Ovo sa razloga što je odluka doneta shodno članu 197. stav 1. Porodičnog zakona, svrsishodna u odnosu na prvobitnu odluku donetu u pogledu načina viđanja maloletne dece – tužilaca sa ocem – tuženim, a tuženi ima mogućnost da traži korekciju načina viđanja sa maloletnom decom, obzirom da je ova činjenica nastala nakon donošenja prvobitne odluke o modelu načina viđanja maloletne dece sa ocem – tuženim.

Kako se i ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, to je Vrhovni kasacioni sud odbio kao neosnovanu reviziju tuženog i odlučio kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić