Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3351/2018 od 11.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1606/2015 od 11.12.2017. godine u prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom i osmom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u devetom stavu izreke presude Višeg suda u Beogradu P 1606/15 od 11.12.2017. godine, tako što je obavezan tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocima iznos od 1.224.850,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju tužene.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, lekar zaposlen kod tuženog je 01.08.2011. godine izvršio histopatološku analizu uzorka tkiva prostate tužioca AA, uzetog iglenom biopsijom. Izvršenom analizom ustanovljeno je postojanje adenokarcinoma prostate koji zahvata 20% analiziranog tkiva, pri čemu nije nađena limfovaskularna invazija tumora. Na osnovu takvog histopatološkog nalaza indikovana je potreba za radikalnom prostatektomijom (odstranjivanjem prostate). Ova hirurška intervencija obavljena je 14.09.2011. godine. Postoperativna analiza tkiva uklonjene prostate, izvršena 21.09.2011. godine, pokazala je da u tkivu odstranjenog organa nema ćelija karcinoma, odnosno da nema maligniteta. Uzorci tkiva prostate koji su bili predmet analize pre i posle operacije, bili su predmet histopatoloških analiza obavljenih 29.10.2011. godine u patološkoj ordinaciji „GG“ iz ... i 11.11.2011. godine u Institutu za patologiju DD. Ovim analizama takođe nisu utvrđeni elementi malignog invazivnog procesa. Po nalazu i mišljenju Sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta Univerziteta u ... od 04.01.2017. godine, nalaz patologa tuženog od 01.08.2011. godine nije u skladu sa pravilima medicinske struke jer je u analiziranom materijalu utvrđeno postojanje malignog tumora u vidu tzv. adenokarcinoma prostate, što nije utvrđeno naknadnim pregledom materijala koji je na patohistološki pregled poslat nakon hirurške intervencije, kao ni naknadnim pregledom celokupnog materijala uzetog pre i posle hirurškog odstranjivanja prostate. U vreme obavljanja biopsije i potpunog hirurškog odstranjivanja prostate kod tužioca nije postojao primarni maligni tumor tog organa (adenokarcinom), već stanje koje se u patologiji i medicini uopšte označava kao tzv. „predkancerozno stanje“. Potpuno odstranjivanje prostate bilo je uzrok poremećaja funkcionisanja tužioca u seksualnoj sferi njegovog života, što je u medicinskoj praksi poznata i česta posledica ove hirurške intervencije, ali i hronifikovanih simptoma nastalih u okviru poremećaja prilagođavanja, u vidu napetosti, nemira, neraspoloženja, preokupiranosti sopstvenim stanjem, gubitka socijalnih relacija, i uz simptome narcističke povrede sa doživljajem stida i krivice, omalovaženosti i gubitka samopoštovanja. Ove posledice prouzrokovale su umanjenje opšte životne aktivnosti tužioca. Od dobijanja informacije da po drugi put boluje od malignog oboljenja (tokom 2008. godine operisao je karcinom debelog creva), kao i tokom medicinskih procedura tužilac je trpeo jak sekundarni strah, koji se protekom vremena razvio u trajni poremećaj u kome je tužilac počeo da iskazuje znake duševne izmenjenosti. Nakon hirurške intervencije tužilac je trpeo fizičke bolove, a zbog uvećanog uzdužnog postoperativnog ožiljka u donjem delu prednjeg trbušnog zida sa vidljivim kilnim otvorom u predelu pupka, kod tužioca postoji naruženje srednjeg stepena. Tužilac je bio zaposlen u Preduzeću „ĐĐ“ iz ... od 01.10.2010. godine, na radnom mestu rukovodioca ... službe. Zbog ustanovljenog malignog tumora prostate tužilac je odsustvovao sa rada od 29.08.2011. godine do 27.02.2012. godine. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 14.03.2012. godine utvrđeno je da kod tužioca postoji trajni i potpuni gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti, što je bio razlog za prestanak radnog odnosa i ostvarenje prava na invalidsku penziju. Tokom odsustva sa rada zbog lečenja tužilac je gubio prihod u visini razlike između isplaćene naknade zarade i zarade koju bi ostvario da je za to vreme radio, a postoji i dalji gubitak prihoda u visini razlike između invalidske penzije i zarade koju bi primao da je ostao u radnom odnosu. Tužilja, supruga tužioca AA, zbog nemogućnosti da zadovolji svoje potrebe u više dimenzija privatnog i porodičnog života, nakon pogoršanih uslova življenja izazvanih stresnim događajem pokazuje znakove disstresa („lošeg stresa“). Skup tegoba i simtoma umanjili su kvalitet tužiljinog života i radost življenja, što se kvalifikuje kao blagi stepen poremećaja (5%).

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbene zahteve. Po nalaženju sudova, lekar - patolog tuženog nije izvršio histopatološku analizu biopsijom uzetog tkiva prostate tužioca sa pažnjom dobrog stručnjaka iz člana 18. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, i učinio je stručnu grešku kada je utvrdio da u analiziranom tkivu postoji adenokarcinom prostate jer to nije potvrđeno analizom tkiva odstranjene prostate i ponovnom analizom tkiva uzetog pre i posle izvršene hirurške operacije. Na tim propustima sudovi su zasnovali zaključak o odgovornosti tuženog u smislu člana 40. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i člana 171. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao i o obavezi tuženog da u skladu sa članovima 188, 189, 195, 200. 201. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima nadoknadi tužiocima nastalu materijalnu i nematerijalnu štetu.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije pravilno i u potpunosti utvrđeno.

Odredbom člana 40. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Odgovornost zdravstvenih radnika za učinjenu lekarsku grešku zasniva se na krivici (član 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) i manifestuje se zanemarivanjem dijagnostičkih i terapijskih procedura koje se moraju uvek poštovati.

U konkretnom slučaju, tužilac je preuzeo od tuženog šest parafinskih kalupa označenih brojevima ../..-../.. sa uzorcima tkiva i 12 pločica sa presecima tkiva prostate uzetog pre operacije, koje odgovaraju označenim brojevima kalupa, kao i 18 pločica sa presecima tkiva uzetog sa operativnim putem odstranjene prostate označenih rednim brojevima ..-../.. . Ovaj materijal dostavljen je Sudskomedicinskom odboru Medicinskog fakulteta Univerziteta u ... za potrebe veštačenja u ovom postupku. Prilikom veštačenja nisu uzimani novi preseci tkiva jer u dostavljenim kalupima nije bilo dovoljno tkiva za nove preseke, već su korišćeni ranije napravljeni preseci tkiva na dostavljenim pločicama. Tuženi je prigovorio ovako obavljenom veštačenju, smatrajući da su veštaci morali napraviti nove preseke tkiva i izvršiti njihovu analizu. O iznetoj primedbi i uticaju na rezultate veštačenja činjenice da nisu uzimani novi preseci tkiva nije se mogao izjasniti predsednik Sudskomedicinskog odbora, već je izjašnjenje o toj primedbi prepustio veštacima koji su specijalizirani za tu oblast, ali se oni o toj činjenici nisu izjašnjavali. Osim toga, tuženi je ukazao i na propust veštaka da izvrše imunohistemijsku analizu tkiva, ali se veštaci ni povodom te primedbe i značaja ove analize na dato mišljenje nisu izjašnjavali, niti su se u vezi sa tom primedbom posebno izjasnili na okolnost da li je lekar - patolog tuženog tu analizu primenio pre davanja patohistoloških nalaza od 01.08.2011. godine, i da li bi njena primena u tom momentu uticala na rezultate tog nalaza, odnosno da li se propust lekara da primeni i tu analizu može smatrati njegovom greškom sa aspekta medicinske struke.

Shodno izloženom, po oceni revizijskog suda, bez razjašnjenja ovih okolnosti za sada se ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova o osnovu odgovornosti tuženog za lekarsku grešku svog zaposlenog, u smislu člana 40. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i člana 171. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Obaveza tuženog da nadoknadi štetu postoji samo u slučaju uzročno- posledične veze između lekarske greške i nastale štete. U vezi s`tim sud mora utvrditi da li je odstranjivanje prostate bilo jedini i isključivi uzrok potpunog gubitka radne sposobnosti tužioca. Naime, u nalazu, mišljenju i oceni lekarske komisije Republičkog fonda za penzijsko i invaldsko osiguranje od 27.02.2012. godine navedene su dijagnoze četiri obolenja, a u odgovarajućoj rubrici tog nalaza označena je šifra samo za jedno od tih obolenja kojom se u Međunarodnoj statističkoj klasifikaciji bolesti i srodnih zdravstvenih problema označava zloćudni tumor prostate. Međutim, samo na osnovu te činjenice nije moguće izvesti pouzdan zaključak da je odstranjivanje prostate, zbog sumnje na zloćudni tumor tog organa, zaista jedini i isključivi uzrok potpunog gubitka tužiočeve radne sposobnosti. Za pouzdano utvrđenje ove činjenice potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže, pa je zato tu činjenicu bilo potrebno utvrditi u sklopu već obavljenog veštačenja, odnosno na taj način utvrditi da li je potpuni gubitak radne sposobnosti kumulacija više uzroka, jer bi u tom slučaju tuženi bio dužan nadoknaditi samo srazmeran deo tako nastale materijalne štete - izgubljene zarade do dana presuđenja i rente za ubuduće. Zbog toga se za sada ne mogu prihvatiti razlozi drugostepenog suda da je tužilac, nakon operacije karcinoma debelog creva izvršene tokom 2008. godine nastavio da normalno živi i radi, i da je ocena o potpunom gubitku njegove radne sposobnosti data tek nakon odstranjivanja prostate, kao argumenti kojima se obrazlaže stav da je to bilo isključivi uzrok potpunog gubitka njegove radne sposobnosti.

Naknada materijalne štete zbog oštećenja zdravlja određuje se po pravilu u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme, koja se plaća mesečno unapred ako sud ne odredi što drugo (član 188. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima). Oštećeni ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano, a ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi oštećeni ima pravo da zahteva da mu se, umesto rente, isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prema visini rente i verovatnom trajanju života oštećenog, uz odbitak odgovarajućih kamata (član 188. stav 3. i 4. Zakona o obligacionim odnosima). Oštećeni iz ozbiljnih uzroka može, odmah ili docnije, zahtevati i u drugim slučajevima da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota (član 188. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima).

Iz izloženog sledi da se materijalna šteta zbog oštećenja zdravlja po pravilu dosuđuje kao renta u novčanim iznosima koji se doživotno ili za određeno vreme isplaćuju mesečno, osim ako sud ne odredi što drugo. Naknada takve materijalne štete isplatom jedne ukupne svote je izuzetak i nastaje kada obveznik naknade, na zahtev oštećenog, nije dao potrebno obezbeđenje ili ako postoje drugi ozbiljni uzroci. U konkretnom slučaju, nema mesta dosuđivanju naknade materijalne štete u jednokratnom iznosu (kapitalizirane rente) u skladu sa članom 188. stav 3. i 4. ZOO, a razlozi koje navodi drugostepeni sud kao argumente za primenu stava petog označenog člana - da je tužilac osoba koja je tokom celog života sa uspehom ostvarivao ciljeve koje je sebi zadavao i da je gubitak polne moći, a zatim i radne sposobnosti predstavljao udarac na celokupnu njegovu egzistenciju i uopšte poimanje sebe kao muškarca, supruga i oca, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu razlozi za odstupanje od pravila o periodičnoj isplati rente i umesto toga dosuđivanju jednog novčanog iznosa.

Prema članu 201. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, u slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Naročito težak invaliditet je takođe činjenica za čije utvrđenje je potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže, i zato je postojanje te činjenice takođe bilo nužno utvrditi u sklopu obavljenog veštačenja. Inače, u medicini i sudskoj praksi naročito teškim invalidom smatra se ono lice kome je telesni izgled tako narušen da je ono faktički nesposobno za obavljanje i osnovnih životnih funkcija, odnosno lice kome nedostaju pojedini delovi tela koji su vidljivi i zbog toga kod bliskog srodnika oštećenog izazivaju duševni bol, a kod drugih lica nelagodnost i izbegavanje da se susretnu sa takvim licem. Prilikom dosuđivanja pravične novčane naknade za ovaj vid nematerijalne štete mora se imati u vidu i član 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. U ovom slučaju, veštačenjem nije utvrđeno da li polna nemoć tužioca predstavlja naročito težak invaliditet zbog kojeg tužilja trpi duševne bolove takvog intenziteta i trajanja da je opravdano dosuditi joj pravičnu novčanu naknadu po tom osnovu.

Iz navedenih razloga, presude nižestepenih sudova su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će upotpuniti utvrđeno činjenično stanje i tako otkloniti svaku sumnju u pogledu odgovornosti tuženog za lekarsku grešku, učinjenu pri analizi tkiva tužiočeve prostate uzetog biopsijom, i postojanje uzročno-posledične veze između odstranjivanja prostate tužioca i nastale štete - naročito materijalne štete zbog potpunog gubitka radne sposobnosti tužioca, a zatim pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o zahtevima tužilaca za naknadu materijalne i nematerijalne štete, načinu njene isplate i visini.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić