Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačaka 7. i 12. stava 2. navedenog člana, na koje se ukazuje revizijom, nisu zakonski razlozi za ovaj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Prekoračenje tužbenog zahteva je revizijski razlog samo ako je isto učinjeno u postupku pred drugostepenim sudom (član 407. stav 1. tačka 4. ZPP), što u ovom sporu nije slučaj. Revizijski navodi o bitnim povredama odredaba parničnog postupka vezanim za dokazivanje i ocenu dokaza nisu osnovani, zbog čega po oceni revizijskog suda u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bile u emotivnoj vezi od sredine 2019. godine, što je bio razlog prestanka tužiljinog braka razvodom koji je usledio krajem te godine. Tužilja se po prestanku braka preselila u kuću u mestu ..., u kojoj ju je tuženi povremeno posećivao. Obe stranke su tokom vremena počele da ispoljavaju međusobnu ljubomoru. Tuženi je u martu 2020. godine došao u tužiljinu kuću i želeo da sa njom ima intimni odnos, što je ona odbila jer je tuženi tada bio u alkoholisanom stanju. Zbog toga je tuženi ispoljio nasilje tako što je tužilju bacio na fotelju, udarao, šamarao i srušio na pod, preteći da će je išutirati. Ovaj događaj tužilja nije prijavila policiji. Tokom leta iste godine između stranaka je više puta dolazilo do verbalnih rasprava i svađa. Prilikom jedne takve rasprave tuženi je i fizički napao tužilju tako što ju je rukama hvatao za vrat, stezao za ruke i tresao. Ovaj događaj tužilja je prijavila policiji koja je 30.07.2020. godine izdala naređenje kojim je tuženom izrečena hitna mera privremene zabrane da kontaktira tužilju i prilazi joj u trajanju od 48 sati. Sudskom odlukom (protiv koje tuženi nije izjavio žalbu) trajanje ove hitne mere produženo je na 30 dana. Tužilja je tada podnela i tužbu za zaštitu od nasilja u porodici koju je povukla pošto je tuženi obećao da je više neće uznemiravati. Nakon ovih događaja stranke su nastavile svoju emotivnu vezu, ali je između njih i dalje dolazilo do rasprava. Tužilja je u određenim slučajevima odbijala da tuženog pusti u kuću, a njegovo insistiranje na intimnim odnosima, čak i kada je bila bolesna, doživljavala je kao omalovažavanje. Tuženi je u tužiljinu kuću došao u popodnevnim časovima 31.12.2020. godine i oni su u toj kući zajedno dočekali Novu godinu. U popodnevnim časovima sledećeg dana stranke su, uz obostranu saglasnost, imali intimne odnose tokom kojih je tuženi postao nasilan i agresivan i nije se obazirao na tužiljine zahteve da odnos prekine. Tuženi je kuću tužilje napustio tek na insistiranje tužiljinog poznanika koji je došao na njen poziv. Tužilja je povodom tog događaja podnela prijavu policiji, pa je 02.01.2021. godine doneto naređenje kojim je tuženom zabranjeno da u narednih 48 sati kontaktira sa tužiljom i da joj prilazi. Sudskom odlukom ova mera produžena je na period od 30 dana. Po žalbi tuženog drugostepeni sud je odbio predlog Osnovnog javnog tužilaštva Stara Pazova za produženje hitne mere. Tokom emotivne veze i tužilja je u nastupu ljubomore, usled sumnje da tuženi održava veze i sa drugim ženama, nanosila štetu tuženom (razbila prozore na njegovom automobilu, oštetila mobilni telefon i slično), ali on tim povodom nije tražio zaštitu od nasilja u porodici.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici, u smislu tog zakona, ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Prema stavu 3. navedenog člana, članovima porodice u smislu stava 1. tog člana smatraju se i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi.

Ceneći sve okolnosti slučaja (ne samo događaj od 31.12.2020. godine i 01.01.2021. godine) nižestepeni sudovi su, pokazujući nulti stepen tolerancije na nasilje u porodici, izveli pravilan zaključak da je postupcima tuženog ugrožen telesni integritete i spokojstvo tužilje. Izrečene mere zaštite, predviđene članom 198. stav 2. tačke 4. i 5. Porodičnog zakona, pružaju adekvatnu zaštitu tužilji u određenom vremenskom periodu, čije trajanje pruža mogućnost strankama da razreše svoj odnos u kojem se nalaze.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Revident prevashodno osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na nejednak odnos nižestepenih sudova prema strankama. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neuverljivo deluju navodi tuženog o „montiranom procesu“, pokrenutom sa namerom da se omalovaži njegov ugled kao advokata, kao i navodi da je ova parnica posledica tužiljine patološke ljubomore (veštačenjem od 19.03.2021. godine ustanovljeno je da kod tužilje nisu uočeni elementi patološke ljubomore) i sredstvo da bude prisiljen da sa njom ostane u vezi koja mu više ne odgovara. Takođe, nisu prihvatljivi ni navodi revidenta da u ovom slučaju ne postoji jasan odnos žrtve i nasilnika, imajući u vidu i tužiljine postupke prema njemu, jer je očigledno da tuženi sebe ne doživljava kao žrtvu u ovom odnosu. Da je tako, da se smatra ugroženim (fizički ili psihički) pokrenuo bi postupak za zaštitu od nasilja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić