S obzirom da je porodica ... posedovala primerak spornog ugovora o zameni, DD je, nakon dolaska u ..., ovaj ugovor svojeručno potpisao punim imenom i prezimenom, kao jedan od ugovarača, a taj primerak ugovora je već imao otkucanu potvrdu sudske overe od 12.08.1995. godine na kojoj je i DD kao potpisnik tog ugovora. ŽŽ je Skupštini opštine Šid – Službi prihoda, predao ovaj primerak ugovora, platio porez na promet apsolutnih prava, i isti taj ugovor je dana 18.08.1995. godine, pošto je na poleđini overen pečatom Službe prihoda Šid da je porez plaćen, predao Zemljišno knjižnom odeljenju Opštinskog suda u Šidu radi uknjižbe prava svojine. Zemljišno knjižni sudija je 02.10.1995. godine doneo rešenje Dn 1022/95 kojim je dozvoljena uknjižba prava svojine na nekretninama suvlasnika ĐĐ i BB1, upisane u ZKUL br. ... KO ... . Protiv ovog rešenja supružnici ... su izjavili žalbu, ali je rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici ova žalba odbijena i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Šidu o uknjižbi prava svojine na navedenim nepokretnostima.

Članovi porodice ... su 25.09.1995. godine podneli zahtev Ministarstvu finansija Republike Srbije za izuzimanje od raspolaganja od primene Uredbe o privremenoj zabrani raspolaganja određenim nepokretnostima, pokretnim stvarima i pravima („Sl. glasnik RS“ br. 49/91...50/95), pa je ministarstvo dana 01.02.1996. godine donelo rešenje broj 46-00-00407/95-10 kojim je izuzelo od privremene zabrane raspolaganja nepokretnosti u Šidu, jer se ove nepokretnosti nalaze na teritoriji AP Vojvodine.

U spornom ugovoru o zameni, nepokretnosti u ... na kojima je vlasnik bila porodica ..., označene su oznakama prema dokumentaciji koju je ŽŽ poneo sa sobom kada se iseljavao iz ..., zbog čega te oznake nisu bile u skladu sa zvaničnim oznakama, koje su se kasnije menjale u evidenciji nepokretnosti koje su se vodile u Republici ..., pa ćerka ĐĐ i BB, koja je podnela zahtev Općinskom sudu u Osijeku za provedbu predmetnog ugovora o zameni nekretnina nije uspela da izvrši uknjižbu, jer je rešenjem tog suda od 09.10.1995. godine zahtev odbijen, s obzirom da ugovor nije pravno valjano overen (overa potpisa i overa porezne uprave) te da nisu priložene domovnice za sve ugovorne strane. Protiv ovog rešenja nije izjavljena žalba.

ĐĐ i BB su dana 14.08.1995. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Šidu protiv tuženih VV, ŽŽ, EE i DD, prvo radi poništaja ugovora o zameni nekretnina koji je zaključen 10.08.1995. godine, a podneskom od 21.02.1997. godine su pored poništaja tražili i raskid tog ugovora. Tuženi – porodica ... su u svojstvu tužilaca sa druge strane, dana 22.08.1995. godine podneli tužbu protiv ĐĐ i BB kao tuženih, radi predaje poseda, pa je sud izvršio spajanje postupka. Pravnosnažnom delimičnom presudom Opštinskog suda u Šidu P 292/95 od 09.06.2003. godine odbijen je u celosti tužbeni zahtev tužilje BB1, s obzirom da je ĐĐ preminuo 2001. godine, za poništaj spornog ugovora o zameni nepokretnosti, kao i zahtev za raskid tog ugovora i za uspostavu zemljišno knjižnog stanja na nepokretnostima koje su predmet tog ugovora koje je u zemljišnim knjigama postojalo pre zaključenja ugovora.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Šidu P 2/10 od 24.09.2010. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca VV, ŽŽ, EE i DD protiv tužene BB1 i obavezana tužena da tužiocima preda u posed nekretnine upisane u LN ... KO ... bliže opisane u izreci presude. Revizija protiv drugostepene presude je odbijena presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev1 132/2013 od 04.06.2014. godine. Tužioci su pokrenuli izvršni postupak u predmetu I 2170/12 Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Šidu, usvojen je predlog za izvršenje rešenjem od 29.11.2012. godine, određeno izvršenje i naloženo izvršnom dužniku BB1 da u roku od 8 dan od prijema tog rešenja preda izvršnim poveriocima navedene nepokretnosti. Zaključkom od 29.03.2013. godine određeno je prinudno sprovođenje izvršenja.

U ovoj parnici tužilac tvrdi da je sporni ugovor o zameni nepokretnosti zaključen pod pritiskom, s obzirom da je njegov otac, sad pok. ĐĐ hrvatske nacionalnosti iz sela ..., gde je, još pre nego što se porodica ... iselila iz Republike ..., izvršen zločin u kome su lišeni života rođaci porodice ..., a izvršioci tog zločina su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, pri čemu su za takvu odluku dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“ br. 43/82 i 72/82 i „Sl. glasnik“ br. 46/2006), članom 18, propisano je merodavno pravo za rešavanje svojinsko pravnih odnosa i drugih prava na stvari i to tako što je kao merodavno pravo propisano pravo mesta gde se stvar nalazi. Članom 19. istog Zakona propisano je da je za ugovor merodavno pravo koje su izabrale ugovorne strane, ako zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno. Članom 21. istog Zakona propisano je da je za ugovore koji se odnose na nepokretnosti isključivo merodavno pravo države na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i predmet spora u ovoj parnici odlučujuća veza, koja u konkretnom slučaju ukazuje na pravo koje je merodavno je vezana za pripadnost ugovornih strana, mesto zaključenja ugovora, mesto nalaženja stvari i autonomiju volje ugovornih strana.

Suprotno navodima revizije, pravilno je u konkretnom slučaju primenjeno pravo Republike Srbije, kao merodovno pravo za rešavanje spornog odnosa, s obzirom da se nepokretnosti koje je porodica ... zamenila za nepokretnosti porodice ... nalaze u Republici ..., sada pok. BB1, a sada njen sin AA osporavaju ovaj ugovor i pokušavaju da vrate u svojinu i državinu te nepokretnosti, ugovor je zaključen i overen u Republici Srbiji, ugovorne strane imaju prebivalište u Republici Srbiji, pa kada se primene sve odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i dovedu u vezu sa tačkom vezivanja, merodavno pravo za rešavanje spornog odnosa između parničnih stranaka jeste pravo Republike Srbije, bez obzira što se nepokretnosti porodice ..., koje su date u zamenu nalaze u Republici ... . Kada bi se kao kriterijum za određivanje merodavnog prava uzelo samo mesto gde se nalaze nepokretnosti merodavno pravo bi bilo i pravo Republike Srbije i pravo Republike ..., ali imajući u vidu i ostale kriterijume, već navedene, preovladava stanovište da je u ovoj pravnoj stvari merodavno pravo Republike Srbije.

U postupku je pouzdano utvrđeno da je sporni ugovor o zameni nepokretnosti izraz slobodne volje ugovornih strana, da nema nikakvih dokaza da je porodica ... zaključila sporni ugovor pod pritiskom, zbog tadašnje političke situacije, već su sada pok. ĐĐ i pok. BB želeli da se presele u ..., gde im je već živela ćerka, kako bi tamo nastavili život. Porodica ... se nikada nije iselila iz Srbije, što govori u prilog da nije bila ugrožena po nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi, već su, i pored zaključenog ugovora o zameni nepokretnosti, sada pok. ĐĐ i pok. BB ostali da žive u Srbiji, gde su i preminuli i gde su i sahranjeni.

Svi navodi revizije koji se odnose na razloge utvrđenja ništavosti i raskida ugovora su već cenjeni u postupku u kome je doneta pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Šidu kojom je tužbeni zahtev ĐĐ i BB za utvrđenje ništavosti spornog ugovora i raskid tog ugovora odbijen, kao neosnovan, zbog čega Vrhovni kasacioni sud te razloge nije ponovno cenio.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, pa nema pravo na troškove tog postupka koje je tražio i opredelio u reviziji, a u smislu članova 149. i 150. ZPP. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić