Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi LJLJ, otac tuženih NN i MM, osuđen je uslovno na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, sa rokom provere od dve godine, zbog krivičnog dela nesavesno vršenja pregleda životnih namirnica iz člana 130. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS, izvršenog na štetu tužilaca. Tužioci su, radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu. Nakon donošenja prvostepene presude u krivičnom postupku, tuženi LJLJ je, predmetnim ugovorom o poklonu zaključenim u ... dana 17.11.2009. godine, tuženom MM preneo ¼, a tuženom NN 2/4 idealnih delova kuće, kućni broj ..., u ulici ... u ..., na kp.br. ... i .../..., upisanoj u ZKUL ... K.O. ... . Istim ugovorom, tuženom NN, svoj suvlasnički udeo od ¼ na toj nepokretnosti prenela je njegova majka, NJNJ. Na osnovu predmetnog ugovora, u list nepokretnosti broj ... K.O. ..., tuženi MM i NN su, na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora o poklonu, upisani kao suvlasnici sa po ½ idealnog dela. Tuženi NN je, ugovorom o prodaji od 17.10.2010. godine, overenim pod brojem Ov.br. .../..., svoj suvlasnički udeo na porodičnoj kući u ... u ulici ... br. ..., sa zemljištem na kom se kuća nalazi kp.br. ... i .../..., upisana u ZKUL ... K.O. ..., prodao MM iz ..., koja je u listu nepokretnosti br. ... K.O. ..., na osnovu rešenja RGZ, Službe za katastar nepokretnosti ... od 23.07.2014. godine, upisana kao suvlasnik, sa tuženim MM sa po ½ idealnog dela, na navedenoj nepokretnosti. Presudom Osnovnog suda u Vršcu, Sudska jedinica Bela Crkva P 158/12 od 16.11.2012. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1640/13 od 21.08.2013. godine, tuženi LJLJ je obavezan da isplati tužiocima iznose sa pripadajućom kamatom i trškovima i to: AA, 500.000,00 dinara; BB, 200.000,00 dinara; VV, 150.000,00 dinara,; GG, 140.000,00 dinara; ZZ, 150.000,00 dinara; II, 150.000,00 dinara; JJ, 140.000,00 dinara; LL, 130.000,00 dinara; KK, 140.000,00 dinara,; ŽŽ, 140.000,00 dinara; ĐĐ 180.000,00 dinara; EE 130.000,00 dinara. Tužbom koju su sudu podneli dana 10.06.2014. godine, tužioci su tražili da sud usvoji njihov tužbeni zahtev i utvrdi delimičnu ništavost predmetnog ugovora o poklonu i to u delu kojim je tuženi LJLJ poklonio tuženima, MM i NN, svoj suvlasnički udeo od ¾ na porodičnoj kući u ..., u ulici ... broj ..., sa zemljištem na kom se kuća nalazi, u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, navodeći da je sporni ugovor zaključen u cilju izbegavanja obaveze tuženog LJLJ prema tužiocima, što je protivno načelu savesnosti i poštenja i suprotno cilju zbog koga je ugovor o poklonu zakonom ustanovljen kao institut.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio pošto je zaključio da je predmetni ugovor zaključen protivno načelu savesnosti i poštenja propisanog odredbom člana 12. Zakona o obligacionim odnosima i predstavlja zloupotrebu prava, pa je zbog toga ništav u smislu odredbe člana 103.istog Zakona. Po mišljenju prvostepenog suda, tuženi su, pri zaključenju predmetnog ugovora o poklonu, bili nesavesni jer su znali da su prvostepenom presudom Opštinskog suda u Beloj Crkvi K. 285/07 od 03.07.2017. godine, tužioci upućeni na parnicu radi naknade štete od njihovog oca, tuženog LJLJ, kao posledicu krivičnog dela koje je učinio na štetu tužilaca, pa je na taj način tuženi LJLJ ostao bez nepokretne imovine, kako se iz te imovine ne bi namirili tužioci, kao poverioci.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilaca odbio, jer je zaključio da je prvostepeni sud činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdio, ali je pogrešno primenio materijalno pravo, pošto MM, kao sticalac dela predmetne nepokretnosti, ima položaj nužnog suparničara i mora biti obuhvaćena tužbom, shodno odredbi člana 211. Zakona o parničnom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilaca ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku.

Drugostepeni sud je pogrešno primenio odredbu člana 211. Zakona o parničnom postupku, a to je bilo od uticaja na donošenje pravilne i zakonite presude, shodno odredbi člana 374. stav 1. istog Zakona.

Odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa. Stavom 2. te odredbe Zakona propisano je da ako sva lica iz stava 1. tog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan. Stavom 3. odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku, propisano je da o nužnom suprarničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti.

U ovom slučaju, predmet spora je utvrđenje delimične ništavosti ugovora o poklonu zaključenog između tuženih. Jedinstveni suparničari su ugovorne strane, a to su poklonodavac i poklonoprimci, pošto se zbog prirode njihovog pravnog odnosa, spor može da reši samo na jedan način prema svim ugovornim stranama. Tužlac je tužbu podneo protiv tuženog LJLJ, koji je poklonodavac i tuženih NN i MM, koji su poklonoprimci. U ovom slučaju postoji potpuna pasivna legitimacija jer su tužbom tužilaca obuhvaćena sva lica koja su učesnici predmetnog materijalno-pravnog odnosa. To što je tuženi NN, ugovorom o kupoprodaji od 17.10.2010. godine, svoj suvlasnički udeo na porodičnoj kući u ..., u ulici ... br. ..., sa zemljištem na kom se kuća nalazi, prodao OO, koja je, nakon podnošenja ove tužbe, uknjižena kao suvlasnik na toj kući, nije bitna činjenica za ocenu postojanja potpune pasivne legitimacije tuženih u ovoj parnici. Ovo zbog toga što je predmetni spor obligacionopravni, jer se raspravlja pitanje zakonitosti ugovora o poklonu zaključenog između tuženih, u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, a ne raspravlja se o pravu vlasništava na nepokretnosti. OO je suvlasnički udeo na nepokretnosti koja je predmet oba pravna posla, stekla drugim pravnim poslom, ugovorom o kupoprodaji koji je, u svojstvu kupca, zaključila sa tuženim NN, kao prodavcem, dana 17.10.2010. godine, a taj ugovor nije predmet ove parnice.

Zbog pogrešnog zaključka o nužnom suparničarstvu, drugostepeni sud nije cenio navode žalbi tuženih, pa je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbama tuženih.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će, imajući u vidu da u ovom slučaju postoji potpuna pasivna legitimacija, ceniti osnovanost navoda žalbi tuženih kojima se osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja bitnog za pravilnu primenu materijalnog prava i odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda.

Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić