Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 122/18 od 15.03.2018. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1235/17 od 14.12.2017. godine preinačena tako što je odlučeno da će se lični odnosi između maloletne GG i AA i BB održavati u Centru za socijalni rad ... u prisustvu radnika centra, u trajanju od po 45 minuta, tri puta mesečno bez prisustva oca. Stavom drugim izreke, u preostalom delu prvostepene presude kojim je uređeno održavanje ličnih odnosa tužbeni zahtev je odbijen, dok je u delu kojim je odlučeno o privremenoj meri presuda ukinuta. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilja delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilje izričito ne navode odredbu Zakona o parničnom postupku koju drugostepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio, te da je to uticalo ili moglo uticati na pravilnost odluke o žalbi tuženog, zbog čega se njihovom revizijom neosnovano ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stv 1. ZPP učinjene u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna GG je rođena ... godine u braku tuženog i sada pokojne ĐĐ – ćerke tužilje AA i sestre tužilje BB. Zajednica života roditelja maloletnog deteta prekinuta je 11.10.2015. godine, nakon nasilja tuženog nad suprugom koja je potom pokušala samoubistvo i zbog toga bila smeštena na psihijatrijsko lečenje. Tuženi je u krivičnom postupku oglašen krivim za nasilje u porodici, izvršeno označenog dana, i izrečena mu je uslovna osuda. Po otpustu sa lečenja – 20.10.2015. godine, sada pokojna ĐĐ privremeno se smestila kod majke – tužilje AA, da bi 08.11.2015. godine izvršila samoubistvo utapanjem. Od prestanka zajednice života roditelja maloletna GG živi sa tuženim, i od majčine smrti nema nikakvih kontakata sa tužiljama. Tužilja AA je bezuspešno pokušala da sa detetom ostvari kontakt telefonom, a telegram koji joj je uputila povodom polaska u školu vraćen je neotvoren. Pre majčine smrti maloletna GG je sa majkom posećivala babu – tužilju AA, a povremeno je viđala i tetku – tužilju BB, koja je sa svojom sestrom bila u kontaktu. Tužilje su pre više godina prekinule svaki kontakt sa tuženim zbog poremećenih odnosa u vezi izvesnih imovinskih pitanja, a tragična smrt ĐĐ izazvala je dalje produbljivanje poremećaja jer se stranke međusobno optužuju i traže krivca za njenu smrt. Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tuženi tražio zaštitu od nasilja u porodici u odnosu na tužilje. Po mišljenju organa starateljstva, u interesu je maloletne GG da održava lične odnose sa tužiljama. Procenjeno je da je maloletno dete povučeno i zatvoreno prema nepoznatim osobama, što je pojačano gubitkom majke za koju je bila izuzetno vezana, i da nije u mogućnosti da iznese lični stav prema babi i tetki, dok se tuženi protivi održavanju ličnih odnosa deteta i tužilja i odbija da u tom pogledu koriguje svoj stav, ne uvažavajući najbolji interes deteta. I po mišljenju veštaka, maloletna GG nije u svojoj uzrastnoj dobi sposobna da samostalno formira mišljenje, s tim što kod nje postoji otpor prema tužiljama kojih se seća, ali ne želi da ih vidi jer su bezobrazne (ne zna da navede šta je to bezobrazno u njihovom odnosu) i viču. Postojeći otpor deteta u odnosu na tužilje posledica je njenog uvlačenja i uključivanja u dugotrajni porodični konflikt stranaka, kao i činjenice da deca u tom uzrastu lako projektuju – prebacuju zamisli neke loše situacije na nepoznate osobe, ako im to kaže neko sa kim su bliski (u ovom slučaju brat, potencijalno i otac). Mišljenje je veštaka i da ne postoji rizik od uvođenja ličnih odnosa deteta i tužilja, šta više da bi to bilo produktivno za dalji razvoj maloletne GG jer bi odnos sa tužiljima pospešio sećanje na majku i pozitivno se odrazio na razvoj njene ličnosti. Veštaci su predložili da stručno lice koje ima edukaciju u oblasti psihoterapije (pedagog, psiholog, socijalni radnik ili sociolog) prethodno obavi zasebne susrete i razgovore sa tužiljama i maloletnim detetom kako bi ih pripremio za boravak u istoj prostoriji, a da se zatim njihovi susreti realizuju u zatvorenom prostoru tokom tri meseca – tri puta mesečno u trajanju od po 45 minuta, u prisustvu stručnog lica i bez prisustva tuženog ili neke osobe iz primarne porodice deteta. Dalji susreti, nakon stručnog uvida, mogli bi se u naredna dva meseca organizovati na otvorenom prostoru – u gradu, sa istom učestalošću ali u trajanju od po dva sata, a zatim – do isteka roka od godine dana, dete bi moglo boraviti u domaćinstvu tužilja dva puta mesečno po četiri sata, nakon čega bi se moglo pribaviti mišljenje deteta o kvalitetima i utiscima realizovanih susreta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i člana 61. stav 5. Porodičnog zakona odlučili o pravu maloletne GG da održava lične odnose sa tužiljama, i tako pružili zaštitu detetovog prava na porodični život. Ovakvu odluku sudovi su doneli poštujući obavezu predviđenu članovima 6. stav 1. i 266. stav 1. Porodičnog zakona da vode računa o najboljem interesu deteta, koji su utvrdili pribavljanjem stručnog mišljenja organa starateljstva i obavljenim veštačenjem.

Naime, stručno mišljenje organa starateljstva da je u interesu maloletnog deteta da održava lične odnose sa tužiljama, potvrđuje mišljenje veštaka o nepostojanju rizika od uvođenja ličnih odnosa deteta i tužilja, i da bi oni produktivno delovali na dalji razvoj deteta i pozitivno se odrazili na razvoj njene ličnosti, jer bi pospešili sećanje na majku.

Međutim, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je, zbog složenih i kompleksnih odnosa u porodici, način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i tužilja, u ovom slučaju sveo samo na tri susreta mesečno, u prostorijama organa starateljstva, i u trajanju od po 45 minuta. Specifičnu porodičnu situaciju, uključujući i otpor deteta u odnosu na tužilje koji je po svemu sudeći posledica usvajanja modela ponašanja starijeg brata (odbija svaki odnos sa tužiljama) ili oca, imali su u vidu organ starateljstva i veštaci kada su davali mišljenje o mogućnosti ostvarenja i načinu održavanja ličnih odnosa deteta i tužilje. Uvažavajući sve okolnosti ovog slučaja, veštaci način održavanja ličnih odnosa nisu ograničili samo na „kontrolisane uslove“ u prostorijama organa starateljstva već su, uz adekvatnu stručnu pomoć i nakon isteka roka od prva tri meseca, lične odnose proširili na samostalno viđanje deteta sa tužiljama na otvorenom prostoru, a zatim – do isteka roka od godine dana i na boravak u domaćinstvu tužilja, postepeno produžavajući i vreme njihovog trajanja.

Specifične okolnosti slučaja, koje iziskuju obazrivost i postepenost uvođenja ličnih odnosa maloletnog deteta i tužilja prekinutih nakon majčine smrti, za sada ne omogućava njihovo održavanje i na način koji je predložio organ starateljstva u stručnom mišljenju od 03.02.2017. godine. Zbog toga je drugostepeni sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u delu kojim je odlučeno da će dete provoditi vikende, praznike i deo raspusta sa tužiljama. Pravilnost pobijane drugostepene presude u tom delu ne dovodi se u sumnju razlozima zbog kojih je revizija izjavljena.

O troškovima celokupnog postupka odučeno je pravilnom primenom člana 207. Porodičnog zakona.

Shodno izloženom, na osnovu članova 414. i 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o zahtevu stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. i 2. ZPP u vezi člana 207. Porodičnog zakona. Ovaj postupak vodio se u interesu maloletnog deteta – u cilju ostvarenja njenog prava da održava lične odnose sa drugim srodnicima, pa zato razlozi pravičnosti nalažu da svaka stranka snosi svoje troškove i postupka po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić