Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. navedenog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni GG rođen je ... . godine, tokom emotivne veze tužene sa DD, sinom tužilaca. Od petog meseca trudnoće tužene, DD se nalazi u inostranstvu neprekidno, u bekstvu, jer je za njim raspisana centralna poternica zbog pravnosnažne osude za izvršenje krivičnog dela. Nikada nije bio u neposrednom kontaktu sa maloletnim GG. Po tužbi DD, njegovo očinstvo nad maloletnim GG, utvrđeno je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru od 28.05.2015. godine. Istom presudom određeno je da će tužena samostalno vršiti roditeljsko pravo nad maloletnim detetom i kao prebivalište deteta određeno je prebivalište majke. Tužena sa tužiocem AA nema korektne odnose, dok je sa tužiljom BB bila u korektnim odnosima. BB je dolazila dva, tri puta mesečno u kuću u kojoj živi tužena sa maloletnim GG kako bi videla unuka, a i tužena je dovodila maloletnog GG u kuću tužilaca jednom do dva puta mesečno u vremenu od 12,00 do 14,00 časova kada tužilac AA nije bio kod kuće, odnosno kada je bio na poslu. Tužilac AA je izbegavao svaki kontakt sa tuženom što je nju jako povređivalo. Vodila je maloletnog GG i na slavu kod dede i babe, s tim što su odnosi sa tužiocem AA bili zategnuti. Tužena je omogućavala tužilji BB da viđa maloletnog GG sve do decembra 2016. godine kada je BB saopštila tuženoj da će podneti tužbu iz razloga što tužena onemogućava AA da održava kontakte sa unukom. Nakon toga tužena je sprečavala svaki kontakt tužilaca sa maloletnim GG. Drugi sin tužilaca – stric, dolazi kod tužene i raspituje se o maloletnom GG jednom mesečno čemu se tužena ne protivi. Tužena je u početku imala korektnu komunikaciju sa DD putem telefona i interneta, ali je vremenom njihov odnos poremećen, zbog čega su presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli od 19.01.2017. godine DD određene mere zaštite od nasilja u porodici. Stambeno materijalni uslovi u kojima žive tužioci su u potpunosti zadovoljavajući i mogu da odgovore potrebama maloletnog deteta, jedna soba u njihovoj kući u kojoj se nalaze stvari i dečije igračke je namenjena maloletnom GG. Tužilac AA rođen je ... . godine, zaposlen je na poslovima ..., a tužilja BB je rođena ... . godine i zaposlena je kao ... . Nemaju indikatora psihopatoloških poremećaja ličnosti koji bi ometali njihovu podobnost za održavanje kontakta sa unukom. Tužena je rođena ... . godine, po zanimanju je ...- nezaposlena je i sa maloletnim GG živi u roditeljskoj kući, u zajednici sa roditeljima. Između parničnih stranaka postoje poremećeni odnosi koje posebno karakteriše odsustvo jasne i adekvatne komunikacije i postojanje konfliktnih relacija između DD i tužene. Prema nalazu i mišljenju Komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ Beograd, regulisanje odnosa tužilaca sa unukom, psihološki je opravdano i poželjno za kompletniji razvoj ličnosti deteta, a postojeća dinamika odnosa između roditelja deteta je nepovoljna za razvoj deteta, jer je otac deteta osuđen za nasilje u porodici dok tužioci zanemaruju tu činjenicu. Mišljenje komisije je da je u interesu maloletnog GG da održava lične odnose s tužiocima ali da u trenutku davanja ovog mišljenja nema uslova da se maloletni GG viđa sa dedom i babom, već je potrebno da se stranke upute u nadležni Centar za socijalni rad radi porodičnog savetovanja u cilju uspostavljanja međusobne komunikacije i zajedničkog dogovora o modelu viđanja tužilaca sa unukom, te ukoliko savetovanje bude uspešno predložen je model viđanja. Do kontakta između unuka i tužilaca u Centru za socijalni rad Opštine ... nije došlo i posle više pokušaja, s obzirom da tužena nije dovodila dete iznalazeći opravdanja. Tužioci imaju želju da viđaju unuka i volju da prihvate saradnju stručnih lica Centra u cilju uspostavljanja komunikacije sa tuženom i ostvarivanja viđanja sa unukom i prihvataju bilo koji oblik viđanja o kojem sud odluči, dok tužena shvata da dete treba da viđa tužioce ali smatra da to može da se odvija samo u njenoj kući uz prisustvo nje i njenih roditelja. Spremna je da prihvati posredovanje radnika Centra za socijalni rad ali ne Centra u ... .

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, zaključujući da se za sada nisu stekli neophodni uslovi za održavanje ličnih kontakata tužilaca sa maloletnim unukom. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku nalazeći da je, na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, najbolji interes maloletnog deteta da uspostavi i održava kontakt sa tužiocima kao bliskim srodnicima, i pravilno ocenio da je tužbeni zahtev osnovan, primenom člana 61. stav 5, člana 266. stav 1., u vezi sa članom 270. Porodičnog zakona.

Odredbom člana 61. stav 5. Porodičnog zakona, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom. Odredbom člana 266. stav 1. istog Zakona propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a odredbom člana 270. navedenog zakona, propisano je da pre nego što donese odluku, između ostalog, o zaštiti prava deteta, sud je dužan da zatraži nalaze i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se, prilikom donošenja odluke o tužbenom zahtevu, drugostepeni sud rukovodio najboljim interesom maloletnog deteta. Pobijana odluka je zasnovana na nalazima Centra za socijalni rad Opštine ... i nalazu i mišljenju Komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ iz Beograda, a koji su dati na osnovu obavljenih razgovora, opservacije porodice i deteta. Navedeni nalazi organa starateljstva i klinike ukazuju da postoji potreba da se omogući i ubuduće održavaju lični odnosi tužilaca kao babe i dede sa maloletnim detetom. U takvoj situaciji, rukovodeći se zaštitom prava deteta, u koje u konkretnom slučaju spada i održavanje ličnih odnosa sa maloletnim unukom, suprotno revizijskim navodima, u najboljem interesu maloletnog GG je da bude u kontaktu sa svojim bliskim krvnim srodnicima, babom i dedom po ocu, na način kako je određeno drugostepenom presudom. Shodno navedenom neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da zbog sukoba porodice oca i majke maloletnog deteta, odluka o tužbenom zahtevu nije u najboljem interesu maloletnog deteta, s obzirom na nalaz Klinike. Ovo stoga što je ovu činjenicu nadležni organ starateljstva imao u vidu, kao i komisija veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti, kada su dali navedena mišljenja koja su u spisu i iz kojih proizilazi da je u najboljem interesu maloletnog GG da održava lične odnose sa tužiocima, babom i dedom po ocu, što se ne može dovesti u sumnju zbog trenutnih loših odnosa stranaka. Upravo zbog toga, je drugostepeni sud pravilno odredio ovakav model održavanja ličnih odnosa, prvo u kontrolisanim uslovima, da bi se uz stručnu pomoć Centra rešili konfliktni odnosi i uspostavila komunikacija u skladu sa interesima deteta, a zatim kada se steknu uslovi, samo uz prisustvo majke maloletnog deteta, imajući pri tome u vidu potpuno odsustvo spremnosti tužene na saradnju sa Centrom u cilju omogućavanja kontakta i poboljšanja međusobnih odnosa, a sa druge strane spremnost i motivisanost tužilaca, zbog čega je ocena najboljeg interesa maloletnog deteta doneta na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić