Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 328/19 od 27.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe stranaka i potvrđene presuda Osnovnog suda u Somboru P2n 325/18 od 10.04.2019. godine i rešenje o troškovima postupka Osnovnog suda u Somboru P2n 325/18 od 10.04.2019. godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP učinjenoj u drugostepenom postupku, jer je drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke ocenio bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su bile u braku 37 godina, od 19.09.1981. godine do 12.10.2018. godine, kada je njihov brak razveden. U braku stranaka rođeno je troje sada punoletne dece. Obe stranke potiču iz porodica u kojima je obrazac ponašanja bilo povremeno agresivno ponašanje oca. Tuženi je dugi niz godina takvo ponašanje ispoljavao u odnosu na tužilju i decu dok su bila maloletna, ali tužilja takvo ponašanje nije prijavljivala zbog sramote. Tuženi je tokom 2012. godine naneo tužilji povrede i zbog toga su mu izrečene mere zaštite od nasilja - zabrana daljeg uznemiravanja tužilje nanošenjem ili pokušajem nanošenja telesnih povreda, ograničavanja slobode kretanja ili komunikacije sa trećim licima, vređanja i svakog drugog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja. Od tada pa sve do događaja iz avgusta 2018. godine tuženi nije fizički zlostavljao tužilju, ali je to činio mentalno. Tuženi je 20.08.2018. godine, dok su se kolima vraćali sa sahrane tužiljine majke, zbog banalne greške oko promene radio stanice stavio tužilji prste u usta, uhvatio je za jezik i povukao ga, upućujući joj uvrede i pretnju da će joj iščupati jezik. Po povratku u mesto prebivališta tužilja je o ovom događaju odmah obavestila policiju, pa je tuženom izrečena hitna mera privremenog udaljenja iz zajedničke kuće. Izrečenu meru tuženi je odmah prekršio i zbog toga je pritvoren, a izrečena mu je i mera zabrane prilaska tužilji. Lekarskim pregledom ustanovljeno je da na tužiljinoj gornjoj usni sa leve strane postoji edem osetljiv na dodir, ali da nema oštećenja kožnog tkiva i usne duplje. Privremene mere zaštite od nasilja, izrečene tokom ovog postupka, tuženi je u više navrata kršio. Tužilja je takve postupke tuženog prijavljivala organu starateljstva. Kod tužilje je prisutan strah zbog nagomilanih negativnih iskustava i permanentna strepnja zbog mogućih komplikacija. Kod tuženog postoji nekritički odnos prema tužiljinim strahovima, on smatra da njegovo ponašanje nije u redu, ali da ne prestavlja veliku opasnost po tužilju jer ne želi da joj nanese zlo. Između stranaka u toku je postupak za deobu zajedničke imovine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalnog pravo.

Prema članu 197. stav 1. Porodičnog zakona, nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Shodno 2. stavu tog člana, nasiljem u porodici se naročito smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu, kao i vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Ponašanje tuženog koje je bilo razlog za pokretanje postupka predstavlja odstupanje od standarda uobičajenog i civilizovanog ponašanja članova porodice. Takvo ponašanje po zakonu (član 197. stav 1. i stav 2. tačke 1, 2. i 6. Porodičnog zakona) predstavlja nasilje u porodici i ono je kod tužilje izazvalo osećaj straha i nespokojstva, imajući u vidu sve okolnosti slučaja a naročito njeno iskustvo sa nasilnim ponašanjem tuženog u prošlosti. Zbog toga su osnovano izrečene mere zaštite predviđene članom 198. stav 2. tačke 3, 4. i 5. Porodičnog zakona u vremenskom trajanju od godinu dana, računajući od dana od kada je u ovom postupku doneto prvo rešenje o određivanju privremene mere kojom su izrečene mere zaštite od nasilja u porodici predviđene navedenim članom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Radnjama preduzetim 20.08.2018. godine tuženi je ugrozio spokojstvo tužilje i kod nje izazvao strah potenciran ranijim nasilnim ponašanjem. Određene mere zaštite u ovom postupku izrečene su u vezi sa događajem od navedenog datuma, a ne zbog događaja iz 2012. godine kada je tužilji takođe pružena sudska zaštita od nasilja tuženog. Prethodno ponašanje tuženog je u ovom postupku uzeto u obzir samo kao potvrda stava da događaj iz avgusta meseca prošle godine nije izolovani incident, već način ponašanja tuženog koje se povremeno ispoljava dugi niz godina i praktično predstavlja obrazac njegovog ponašanja prema članovima porodice.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP - prema uspehu tuženog u postupku po tom vanrednom pravnom leku.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić