Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, pravni sledbenik tuženog DD, GG je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pitanja koja su u interesu ravnopravnosti građana.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je predaja u posed nepokretnosti bliže navedenih u izreci prvostepene presude, između kojih je i k.p.br. ... KO ... . O osnovanosti zahteva tužilaca odnosno o postojanju osnova i uslova za predaju predmetnih nepokretnosti, pobijanom odlukom odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da tužena u reviziji ne ukazuje na drugačine pravnosnažne odluke drugostepenih sudova ili odluke Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, a da odluka o osnovanosti zahteva sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku na kome je zasnovana sudska odluka, sledi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi predaje u posed podneta je 13.07.2009. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se ne odnosi na novčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene GG nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, a na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić