Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 4/22 od 19.01.2022. godine, stavom prvim izreke žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i utvrdio da je revizija tužilje delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je maćeha tuženom, koja je nakon razvoda braka i smrti supruga VV (oca tuženog), ostala da živi u kući koja se nalazi u ulici ... broj ... u ... . Na istom placu na udaljenosti od oko 10 m nalazi se i kuća u kojoj je živeo tuženi sa svojom porodicom, iz koje se odselio u ... i u kojoj sada žive njegova supruga i deca. Dana 22.09.2019. godine GG (ćerka tužilje iz braka sa ocem tuženog), je došla kod tužilje sa namerom da se dogovori oko davanja pomena pokojnom ocu i tada je u kuću došao i tuženi istim povodom. Tokom razgovora došlo je do rasprave povodom prodaje stvari koje su ostale iza njihovog oca (koja je trajala oko 3 časa) u kojoj je tužilja pretila da će zapaliti kuću i sve rasprodati, nakon čega je tuženi razbio dve čaše kada je tužilja rekla da ima pravo da ih istera iz kuće, te je tuženi tom prilikom polomio i polupao stolicu na kojoj je sedeo, a zatim izašao iz kuće u dvorište. Tokom rasprave tuženi nije prilazio blizu tužilji niti je hvatao za vrat i davio, niti je pretio da će je ubiti i odrobijati. Tužilja je navedeni događaj prijavila policiji o čemu je sačinjena službena beleška PS Ruma od 22.09.2019. godine u kojoj je konstatovano da su nadležni službenici oko 19.00 časova došli u kuću gde tužilja živi, kada je izjavila da je njen pastorak verbalno napao iz razloga što je ona u nedostatku novca prodala električni aparat. Na osnovu otpusne liste sa epikrizom Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, Služba psihijatrije utvrđeno je da je tužilja lečena od 23.09.2019. do 24.09.2019. godine, da je u pitanju treća hospitalizacija na tom odeljenju, a da je prijem u bolnicu realizovan zbog izmena u ponašanju nakon konflikta sa pastorkom. Tužilja je na lični zahtev otpuštena iz bolnice protiv saveta lekara 24.09.2019. godine, pri čemu u izveštaju nema podataka da je tuženi izvršio fizičko nasilje prema tužilji, kako je to navedeno u tužbi i u tužbenom zahtevu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da u ispoljenom ponašanju tuženog nema elemenata nasilja u porodici jer tuženi nije učinio fizičko nasilje niti je pretio tužilji na izložen način, već se radilo o izolovanom incidentu od 22.09.2019. godine, kada je tuženi razbio dve čaše i polomio stolicu, kao reakciju na tužiljine pretnje da će ga isterati iz kuće, pri čemu je uzajamna netrpeljivost posledica neraščišćenih porodičnih odnosa povodom imovine, pa nema uslova za izricanje mera zaštite od nasilja u smislu članova 197. i 198. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u reviziji tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice.

Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice, a po članu 287. stav 1. i 2. sud nije vezan granicama tužbenog zahteva i predloženim merama.

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice, za koje da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet (trajnost takvog ponašanja), već je u određenim situacijama dovoljan i jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Pored toga neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje što podrazumeva da svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice mora se kvalifikovati kao drsko, bezobzirno, odnosno zlonamerno ponašanje. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost su upravo komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja, pri čemu se radi o pravnim standardima čiju sadržinu sud utvrđuje svojim sudom vrednosti imajući u vidu sve objektivne i subjektivne, kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispoljeno ponašanje tuženog dana 22.09.2019. godine, kada je u kući u kojoj tužilja živi u toku rasprave polomio čaše i stolicu, kao reakcija na određene izjave tužilje, može se kvalifikovati kao akt nasilja u porodici, s obzirom na način i utvrđene posledice koje je takvo ponašanje proizvelo. Naime, ispoljavanje besa i ljutnje lomljenjem stvari, predstavlja oblik drskog i bezobzirnog ponašanja koje je u konkretnom slučaju dovelo do ugrožavanja spokojstva člana porodice i narušavanja duševnog stanja, te i hospitalizaciju tužilje, pa se takvo ponašanje kvalifikuje kao nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona.

Kada sud utvrdi da određeni vid nasilja u porodici postoji potrebno je odrediti adekvatnu meru zaštite u skladu sa odredbama člana 198. Porodičnog zakona vodeći računa da ona bude delotvorna i svrsishodna. Imajući u vidu stepen nasilja i posledice po spokojstvo i psihičko stanje tužilje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda izricanje mere zaštite od nasilja u porodici, zabranom daljeg uznemiravanja tužilje u trajanju od šest meseci predstavlja adekvatnu meru koja treba da obezbedi stvaranje uslova za iznalaženje rešenja u cilju prevazilaženja narušenih međusobnih odnosa i obezbedi tužilji spokojstvo i uspostavljanje psihičke ravnoteže.

Imajući u vidu izloženo u preostalom delu revizija tužilje je neosnovana, jer prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi kritičnom prilikom nije ispoljio fizičko nasilje prema tužilji i izrekao pretnje po život, pa izricanje mere zaštite od nasilja u porodici iseljenjem tuženog iz kuće nije svrsishodno, naročito kod utvrđenog da tuženi živi u ... .

Imajući u vidu da se radi o postupku u vezi sa porodičnim odnosima, te delimičan uspeh stranaka u ovoj parnici na osnovu člana 207. Porodičnog zakona određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić