U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Đerić, advokat iz ..., protiv tužene – protivtužilje BB iz ..., sa boravištem u Austriji, čiji je punomoćnik Ružica Dugošija, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca - protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 378/21 od 29.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 19.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca – protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 378/21 od 29.11.2021. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene - protivtužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P2 377/2019 od 25.03.2021. godine, stavom prvim izreke razveden je brak zaključen između parničnih stranaka. Stavom drugim, maloletna deca stranaka ćerke VV i GG poverena su tuženoj na samostalno vrešenje roditeljskog prava. Stavom trećim, obavezan je tužilac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje svoje maloletne dece plaća mesečno iznos od 500 evra za maloletnu VV, odnosno 450 evra za maloletnu GG, ukupno 950 evra za oba deteta počev od 09.12.2019. godine, pa dok za to postoje zakonski uslovi, od 01-og do 05-og za tekući mesec na ruke tuženoj, dok će sve zaostale rate isplatiti u roku od 90 dana po pravnosnažnosti presude.Stavom četvrtim uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i tužioca. Stavom petim odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu se ćerke povere na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom šestim odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća ukupno 100 evra mesečno od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Stavom sedmim, odbijen je protivtužbeni zahtev tužene kojim je traženo da se odredi da je mesto prebivališta maloletne dece na adresi majke u ... i boravište u Austriji- ... . Stavom osmim, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 378/21 od 29.11.2021. godine, u stavu prvom izreke, odbijene su žalbe tužica i tužene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P2 377/2019 od 25.03.2021. godine u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, dela stava sedmog kojim je odbijen protivtužbeni zahtev tužene kojim je traženo da se odredi da je boravište maloletne dece u Austriji- ... i u stavu osmom. Stavom drugim, preinačena je navedena prvostepena presuda u preostalom delu stava sedmog izreke, tako što je utvrđeno da je prebivalište maloletne dece na adresi tužene majke. Stavom trećim, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužena je podnela odgovor na reviziju u kome je osporila iznete revizijske navode sa predlogom da se ista odbije. Troškove revizijskog postupka je tražila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se poziva revident, nije revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. ZPP. Takođe osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, parnične stranke su dana ...2009. godine zaključile brak u kome je rođeno dvoje dece, mal. VV, rođena dana ...2011. godine i mal. GG, rođena ...2013. godine. Nakon zaključenja braka stranke su započele zajednički život u ..., najpre u manjem stanu, a od 2014. godine žive u kući – državnom objektu, koju su na neograničeno korišćenje dobili od države, i za koju zakupnina mesečno iznosi 500 – 570 evra. Maloletna deca pohađaju celodnevnu privatnu školu, i za oba deteta se plaća školarina u iznosu od 525 evra za maloletnu VV koju plaća majka i u iznosu od 470 evra za maloletnu GG, koju plaća otac. Oba deteta zbog nedostatka zrelosti i motivacije za školu treba da ponove razred sa čime se majka složila, a otac je bio protiv, tako da će konačnu odluku o tome doneti škola. Tužilac je radno angažovan kao vozač kamiona i mesečno ostvaruje zaradu u iznosu od 2000 evra. Tužena ostvaruje naknadu preko biroa za zapošljavanje u iznosu od 536 evra i dečiji dodatak za VV i GG u iznosu od 375 evra, a obavljanjem privremenih i povremenih poslova ostvaruje dodatne prihode oko 200 evra mesečno. Stranke ne poseduju imovinu na svoje ime i ne nalaze se na evidenciji Centra za socijalni rad. Potrebe za maloletnu VV kada se odbije dečiji dodatak mesečno iznose 560 evra, dok je za potrebe maloletne GG, kada se odbije dečiji dodatak potrebno odvojiti 676 evra mesečno.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, u najboljem interesu maloletne dece je da budu poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženoj majci, a imajući u vidu mišljenje Centra za socijalni rad Požarevac od 28.02.2020. godine, 10.11.2020. godine i 02.03.2021. godine. Prilikom odlučivanja nižestepeni sudovi su se rukovodili činjenicom nemarnog odnosa tužioca prema obavezama svoje dece, bliže navedenih u izveštaju stručne službe Grada ... za pomoć za decu i omladinu od 10.08.2020. godine i 09.09.2020. godine, a koje se ogledaju u činjenici da otac nije na vreme dovodio decu u školu, deo školskog pribora je zaboravljao, a sa druge strane takve stvari se majci nisu dešavale. Takođe, otac kao jedini zakupac porodičnog stana pet meseci nije plaćao zakupninu, a ni za maloletnu GG nije plaćao školarinu od februara 2020. godine, usled čega je doveo svoju porodicu u situaciju da im zbog neplaćanja zakupnine stan bude oduzet, a isto tako i da neplaćanjem školarine bude uskraćeno pravo maloletnoj GG na školovanje. Obe devojčice su iskazale problem u savladavanju školskog gradiva, s tim da se majka složila sa konstatacijom da deca treba da ponove razred, a otac je protiv toga. Način održavanja ličnih odnosa određen je u skladu sa predlogom Centra za socijalni rad u Požarevcu od 10.11.2020. godine. Prebivalište dece određeno je prema prebivalištu tužene, kao roditelja kome su deca poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilac je obavezan da za izdržavanje maloletne dece plaća ukupno 950 evra mesečno, Prilikom određivanja visine naknade, uzeta je u obzir njegova zarada, njegove potrebe i činjenica da nema drugu decu koju izdržava.

Suština revizijskih navoda je u osporavanju utvrđenih činjenica, a što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog. Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Prema članovima 6. stavu 1. i 266. stavu 1. PZ, sud je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena tuženoj radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, usled neprepoznavanja dečijih potreba od strane tužioca. Sud je, u skladu sa članom 270. PZ, pre donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava zatražio mišljenje stručne institucije, prema kome je tužena podobnija za samostalno vršenje roditeljskog prava. Kako nije bilo drugih dokaza iz kojih bi sud mogao izvesti drugačiji zaključak, nižestepeni sudovi su pravilno poverili maloletnu decu tuženoj radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Revident osporava primenu člana 160. Porodičnog zakona, ukazujući da je obaveza izdržavanja utvrđene na iznos od 80% njegovih redovnih novčanih primanja. Ovi navodi nisu osnovani. Visina dečijeg izdržavanja određena je na osnovu pravilne primene člana 160. PZ u skladu sa potrebama mlt. dece, kao poverilaca, i mogućnostima tužioca, kao dužnika. Ne stoje tvrdnje revidenta da je presudom faktički obavezan na dvostruko plaćanje izdržavanja, jer nije utvrđeno da je ovu obavezu izvršavao tokom trajanja postupka.

Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, odbio zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka jer odgovor na reviziju koji je podnela nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća-sudija

dr. Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić