U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Dragojević, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA (ranije AA1) iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Goran Radanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Vukašin Sekulić, advokat iz ..., radi supružanskog izdržavanja, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 466/18 od 25.07.2018. godine, u sednici veća održanoj 29.11.2018. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 466/18 od 25.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 91/2018 od 03.04.2018. godine, stavom 1 izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi BB da na ime izdržavanja tužilje plaća mesečno iznos od 1.500 evra, počev od 26.04.2015. godine, zaključno sa 01.03.2018. godine, kada je tužilja dobila dozvolu za boravak u ..., s tim da zaostale rate isplati odjednom. Stavom 2 izreke, odbijen je kao neosnovan predlog tužilje kojim je tražila da se privremenom merom obaveže tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje plaća mesečno iznos od 800 evra. Stavom 3 izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 66.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 466/18 od 25.07.2018. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 91/18 od 03.04.2018. godine. Odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP. Prema članu 407. ZPP revizija može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. U konkretnom slučaju ne postoji povreda u postupku pred drugostepenim sudom. Taj sud je o žalbi tužiljinoj odlučio po svojim ovlašćenjima da odbije žalbu kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu, bez potrebe za održavanjem rasprave pred drugostepenim sudom u situaciji kada je prihvaćeno činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primena materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA (u provedenom postupku prezimena AA1) rođena ... godine, po zanimanju profesor ... i ... i ..., bila je u braku sa tuženim BB. Brak je zaključen ... 2001. godine. Zajednica života između supružnika je prestala ... 2015. godine. Brak je razveden u decembru iste godine. Tužilja je od 15.11.2002. godine bila u stalnom radnom odnosu u Osnovnoj školi u ..., kao nastavnik matematike. U toku bračne zajednice, zbog okolnosti da je tuženi bio upućen na rad u diplomatsko konzularno predstavništvo Republike Srbije u ..., tužilja se koristila mirovanjem radnog odnosa u školi i poslednjih godina zajedničkog života sa tuženim živela u ... . Po prestanku bračne zajednice tužilja je ostala da živi u ... . Pošto se nije vratila na rad po isteku perioda mirovanja radnog odnosa u školi u ..., tužilji je otkazan ugovor o radu i radni odnos prestao sa danom 22.03.2016. godine. U martu 2018. godine dobila je dozvolu za boravak u ... na pet godina.

Po prestanku zajednice života stranaka, tuženi koji je ostvarivao mesečna primanja u iznosu od 2.658,08 evra i 79.890,00 dinara, napustio je stan u ... 26.04.2015. godine. Tužilja je ostala u stanu do isteka zakupa. Tuženi je uplatio tužilji ukupno 1.400 evra. Uz to, ona je povremeno ostvarivala prihode kao ... i davanjem časova ... . Ceneći njeno držanje i opredeljenost da po prestanku bračne zajednice sa tuženim i razvodu braka, ostane da živi u ... i ne vrati se na rad po isteku perioda mirovanja radnog odnosa u školi u ..., nižestepeni sudovi su zaključili da se na strani tužilje nisu stekli zakonom propisani uslovi za ostvarenje prava na supružansko izdržavanje.

Imajući u vidu utvrđeno činjeničo stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev, dajući za svoju odluku dovoljne i jasne razloge koje ovaj sud prihvata kao pravilne.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05), propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Stavom 3. tog člana propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Prema iznetom, pored uslova nedovoljnosti sredstava za izdržavnje, zahteva se da je supružnik nesposoban za rad ili je nezaposlen. Do prestanka zajednice života u braku i razvoda braka, tužilja je imala status zaposlene u školi u ... . Prestankom bračne zajednice otpao je razlog zbog kojeg je tražila mirovanje radnog odnosa. Tim povodom, ona je imala na raspolaganju mogućnost da se vrati na rad, ali to nije učinila. Imajući u vidu da tužilja tokom postupka nije dokazala da su postojale nepremostive prepreke da svoj radnopravni status aktivira radom od kojeg bi mogla da podmiri sopstvene potrebe, a da je kao radno sposobna osoba svojim propuštanjem i pasivnim stavom u odnosu na zaposlenje u školi protekom vremena izazvala prestanak radnog odnosa, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni kumulativno postavljeni uslovi iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona za utvrđivanje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje u traženom periodu.

U pogledu navoda o ispunjenosti uslova predviđenih u članu 151. Porodičnog zakona revizija nije osnovana. Tužilja je kao radno sposobna osoba imala zasnovan radni odnos u vreme prestanka braka. Posledica propuštanja da se vrati na rad, naknadno je nastupila kao rezultat njenog opredeljenja da po prestanku bračne zajednice ostane da živi u ... . Činjenica da tužilja u ... nije imala zaposlenje, ne utiče na drugačije presuđenje u ovoj pravnoj stvari. Tužilja je imala radni odnos u ... i kao sposobna za rad je imala mogućnost da radom obezbeđuje sredstva za sopstvenu egzistenciju. U takvoj situaciji, nema uslova da joj se dosudi izdržavanje na teret tuženog.

Navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u revizijskom postupku nije dozvoljeno, po članu 407. stav 3. ZPP (osim u slučaju iz člana 403. stav 2. i to ako je posebnim zakonom propisano, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka i ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka, što ovde nije slučaj). Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužilje i odlučio kao u izreci primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Biljana Dragojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić