Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca-protivtuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom u postupku pred prvostepenim sudom i nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom, pravni prethodnik tužioca, sada pok. BB je stan u ulici ... u ... otkupio od Republičke samoupravne interesne zajednice PIO – Beograd- Osnovne zajednice za pomoravski region Vranje po osnovu Ugovora o otkupu stana u društvenoj svojini overenog 28.12.1991. godine i Ugovora o jednokratnom otkupu od 12.10.1993. godine, overenog 21.10.1993. godine pod br. ../93 pred Opštinskim sudom u Vranju. Taj stan je, preko svog staraoca VV, uz odobrenje Centra za socijalni rad u Vranju (po rešenju od 06.12.1995. godine) zamenio uz doplatu sa tuženim GPDS „Novogradnja“ Vranje po osnovu neoverenog ugovora od 20.11.1995. godine za stan u ulici ... . Ugovorači su realizovali zamenu, utvrdili vrednost nepokretnosti koje razmenjuju i dogovorili doplatu iznosa od 50.215,14 dinara pravnom prethodniku tužioca, koji je Republičkoj upravi javnih prihoda 15.05.1996. godine isplatio porez na prenos apsolutnih prava na razliku između utvrđene i tržišne vrednosti zamenjenih stanova u iznosu od 1.507,00 dinara. Sada pok. BB je imao prijavljeno prebivalište na stanu koji je razmenio sa tuženim GPDS „Novogradnja“ Vranje.

Nakon izvršene razmene stanova, tuženi GPDS „Novogradnja“ Vranje je Ugovorom o prodaji nepokretnosti od 11.12.1997. godine stan koji je dobio po osnovu ugovora o zameni u ulici ... br. .. u ... prodao Republici Srbiji, MUP-u RS SUP Vranje kao kupcu za kupoprodajnu cenu od 885.195,00 dinara. Ugovor o kupoprodaji nije overen pred sudom, a primopredaja stana je izvršena 30.05.2001. godine.

Iz izveštaja RGZ SKN u Vranju od 06.12.2018. godine utvrđeno je da je osnivanjem katastra nepokretnosti za KO Vranje 1 nastala kp. br. .. koja je upisana u LN br. .. KO Vranje 1 na ime Republike Srbije, a da je njen držalac „Poljoprodukt“ Vranje. Prema podacima iz izvoda LN br. .., stan u ulici ... koji se nalazi u stambenoj zgradi za kolektivno stanovanje upisanoj na kp. br. .. KO Vranje 1 nije uknjižen, a vlasnik-držalac nije utvrđen. Prema istom izvodu iz lista nepokretnosti, stambena zgrada je objekat izgrađen bez odobrenja za izgradnju. Iz izveštaja katastra od 29.11.2017. godine utvrđeno je da je tužilac upisan kao nosilac prava svojine na stanu u ulici ... br. .. u ... na osnovu rešenja katastra od 28.11.2016. godine, a po zahtevu tužioca koji je predmetni stan nasledio u ostavinskom postupku iza smrti pok. BB rešenjem javnog beležnika Olivere Stamenković iz Vranja Upp br. 124-2016 od 23.11.2016. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, citiranih u obrazloženju pobijane presude i ocenio da tužbeni zahtev nije osovan, a da je protivtužbeni zahtev tužene Republike Srbije osnovan.

Suprotno navodima revizije, odluku o tužbenom i protivtužbenom zahtevu drugostepeni sud je doneo pravilnom primenom materijalnog prava, za koju je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Tuženi GPDS „Novogradnja“ Vranje je građevinsko preduzeće koje je u okviru svoje delatnosti vršilo izgradnju stanova za tržište prema odobrenoj tehničkoj dokumentaciji na lokaciji u Bujanovcu i Vranju radi dalje prodaje. Kako iz pisanih dokaza u spisima, pre svega obrazloženja rešenja Centra za socijalni rad od 06.12.1995. godine (kojim je dato odborenje - saglasnost da staralac pravnog prethodnika tužioca u njegovo ime i za njegov račun zaključi ugovor o zameni nepokretnosti), iz sadržine Ugovora o zameni nepokretnosti uz doplatu od 20.11.1995. godine zaključenog sa pravnim prethodnikom tužioca i Ugovora o kupoprodaji od 11.12.1997. godine zaključenog sa tuženom Republikom Srbijom, proizlazi da je tuženi GPDS „Novogradnja“ Vranje na datoj lokaciji kao investitor gradio i prodavao stanove, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi GPDS „Novogradnja“ Vranje bio nosilac prava raspolaganja najpre stanom u ulici ... u ... (koga je sa pravnim prethodnikom tužioca Ugovorom o zameni uz doplatu od 20.11.1995. godine zamenio za sporni stan u ulici ... br. ..), a po izvršenoj zameni stanova nosilac prava raspolaganja stanom u ulici ... koji je Ugovorom o kupoprodaji od 11.12.1997. godine prodat tuženoj Republici Srbiji.

U smislu odredbe člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“, br. 9/81) ugovor o prenosu prava na nepokretnostima u društvenoj svojini se zaključuje u pismenom obliku, a potpisi ugovarača overavaju od strane suda, ugovor koji nije sačinjen u pismenoj formi i overen od strane suda ne proizvodi pravno dejstvo, s tim da sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prenosu prava na nepokretnostima između nosilaca prava svojine, ukoliko promet nije zabranjen, koji je zaključen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni kod suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnom delu, da je nepokretnost stečena u granicama zakona, da je plaćen porez na promet, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen drugi društveni interes.

U konkretnom slučaju, Ugovor o zameni i Ugovor o kupoprodaji zaključeni su u pisanoj formi, na njima potpisi ugovarača nisu overeni kod suda, ali su izvršeni u celini, na taj način što je najpre pravni prethodnik tužioca BB sa tuženim GPDS „Novogradnja“ Vranje realizovao zamenu stana u ulici ... za stan u ulici ... i isplaćena mu je doplata u novcu na ime razlike u kvadraturi zamenjenih stanova, platio je porez na prenos apsolutnih prava, uveden je u državinu nepokretnosti i na toj adresi je imao prijavljeno prebivalište, a po ugovoru o kupoprodaji zaključenim sa tuženom Republikom Srbijom je isplaćena kupoprodajna cena i kupac je uveden u posed nepokretnosti od kada je nesmetano koristi. Kod takvog stanja stvari su se, i po oceni Vrhovnog kascionog suda, stekli uslovi za konvalidaciju ovih ugovora odnosno uslovi za priznavanje pravnog dejstva u smislu odredbe člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti važećeg u vreme zaključenja spornih ugovora.

U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje navode od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi je pravilno i obrazloženo cenio drugostepeni sud i zaključio da nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora o zameni i kupoprodaji nepokretnosti, samim tim ni uslova za predaju spornog stana u ulici ... tužiocu, a da su ispunjeni uslovi za utvrđenje prava svojine na tom stanu u korist tužene Republike Srbije.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić