.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5788/2021
23.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Predrag Pantelić, advokat iz …, protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Janković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5516/20 od 10.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 23.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5516/20 od 10.06.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5516/20 od 10.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5516/20 od 10.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 314/17 od 24.02.2020. godine, kojom je utvrđeno da je tužilja, kao zakonski naslednik sada pok. VV, rođ. ..., bivše iz ..., preminule ....2014. godine, po osnovu sticanja u braku pok. VV, rođ. ... sa pok. GG, vlasnica ¼ idealnog dela na nepokretnostima- stanu broj .., površine 66m2 u kući k broj .. u ulici ... u Beogradu i garaže površine 20m2, postojećin na kat.parc. .. KO ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi i obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 208.100,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi članova 171. stav 1. i 180. stav 1. Porodičnog zakona i člana 9. Zakona o nasleđivanju, utvrđeno je da je tužilja, kao zakonski naslednik svoje majke, sad pok. VV, vlasnica ¼ idealnog dela nepokretnosti bliže opisanih u izreci prvostepene presude, po osnovu sticanja u braku tužiljine majke sa ocem tuženog, sada pok. GG. Po razvodu braka majke tužilje i oca tuženog nije raspravljena njihova bračna tekovina niti su utvrđeni njihovi udeli u sticanju zajedničke imovine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju majka tužilje je po osnovu svog doprinosa u sticanju tokom trajanja braka sa ocem tuženog stekla svojinu na ½ idelanog dela predmetnih nepokretnosti, a tuženi primenom pravila o teretu dokazivanja, nije dokazao da je doprinos njegovog oca u sticanju nepokretnosti bio veći od 1/2.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.08.2014.godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 1.000.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro=116,6988 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 8.569,07 evra. Prvostepena presuda doneta je 24.02.2020. godine. Drugostepena presuda je doneta 10.06.2021. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
