Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jordanov, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Milojković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1050/21 od 22.09.2021. godine, u sednici održanoj 17.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1050/21 od 22.09.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1050/21 od 22.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 1081/20 (17) od 25.01.2021. godine, prvim stavom izreke, utvrđeno je da tužilja ima pravo svojine po osnovu zajedničke tekovine sa tuženim sa udelom od 29,93% na nepokretnostima bliže navedenim u ovom stavu izreke, što je tuženi dužan priznati tužilji, putem deobe predati joj njen deo na navedenim nepokretnostima u državinu i dozvoliti joj da se na osnovu ove presude upiše kao vlasnik sa navedenim udelom na navedenim nepokretnostima kod SKN ... bez posebnog prisustva, saglasnosti i odobrenja tuženog, dok je u preostalom delu od dosuđenog udela od 29,93% do traženog od ½ na navedenim nepokretnostima, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Drugim stavom izreke, utvrđeno je da tužilja ima pravo svojine po osnovu zajedničke tekovine sa tuženim sa udelom od 29,93% na pokretnim stvarima bliže navedenim u ovom stavu izreke, dok je u preostalom delu od dosuđenog udela od 29,93% do traženog od ½ na navedenim pokretnim stvarima, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1050/21 od 22.09.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijene su žalbe tužilje i tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u petom stavu izreke u pogledu odluke o troškovima postupka tako što je obavezan tuženi da tužilji plati troškove postupka u iznosu od 227.207,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), a radi potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi ujednačavanja sudske prakse. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke, zapravo osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pogledu doprinosa tužilje u sticanju zajedničke imovine sa tuženim, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 29.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 1.000.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić