U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje J.L. iz B., čiji je punomoćnik V.M., advokat iz B., protiv tuženih A.L. i B.L., obe iz B., sada sa boravištem u A., čiji je punomoćnik M.A., advokat iz B., radi osporavanja očinstva, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 306/15 od 22.07.2015. godine, u sednici održanoj 03.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 306/15 od 22.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu P2 9/14 od 15.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da sada pokojni M.L. nije biološki otac tužene A.L. rođene ... godine, upisane u matičnu knjigu rođenih u B. u R.A. broj … a čija je majka tužena B.L. iz B., te da se naloži matičnoj službi kod koje je izvršen upis A.L. brisanje upisanog očinstva sada pokojnog M.L.. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka od 52.500,00 dinara uvećan za troškove sudske takse. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati 66.000,00 dinara, dok je zahtev tužene za nadoknadu troškova parničnog postupka u visini sudske takse odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 306/15 od 22.07.2015. godine, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka, zbog kojih se, primenom člana 407. stav 1. ZPP, revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je rođena … godine u Š., a u matičnoj knjizi rođenih za matično područje Š. za ... godinu pod tekućim broj … kao njen otac upisan je sada pokojni M.L.. Tužena A.L. je rođena ... godine u B., a u matičnoj knjizi rođenih u B. kao njen otac je upisan sada pokojni M.L. i to na osnovu izjave o priznavanju očinstva koja je overena pred Opštinskim sudom u Bogatiću pod brojem O 678/95 od 17.05.1995. godine. Navedenom izjavom sada pokojni M.L. je priznao da je biološki otac maloletne A.Š. koja je rođena u B. ... godine, od majke L. rođene N. B.. M.L. je preminuo …. godine, a za naslednika na njegovoj zaostavštini oglašena je tužilja i to na osnovu rešenja Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću O 1680/11 od 08.09.2011. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da pokojni M.L. nije prirodni otac tužene A.L. i da se izvrši brisanje upisanog očinstva sada pokojnog M.L..

Odredbom člana 56. stavom 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005), propisano je da pravo na osporavanje očinstva imaju: dete, majka, muž majke i muškarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tužbom traži utvrđenje svog očinstva.

Odredbom člana 254. stav 1. istog zakona, propisano je da pravo na tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu ne prelazi na naslednike, dok je stavom drugim istog člana zakona, propisano da naslednici tužioca mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za utvrđivanje ili osporavanje materinstva ili očinstva, odnosno radi poništenja priznanja očinstva.

Saglasno navedenom, Porodičnim zakonom propisano je ko može da podnese tužbu u sporu za osporavanje očinstva i u kom roku, kao i da pravo na tužbu ne prelazi na naslednike, izuzev kada naslednici tužioca mogu nastaviti već započeti postupak. U konkretnom slučaju, sada pokojni M.L. je upisan u matičnu knjigu rođenih kao otac tužene A.L. i to na osnovu punovažne izjave o priznanju očinstva koja je overena pred Opštinskim sudom u Bogatiću pod brojem O 678/95 od 17.05.1995. godine. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i da sada pokojni M.L. nije pokrenuo postupak radi osporavanja očinstva, to je osnovan zaključak nižestepenih sudova da tužilja, kao zakonski naslednik sada pokojnog M.L., nema pravo da podnese tužbu u ovoj pravnoj stvari.

Neosnovano se revizijom ukazuje da nema mesta primeni odredbe člana 254. Porodičnog zakona, jer je tužilja na osnovu člana 253. stav 1. Porodičnog zakona ovlašćena na podnošenje tužbe, zbog čega je pogrešno primenjeno materijalno pravo. U konkretnom slučaju, radi se o sporu osporavanja očinstva, a ne radi se o sporu radi poništaja izjave o priznanju očinstva, stoga tužilja, kao zakonski naslednik sada pokojnog M.L., nije aktivno legitimisana za podnošenje tužbe u ovoj pravnoj stvari, primenom odredbe člana 254. stav 1. u vezi člana 56. stav 2. i člana 252. Porodičnog zakona.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, to je Vrhovni kasacioni sud odbio, kao neosnovanu, reviziju tužilje i odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.