Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sin stranaka mal. VV rođen je ...2017. godine u ... u vanbračnoj zajednici svojih roditelja koja je trajala do ...2017. godine. Nakon prestanka zajednice dete je pretežno boravilo kod oca u porodičnoj kući u kojoj živi i majka tuženog. Tužilja je ostvarivala kontakte sa detetom svakog vikenda, praznicima i tokom odmora. U jednom momentu tuženi je počeo da onemogućava dete da ostvaruje kontakte sa majkom. Zbog toga je određena privremena mera 03.03.2020. godine kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa majke sa detetom, a zbog nepostupanja tuženog po naloženom vođen je izvršni postupak i tuženom su izricane novčane kazne.

Na osnovu nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Tutinu, kao nadležnog organa starateljstva, utvrđeno je da mal. VV mirno, tiho i povučeno dete, koje teško stupa u konverzaciju sa nepoznatim osobama, da oba roditelja umeju da podstiču njegovu kreativnost, radoznalost, snalažljivost, radne i higijenske navike, oboje imaju jaku želju i motivaciju i pokazuju spremnost da aktivno učestvuju u njegovom odrastanju, oboje raspolažu roditeljskim kompetencijama na zadovoljavajućem nivou i oboje imaju zadovoljavajuće stambeno – ekonomske uslove za dete.

Tužilja je zaposlena kao profesor ... u Osnovnoj školi u ... . Njena plata iznosi 63.000,00 dinara. Tuženi je takođe zaposlen, njegova zarada iznosi oko 27.000,00 dinara mesečno. Ni jedno od njih nema druge obaveze izdržavanja, nepokretnu imovinu, niti druge prihode.

Utvrđene činjenice ukazuju da oba roditelja raspolažu materijalnim uslovima za vršenje roditeljskog prava, a o prednosti za samostalno vršenje roditeljskog prava odlučeno je prema rukovodnom kriterijumu, a to je najbolji interes mal. VV. Prihvatajući mišljenje Centra za socijalni rad, zasnovano na komparativnoj analizi roditelja i činjenici da tuženi kao otac onemogućava da se ostvaruju kontakti deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, tako da dete ne viđa majku koja je bila primorana da pokrene postupak pred sudom, prvostepeni sud je zaključio da je u najboljem interesu mal. VV da roditeljsko pravo samostalno vrši majka, s obzirom i na njegov uzrast, emocionalne potrebe, kao i druge potrebe vezane za njegovo odrastanje, imajući u vidu činjenicu da otac nije sposoban da na adekvatan način prepozna potrebu mal. deteta da komunicira i viđa se sa majkom, tako da i ona učestvuje u njevogom vaspitavanju i podizanju.

Prihvatajući razloge prvostepenog suda kao potpune i pravilne, istog je stava bio i drugostepeni sud. Imajući u vidu da je mal. VV izuzetno vezan za oca, prihvaćena je i ocena da je u konkretnom slučaju potrebno da se obezbedi kontinuirano održavanje ličnih odnosa, tako da dete boravi kod oca svakog vikenda od petka u 16,00 časova do nedelje u 16,00 časova. Pravilnom je ocenjena i odluka o visini tuženikove obaveze u pogledu doprinosa dečijem izdržavanju, spram utvrđenih činjenica da je za izdržavanje mal. VV na mesečnom nivou potrebno 11.000,00 dinara, da oba roditelja ostvaruju prihode od svog rada i da je tuženi u mogućnosti da od zarade koja iznosi 27.000,00 dinara izdvaja 5.000,00 dinara mesečno za izdržavanje mal. VV.

Prema utvrđenim okolnostima slučaja ocenjeno je da se nisu stekli uslovi da se tužilja liši roditeljskog prava, s obzirom da ništa ne ukazuje da je ona zloupotrebila ili grubo zanemarila dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Tužilja je ispoljila spremnost i kompetenciju da vrši roditeljsko pravo na adekvatan način. Ocenjeno je da ona raspolaže sposobnošću da prepozna potrebe mal. VV na ovom uzrastu i spremna je da im udovolji.

Na osnovu utvrđenih činjenica i prihvaćenog mišljenja organa starateljstva, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o samostalnom vršenju roditeljskog prava, usvajanjem zahteva tužilje i odbijanjem zahteva tuženog, rukovodeći se najboljim interesom deteta kako nalaže odredba člana 266. stav 1. Porodičnog zakona. Ujedno, primenom člana 272. stav 3. istog Zakona naređeno je da se dete odmah preda roditelju koji treba da vrši roditeljsko pravo, u ovom slučaju majci. Lični odnosi deteta sa ocem uređeni su na način koji pogoduje očuvanju njihove međusobne bliskosti. To je pravo deteta po članu 61, a ujedno i pravo i dužnost roditelja prema članu 67. i članu 78. stav 3. Porodičnog zakona. O dečijem izdržavanju odlučeno je pravilnom primenom člana 160, člana 161. stav 1. i člana 162. stav 1. i 3. istog Zakona. Iz navedenih razloga, pravilnom primenom materijalnog prava odbijeni su kao neosnovani suprotstavljeni zahtevi tuženog, kao i neosnovan zahtev da se tužilja liši roditeljskog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tuženog nije osnovana.

U ovoj pravnoj stvari odlučeno je odgovarajućom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, koje se u postupku po reviziji ne može osporavati (član 407. stav 2. ZPP). U presudama nižestepenih sudova na valjanim razlozima je zasnovana ocena o značaju utvrđenih činjenica čija tačnost nije dovedena u pitanju revizijskim navodima, a predstavljaju dovoljno uporište za ocenu o pravima deteta i njegovom najboljem interesu. Prirodna potreba i pravo deteta da održava odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, ne smeju biti uskraćeni. U protivnom, roditelj ne postupa u interesu deteta i kompromituje svoju roditeljsku kompetenciju. Utvrđeno o držanju tuženog kao roditelja koji je uskratio održavanje ličnih odnosa između deteta i majke, predstavlja bitno uporište kod ocene o podobonosti za samostalno vršenje roditeljskog prava. Stav nižestepenih sudova po navedenom pitanju je pravilan, kao i obrazložena ocena o nepotrebnosti izvođenja dokaza veštačenjem u prisustvu utvrđenih činjenica čija tačnost nije dovedena u pitanje.

Roditelji imaju dužnost da postupaju na način kojim se štiti dobrobit deteta i u svim svojim aktivnostima vezanim za dete i prava koja detetu pripadaju da se rukovode upravo najboljim interesom deteta. Prema utvrđenom o postojećim prilikama na strani roditelja i potrebama koje dete ima na ovom stadijumu razvoja ličnosti, pravilno je odlučeno o svim razmatranim pitanjima vezanim za zajedničko maloletno dete stranaka.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odučio kao u stavu prvom izreke.

Strankama ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka. Tužilji to pravo ne pripada jer odgovor na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, a tuženom zato što sa revizijom nije uspeo. Sa ovih razloga, primenom člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić