U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca D.J. iz N.B., kao pravnog sledbenika pok. Ž.J., tužilaca M.J., N.J. i V.J., sve sa privremenim boravkom u F., koje zastupa punomoćnik M.M., advokat iz B., protiv tuženih M.A. iz N.B. i LJ.A. iz N.B., koje zajedno zastupa punomoćnik V.T., advokat iz N.B. i B.M. iz H.N., R.C.G., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 11.000.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilaca M., N. i V.J. izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 6362/12 od 17.10.2013.godine, u sednici veća održanoj dana 04.02.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 6362/12 od 17.10.2013.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br. 4827/04 od 12.03.2008.godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje da je ništav i da ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo kupoprodajni ugovor zaključen između prodavca J.J. i J.M. iz N.B. i kupaca A.M. i A.G. iz N.B., overen dana 16.02.1966.godine u Jugoslovenskoj ambasadi u Parizu pod brojem 293/66. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da ovo priznaju i da uspostave pređašnje stanje poseda tužilaca, tako što će tužiljama kao zakonskim naslednicima iz pokojnog J.J. i tužilji J.Ž. vratiti u nesmetan posed kp.br. … KO N.B. sa zasađenim voćem, a tužiljama M., V. i N.J. vratiti i stambeni objekat dimenzije 4m h 5,30m sa električnim priključkom, tako što će se tuženi zajedno sa svim licima i stvarima iseliti iz istog objekta i sa kp.br. … KO N.B., koji se nalaze na adresi ulice … broj … na N.B., porušiti sve bespravno dograđene objekte uz navedeni stambeni objekat i ukloniti sav građevinski materijal sa navedene parcele. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tuženih da tužiocima solidarno naknade koristi koje su imali od bespravne dogradnje objekata na kp.br. … KO N.B. i od izdavanja istih objekata trećim licima u zakup tokom poslednjih 35 godina u iznosu od 6.300.000,00 dinara, da tužiocima solidarno plate sve troškove spora nastale na osnovu ove presude, da tužiljama na ime naknade štete plate zakupninu opisanih nepokretnosti od 1966.godine do donošenja presude u iznosu od 4.800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je kupoprodajni ugovor zaključen između prodavaca J.J. i M.J. i kupaca M.A. i G.A., overen dana 16.02.1966.godine u Jugoslovenskoj ambasadi u Parizu pod brojem 293/66 raskinut i da isti ne proizvodi pravne posledice, te da se obavežu tuženi da ovo priznaju i uspostave pređašnje stanje i poseda tužilja, tako što će im predati u nesmetan posed katastarsku parcelu i objekat, sa električnim priključkom, a tuženi se zajedno sa svim licima i stvarima iseliti iz stambenog objekta i porušiti sve bespravno dograđene objekte uz navedeni objekat i ukloniti sav građevinski materijal. Stavom petim izreke, obavezane su tužilje da tuženima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 421.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je pobijanom presudom Gž br. 6362/12 od 17.10.2013.godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Stavom drugim izreke drugostepene presude odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilje su izjavile blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i odlučio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije zahvaćena ni bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se ukazuje revizijom, jer ista nema nedostataka zbog kojih ne bi mogla biti ispitana. Izreka pobijane presude nije protivrečna samoj sebi ni razlozima presude, kao ni sadržini isprava i zapisnika u spisima. Drugostepeni sud je postupajući u smislu člana 369. stav 3. ZPP ponovio izvedene dokaze i u smislu člana 8. ZPP utvrdio činjenično stanje na koje je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju ugovor koji je predmet pobijanja sačinjen je 10.02.1966.godine, a overen u Ambasadi SFRJ u Parizu 16.02.1966.godine. Istim ugovorom J.J. i J.M., kao prodavci prodali su A.M. i A.G., kao kupcima predmetnu stambenu baraku veličine 4m h 5,30m i pravo trajnog korišćenja zemljišta pod barakom i oko barake, odnosno ½ kp.br… KO B., upisane u ZKUL … sa zasađenim voćem za kupoprodajnu cenu od 800.000,00 dinara. Kupoprodajna cena je isplaćena prodavcima na dan overe ugovora, a kupci su ušli u posed nepokretnosti i do danas je neprekidno koriste. Na prenos nepokretnosti plaćen je porez na promet 12.10.1966.godine.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilan je zaključak nižestepenih sudova da predmetni ugovor o prometu nepokretnosti nije ništav i proizvodi pravno dejstvo, jer ima sve potrebne zakonom propisane elemente za punovažnost. Zakon o prometu zemljišta i zgrada („Službeni list FNRJ“ br. 26/54 sa kasnijim izmenama i dopunama) u članu 9. je propisivao pismenu formu ugovora za promet nepokretnosti, što je u konkretnom slučaju ispoštovano. Overa ugovora o prometu nepokretnosti propisana je tek Zakonom o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik“ br. 15/74 i 14/77) koji je donet nakon zaključenja spornog ugovora i nema retroaktivno dejstvo. U konkretnom slučaju u samom ugovoru je konstatovano da danom isplate kupoprodajne cene i overe ovog ugovora prodavci su uveli kupce u posed prodate im stambene barake i trajnog korišćenja zemljišta na koji promet je plaćen i porez još 1966.godine, te je navedeni ugovor u celosti ispunjen i postao je pravno perfektan ugovor, zbog čega su nižestepeni sudovi pravilnom primenom člana 103, 109. i 110. ZOO odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti istog ugovora, a samim tim i zahtev za naknadu štete kao posledice ništavosti ugovora. Stoga je neosnovan revizijski navod tužilja da je zakonom zahtevana forma u konkretnom slučaju irelevantna jer su stranke ugovorom utvrdile formu ugovora, odnosno njegovu overu u sudu, uz istovremenu isplatu kupoprodajne cene i predaju poseda.

Neosnovano revidenti osporavaju i stanovište nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog neizvršenja osporavajući utvrđenu činjenicu isplate kupoprodajne cene, a samim tim ukazujući i na primenu člana 62. Zakona o prometu nepokretnosti (15/74 i 14/77), koji je propisivao da ugovori o prometu nepokretnosti koji su zaključeni pre stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu izvršeni među strankama ostaju na snazi ako ugovarači izvrše overu potpisa na ugovoru u roku od 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ovo sa razloga što je ugovor izvršen, budući da je tuženima nepokretnost predata u posed nakon što su po čalnu 6. ugovora isplatili kupoprodajnu cenu i overili ugovor, odnosno potpise u ambasadi, na šta ukazuje i činjenica da su tužioci tek nakon 33 godine od zaključenja ugovora podneli tužbu za ništavost ili raskid istog, a da prethodno nisu pred sudom tražili isplatu kupoprodajne cene niti vraćanje u posed spornih nepokretnosti.

Neosnovano revident osporava i odluku o troškovima postupka ukazujući da na strani tuženih advokat je zastupao dve stranke, a ne tri, te je uvećanje moglo iznositi 50 %, a ne 100 % kako je navedeno u prvostepenoj presudi. Ovo sa razloga što ovakvim odlučivanjem tužioci nisu oštećeni, budući da je prema Advokatskoj tarifi u vreme presuđenja uz uvećanje od 50 % tuženima trebalo dosuditi iznos koji premašuje dosuđeni iznos, a u okviru postavljenog zahteva za naknadu.

Na osnovu izloženog, te kako revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stav 1. ZPP odbio reviziju tužilaca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.