Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Cmiljka Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Živan Jeremić, advokat iz ..., po protivtužbi radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4275/17 od 12.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2021. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4275/17 od 12.09.2018. godine u usvajajućem delu zahteva i odluka o troškovima postupka i u navedenom delu predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu P 31/15 od 04.07.2017. godine u stavu prvom izreke obavezan je protivtuženi BB da protivtužiocu na ime naknade štete plati iznos od 167.775 evra sa zateznom kamatom na valutu evro počev od 29.12.2006. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Istom presudom u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog za preostali iznos od 114.026 evra sa zateznom kamatom na valutu evro počev od 26.07.2006. godine do isplate, kao i za zateznu kamatu na evro na iznos dosuđen u stavu prvom ove presude od 26.07.2006. godine do 29.12.2006. godine. Stavom trećim izreke odbačen je prigovor protivtužioca kojim je tražio da se izvrši prebijanje utvrđenog potraživanja protivtužioca u iznosu od 279.801 evra u dinarskoj protivvrednosti prema potraživanju protivtuženog utvrđenog presudom Višeg suda u Kraljevu P3 4/10 od 22.02.2010. godine i stavom četvrtim izreke obavezan protivtuženi da protivtužiocu plati 684.176,92 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4275/17 od 12.09.2018. godine u stavu prvom izreke potvrđena je navedena prvostepena presuda u delu stava prvog u pogledu glavnog traženja u iznosu od 165.785 evra i u delu stava drugog izreke kojim je odbijen zahtev u pogledu dosuđene zatezne kamate na evro dosuđen u stavu prvom izreke počev od 26.07.2006. godine do 29.12.2006. godine. U stavu drugom izreke preinačena je navedena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u pogledu dosuđene zakonske kamate, delu stava drugog izreke i četvrtog izreke (rešenje o troškovima postupka) tako da glasi: Obavezuje se tuženi BB da tužiocu AA plati zateznu kamatu na iznos dosuđen u stavu prvom izreke presude na valutu evro počev od 08.04.2008. godine kao dana podnete protivtužbe pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate a odbija se deo zahteva kojim je tražio da mu se isplati zatezna kamata na evro na iznos dosuđen u stavu prvom počev od 29.12.2006. godine do 08.04.2008. godine, kao neosnovan. Obavezuje se tuženi BB da tužiocu AA na ime naknade štete isplati iznos od 114.026 evra sa zateznom kamatom na valutu evro počev od 08.04.2008. godine kao dana podnete protivtužbe pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate a odbija deo zahteva kojim je tražio da mu se isplati zatezna kamata na evro na iznos glavnog traženja počev od 26.07.2006. godine pa do 08.04.2008. godine kao neosnovan. Obavezuje se tuženi da tužiocu isplati na ime naknade troškova postupka iznos od 912.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi BB zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija osnovana.

Tužbu u ovoj parnici podneo je BB protiv tuženog AA radi duga. U toku parnice tuženi AA je podneo protivtužbu protiv BB radi naknade štete. Delimičnom presudom Višeg suda u Kraljevu P3 4/10 od 22.02.2010. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi AA da tužiocu na ime duga za neisplaćeni deo cene za ustupanje ugovora o kupoprodaji 70% društvenog kapitala DP „VV“ isplati 263.000 evra na dan isplate sa kamatom u visini eskontne stope koju određuje Evrospska centralna banka koja se ima računati na navedeni iznos počev od 29.10.2007. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. Tužbeni zahtev je odbijen za kamatu preko dosuđenog. Parnica je nastavljena po protivtužbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi BB je nakon kupovine 70% društvenog kapitala DP „VV“ iz ... po ugovoru od 30.07.2004. godine i aneksu od 17.06.2005. godine, sačinjenim sa Agencijom za privatizaciju, zaključio sa tužiocem AA 20.07.2006. godine Ugovor o preuzimanju prava i obaveza a zatim uz saglasnost Agencije za privatizaciju Ugovor o ustupanju ugovora o prodaji društvenog kapitala koji je overen 26.07.2006. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu. Predviđeno je da tuženi kao ustupilac ustupa prijemniku ovde tužiocu AA ranije zaključeni ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije a da prijemnik stupa na mesto ustupioca u tom ugovoru i potpisom ugovora priznaje da je upoznat sa svim pravima i obavezama koje je ustupilac stekao ugovorom o prodaji društvenog kapitala. Utvrđeno je da je tužilac ispunio svoje obaveze prema Agenciji za privatizaciju s tim da između stranaka nije izvršena primopredaja, nije sačinjen zapisnik iako je tužilac pozvao tuženog da zapisnik sačine i da je preduzeće faktički preuzeo tužilac 01.07.2006. godine koje je zatekao u dugovima. Za naplatu su dospele menice za dugove za koje tužilac nije imao saznanja jer mu dokumentcija nije bila prezentirana. Prema sprovedenom veštačenju tužilac je isplatio po ovom osnovu 19.709.076,91 dinara a takođe od strane Poreske uprave prinudno je naplaćen dug u iznosu od 4.073.968,96 dinara za neplaćene poreze i doprinose zaposlenih. Tužilac je isplatu izvršio delom iz ličnih pozajmica i pozajmica od svojih drugih preduzeća i prodaje nepokretnosti preduzeća „VV“, i to tri lokala i samoposluge u ... radi namirenja dugova. Cena za prodate nepokretnosti u iznosu od 165.785 evra je isplaćena u periodu od 15.12. do 29.12.2006. godine.

Nižestepeni sudovi su ocenili da je između stranaka zaključen ugovor o preuzimanju prava i obaveza koji nije regulisan pozitivnim propisima ali ima sve elemente ugovora o prodaji u kome je tužilac kupac a tuženi prodavac. Kako je preduzeće „VV“ imalo dugovanje za koje tužilac nije znao niti je mogao da zna, jer nisu prikazana u dokumentaciji koja mu je prezentirana, a tuženom nisu mogla ostati nepoznata, ocenjeno je da je predmet prodaje faktički imao skrivene nedostatke. Nalazeći da je prodajom nepokretnosti preduzeća umanjena imovina preduzeća i neto vrednost i time tužiocu prouzrokovana šteta jer daljim ustupanjem prava i obaveza prema sledećem prijemniku „GG“ iz ..., 21.06.2007. godine nije mogao da ostvari tržišnu cenu po kojoj je preuzeo prava i obaveze od Agencije za privatizaciju, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev za iznos od 165.785 evra sa kamatom u dinarskoj protivvrednosti primenom člana 485, 488. u vezi člana 155. i 186. Zakona o obligacionim odnosima i člana 44. Zakona o privredenim društvima. Prvostepeni sud je delimično odbio tužbeni zahtev nalazeći da se u preostalom delu potraživanja tužilac naplatio od sledećeg prijemnika „GG“ u iznosu od 10.623.000,00 dinara. Drugostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 4. i 1. ugovora o ustupanju i čl. 10, 11. i 13. Zakona o obligacionim odnosima dosudio potraživanje štete u celosti i delimično za kamatu nalazeći da su menice izdate pre ustupanja preduzeća dospele posle preuzimanja i prinudno naplaćene obaveze nakon preuzimanja od strane tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana odluka je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava usled čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno. Naime, pogrešnom primenom materijalnog prava pobijanom odlukom je definisan ugovor, zaključen između stranaka kao neimenovan, koji nije regulisan pozitivnim propisima i pogrešno je presuđeno primenom pravila o skrivenim manama predmeta prometa, propisanim za ugovor o prodaji. Osim toga i odredbe o materijalnim nedostacima stvari na koje se drugostepeni sud poziva su nedosledno i selektivno primenjene.

Odredbama člana 41. ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“ br. 38/01, 18/05, 45/05) važećem u vreme zasnivanja spornog pravnog odnosa stranaka bilo je propisano da kupac kapitala (u daljem tekstu: ustupilac) može da ustupi ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine trećem licu (u daljem tekstu: prijemnik), pod uslovima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije za privatizaciju. Prijemnik može biti lice koje ispunjava propisane uslove za kupce kapitala ili imovine. Ustupilac jemči agenciji da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.

U ovom slučaju tuženi je kao kupac 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije DP „VV“ ... metodom javne aukcije, zaključio sa tužiocem ugovor o ustupanju ugovora o prodaji društvenog kapitala u skladu sa citiranim članom 41ž Zakona o privatizaciji i članom 145. Zakona o obligacionim odnosima. Međusobni odnosi stranaka su regulisani putem dva pisana ugovora od kojih je kasniji overen pred sudom. Tužilac je ne tražeći poništaj ili raskid ugovora o ustupanju, protivtužbom istakao novčano potraživanje pozivajući se na prouzrokovanu štetu krivicom tuženog usled neprikazivanja adekvatnog finansijskog stanja subjekta privatizacije. Osnovanost potraživanja pobijanom odlukom je zasnovana na povredi člana 4. ugovora o preuzmanju prava i obaveza kojim je propisana dužnost ustupioca da prijemniku preda svu dokumentaciju vezanu za realizaciju ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala sa agencijom, prijemnik da pribavi saglasnost poverioca Agencije za privatizaciju RS za promenu dužnika i ustupilac obavezan da nakon overe ugovora i pribavljanja saglasnosti Agencije izvrši kompletnu primopredaju subjekta privatizacije u vidu zapisnika. Krivica tuženog je utvrđena jer primopredaja nije izvršena, zapisnik nije sačinjen, a nakon zaključenja ugovora o ustupanju aktivirane su brojne menice i izvršene prinudne naplate od AD „VV“. Međutim kod definisanja odgovornosti tuženog za naknadu štete drugostepeni sud nije imao u vidu vreme preuzimanja AD „VV“ i izostala je ocena sadržine i pravni značaj kasnije zaključenog ugovora, overenog pred sudom između stranaka o ustupanju ugovora o prodaji društvenog kapitala. Navedeni ugovor za razliku od prethodno potpisanog neoverenog ugovora više ne sadrži obavezu ustupioca da prijemniku preda svu dokumentaciju vezanu za realizaciju ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala niti izvrši kompletnu primopredaju subjekta privatizacije u vidu zapisnika. Članom 2. se propisuje da prijemnik stupa na mesto ustupioca u ugovoru o prodaji i njegovom aneksu i potpisom ugovora o ustupanju priznaje da je upoznat sa svim pravima i obavezama koja je ustupilac stekao ugovorom o prodaji i njegovim aneksom te da iste prihvata u celosti. Članom 3. ugovora konstatuje da prijemnik potvrđuje da mu je ustupilac omogućio da izvrši ispitivanje i proveru subjekta, njegove imovine i finansijskog poslovanja, te da se u potpunosti oslanja na sopstvena ispitivanja i provere prilikom stupanja na mesto ustupioca u ugovoru o prodaji i njegovom aneksu. Članom 4. prijemnik se obavezuje da izvrši sve obaveze prema Agenciji i da izvrši sve obaveze prema subjektu i zaposlenima u subjektu, na način, pod uslovima i u roku preciziranim ugovorom o prodaji i njegovom aneksu. Pobijanom odlukom se ne pravi razlika između sadržine neoverenog i kasnije zaključenog overenog ugovora iako citirane odredbe overenog ugovora, posebno člana 3. direktno dovode u sumnju zaključak drugostepenog suda da tužilac krivicom tuženog nije bio upoznat sa finansijskim stanjem subjekta privatizacije. Drugostepeni sud nije pružio argumentovane razloge i kritičku analizu citiranih odredbi pri čemu su oba ugovora potpisana posle preuzimanja preduzeća. Sa iznetih razloga za sada se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda o odgovornosti tuženog za naknadu štete, i pobijana odluka je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti utvrditi okolnosti zaključenja i sadržinu ugovora o ustupanju, preuzeta prava i obaveze, volju ugovornih strana i druge relevantne okolnosti a zatim oceniti da li postoji povreda ugovora i protivpravno ponašanje tuženog i njegova odgovornost za naknadu štete ili je materijalni gubitak tužioca kao prijemnika u domenu lične procene i uobičajenog poslovnog rizika, a zatim će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda glavne stvari.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić