Protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan, stava prvog izreke, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj radi interesa ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev 1790/2018 od 14.11.2019. godine, odlučio da ne dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 457/17 od 17.08.2017. godine – odluke sadržane u prvom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 457/17 od 17.08.2017. godine – odluke sadržane u prvom stavu izreke.

Odlukom Ustavnog suda Už 10767/2017 od 21.01.2022. godine, stavom 1. izreke, usvojena je Ustavna žalba AA (tužilje) i utvrđeno da je stavom drugim izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 1790/18 od 14.11.2019. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. Stavom 2. izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 1790/18 od 14.11.2019. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 457/17 od 17.08.2017. godine.

U ponovnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je cenio ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), i zaključio da nisu ispunjeni uslovi propisani tom odredbom zakona za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je ostvarivanje prava tužilje na dodelu stana poništajem odluke Komisije za stambena pitanja tuženog o dodeli stana umešaču u odnosu na koga tužilja smatra da ima prioritetno pravo na rešavanje stambenog pitanja. Pobijano rešenje o odbačaju tužiljine tužbe ne odstupa od sudske prakse o tome da propuštanje zakonskog roka za podnošenje tužbe ima za posledicu gubitak prava na sudsku zaštitu, na osnovu odredbe člana 122. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.70/01), važećeg u vreme podnošenja tužbe.Takođe, pobijano rešenje ne odstupa od sudske prakse da se poslodavcu, kao davaocu stana, može naložiti da svom zaposlenom dodeli na korišćenje stan samo u slučaju da poslodavac ne sprovede odluku suda o poništaju ranije donete odluke o dodeli stana, što ovde nije slučaj. Zbog toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačvanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 1. i 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a stavom 2. istog člana Zakona je propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. tog člana zakona nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Prema članu 33. stav 2. ZPP, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani ishod, kao merodavna vrednost predmeta spora uzima se vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Odluka Ustavnog suda Už 10767/2017 od 21.01.202. godine, o poništaju rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 1790/18 od 14.11.2019. godine, zasnovana je na načelnom stavu o tome da podnosilac ne bi trebalo da trpi nikakve štetne posledice zbog propusta suda da mu naloži plaćanje određenog iznosa na ime razlike sudske takse, koja odgovara utvrđenoj vrednosti predmeta spora, na osnovu činjenice da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora nije bila opredeljena u tužbi niti do zaključenja glavne rasprave, a nije se mogla utvrditi ni na osnovu obračunate ili plaćene sudske takse.

Međutim, iz stanja u predmetu sledi da je rešenjem donetim na ročištu za glavnu raspravu održanom 11.05.2003. godine, prvostepeni sud tužilji naložio da opredeli vrednost predmeta spora i da je, postupajući po tom nalogu suda, tužilja podneskom od 17.05.2010. godine, vrednost predmeta spora odredila u iznosu od 15.000,00 dinara. Objektivno preinačenje tužbe u podnesku tužilje od 07.11.2013. godine, isticanjem novog zahteva za obavezivanje tužene da tužilji plati tržišnu vrednost odgovarajućeg stana od 125.501,19 evra, u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate, prvostepeni sud je odlučio da ne dozvoli rešenje donetim na ročištu za glavnu raspravu održanim 04.04.2014. godine, što znači da je vrednost predmeta spora 15.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, to je za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi, a to je iznos od 15.000,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena, pa je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić