U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja koja poseduje prvi stepen stručne spreme (završenu osnovnu školu) bila je u radnom odnosu na određeno vreme na period od 3 godine kod tužene na poslovima spremačice na osnovu Sporazuma o preuzimanju od 31.12.2002. godine, a od 01.01.2006.godine, po zaključenom ugovoru o radu zasnovala je radni odnos na neodređeno vreme na poslovima 2836-brojač novca, E. u K.. Dana 01.12.2009. godine, na osnovu zaključenog Aneksa ugovora o radu raspoređena je na poslove …-blagajnik - šalter u K.. Faktički je poslove obavljala u F. u K.. Tužena je postupak sprovođenja tehnoloških promena sprovela prema čl.153.-163. Zakona o radu, a saglasno izvršenim organizacionim promenama Pravilnikom o izmeni Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 18.08.2010. ukinuta su sva radna mesta sistematizovana u organizacionim delovima, između ostalih ukinut je i šalter u K., F. u K., gde je tužilja bila raspoređena. Tim pravilnikom (kao i prethodnom sistematizacijom od 31.12.2009. godine) kao uslov za obavljanje poslova blagajnika propisano je da zaposleni poseduje VSS,VŠ ili SSS,VII 1,VI ili IV stepen stručne spreme. Imajući u vidu stepen stručne spreme koji je posedovala, tužilja nije mogla biti raspoređena na druge odgovarajuće poslove, pa je rešenjem od 17.09.2010. godine, utvrđen prestanak potrebe za njenim radom i pravo na otpremninu, a po isplati otpremnine ugovor o radu joj je otkazan rešenjem od 22.09.2010. godine. Pre isteka roka od 6 meseci, dana 25.10.2010. godine, tužena je na radno mesto pod šifrom … – blagajnik u F. K./, primila diplomiranog ekonomistu sa VII1 stručne spreme.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je poništio pobijana rešenja, nalazeći da je tužena postupila protivno odredbi člana 9. stav 1. Odluke o sprovođenju Odluke Upravnog odbora o utvrđivanju viška zaposlenih zbog tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena kod tužene i Programu rešavanja viška zaposlenih od 24.08.2010. godine, jer je na radno mesto 5048 - blagajnik u F. u K., pre isteka šest meseci od prestanka radnog odnosa tužilje, zbog povećanog obima posla zasnovala radni odnos na određeno vreme sa drugim zaposlenim.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, pravilnom primenom člana 179. tačka 9., u vezi člana 182. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 61/05 i 54/09).

I po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, imajući pre svega u vidu da je tužena sprovela postupak utvrđivanja viška zaposlenih saglasno odredbama člana 153. – 156. Zakona o radu. Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta od 18.08.2010.izvršena je izmena prethodnog pravilnika, tako što su ukinuta sva radna mesta sistematizovana u organizacionim delovima a između ostalog je ukinut šalter u K., pa je postojao opravdan razlog za donošenje pobijanih rešenja. Naime, ukidanjem F. u K., u kojoj je tužilja bila raspoređena, prestala je potreba za njenim radom, a kako tužena banka, imajući u vidu stručnu spremu koju tužilja poseduje, nije bila u mogućnosti da je rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto, niti da primeni neku od mera rešavanja viška zaposlenih, zakonito joj je nakon isplate otpremnine iz čl.158., primenom čl. 179. tačka 9.ZOR-a, otkazala ugovor o radu.

Prema čl.182. ZOR-a, ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz čl. 179. tačka 9. ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa, a ukoliko pre isteka šest meseci nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Primena ove norme podrazumeva da zaposleni ispunjava uslove propisane aktom poslodavca za obavljanje tih poslova. Kako tužilja nije ispunjavala te uslove ni po odredbama prethodno važećeg, ni po novom Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova, tužena nije mogla da joj da prednost za zaključivanje ugovora o radu.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Primenom člana 154. stav 1. ZPP, zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.