U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca D.G. iz P., čiji je punomoćnik H.A., advokat iz B.T., protiv tužene P. P. iz P., čiji je punomoćnik Š.A., advokat iz B.T., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1821/14 od 30.01.2015. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1821/14 od 30.01.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P1 679/13 od 26.03.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati 6.422,16 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2009. godine, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove postupka od 82.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1821/14 od 30.01.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati 6.422,16 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.11.2009. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbio je žalbu i potvrdio prvostepenu presudu u delu u kome je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 6.422,16 dinara od 01.06.2009. do 16.11.2009. godine. Stavom trećim izreke obavezao je tuženog da tužiocu nadoknadi troškove postupka od 218.011,89 dinara, kao i troškove žalbenog postupka od 43.965,88 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P1 53/08 od 02.12.2008. godine odbijen je tužbeni zahtev radi poništaja aneksa ugovora o radu od 16.01.2007. godine i rešenja tuženog od 26.03.2007. godine, kao i zahtev tužioca za vraćanje na rad. Navedena presuda je preinačena presudom Okružnog suda u Subotici Gž1 38/09 od 31.03.2009. godine, kojim je poništen aneks ugovora o radu i rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca i tužilac vraćen na rad. Tužilac je kao KV radnik sa III stepenom stručne spreme, po zanimanju mesar, kod tuženog radio na poslovima čuvara - portira u RJ D. po ugovoru o radu od 10.07.2006. godine. Tužilac je vraćen na rad kod tuženog po napred navedenoj sudskoj presudi 07.05.2009. godine. Minimalna neto zarada uvećana za minuli rad i zakonsku zateznu kamatu za period od 27.03.2007. do 06.05.2009. godine iznosila je 403.257,15 dinara, a tuženi je tužiocu isplatio iznos od 396.834,99 dinara, što je za 6.422,16 dinara manje prema nalazu veštaka od 14.03.2014. godine. Tužilac je bio prijavljen kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje, ispostava B.T. u periodu od 08.04.2008. do 06.10.2008. godine. Za period u kom nije radio kod tužene pa do dana vraćanja na rad nije primao novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje, niti pozive za posredovanje i zapošljavanje. Pokušao je da zasnuje radni odnos u L. B.T., u FTO B.T. i M. Kula.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca jer je smatrao da postoji podeljena odgovornost za nastalu štetu, jer u periodu dok nije radio tužilac nije obavljao ni privremene ni povremene poslove i nije doprineo da šteta bude manja.

Po shvatanju ovog suda, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu u ovom delu i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Kako je utvrđeno da je tužilac kao nezaposleno lice u periodu od 08.04.2008. do 06.10.2008. godine bio prijavljen kod Nacionalne službe za zapošljavanje, da je samoinicijativno tražio zaposlenje u drugim preduzećima, da u periodu kada je bio prijavljen kod Nacionalne službe za zapošljavanje nije bilo mogućnosti za njegovo zaposlenje, pravilan je zaključak apelacionog suda da je tužilac aktivno tražio zaposlenje i da je pokušavao da se zaposli, te da nema uslova za primenu odredbe člana 108. stav 2. Zakona o radu u vezi sa člana 192. ZOO, odnosno da nema podeljene odgovornosti, niti doprinosa tužioca nastaloj šteti, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.