Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 127/15 od 20.03.2015. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje, jer drugostepena odluka ima razloge o odlučnim činjenicama.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je zaposlen kod tuženog od 1977. godine. Prema aneksu broj 3 Ugovora o radu broj 307/1 od 08.11.2007. godine, određeno je da je radno mesto tužioca radnik na pripremi procesa, naveden je opis poslova tužioca, mesto rada, kao i razlozi kada poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu. Trebovanje za utovar ribe u poslovne jedinice – ribnjake dostavlja imejlom komercijala u sedištu tuženog i u trebovanju navodi vrstu i količinu robe, te koje vozilo i koji vozač će vršiti prevoz. Direktor za transport i distribuciju M.T. obaveštava vozače koju vrstu i koju količinu ribe treba prevesti i na koja odredišta. Nekada dođe do promene u količini ili vrsti ribe u skladu sa zahtevima kupaca. Dana 09.03.2011. godine služba maloprodaje kod tuženog je trebovala od ribnjaka u S.M. 2500 kilograma šarana i 700 kilograma amura i o tome obavestila direktora transporta, šefa obezbeđenja i upravnika ribnjaka. Direktor transporta je obavestio vozača da sutradan ide na utovar ribe u S.M.. Sutradan mu je javio da je došlo do promene i da je povećana količina ribe amur za 200 kilograma, o čemu je obavešten i upravnik ribnjaka M.K.. Tužilac je dana 10.03.2011. godine od upravnika ribnjaka M.K. dobio nalog da izvrši utovar četiri kamiona ribe. Izlov, utovar i merenje ribe tužilac je izvršio sa radnicima na ribnjaku po pravilima službe kod tuženog. Merenju su prisustvovali upravnik ribnjaka M.K. i vozač Č.Z. koji su po izvršenom sravnjenju potpisali otpremnicu broj 24/2011 od 10.03.2011. godine i u kojoj je bilo navedeno da je utovareno 2520 kilograma šarana i 925 kilograma amura. Ribu je Č.Z. vozio u N.S., gde se u dostavnici koju su potpisali Č.Z. i J.P. navodi da je isporučena količina od 102 kilograma amura u Š., gde su u dostavnici koju su potpisali Č.Z. i M.Đ. navodi da je isporučena količina od 101 kilogram amura i u V. gde je isporučena preostala količina ribe 2490 kilograma. Iste večeri je izvršena vanredna kontrola vozača Č.Z. i utvrđeno da je predao više 67 kilograma šarana i 32 kilograma amura. Činjenicu da je toga dana u N.S. u lokal tuženog uneto više ribe, tuženom je prijavila radnica iz navedenog objekta. Prema nalazu veštaka koji je sačinjen u predmetu Kt 2403/11, vozač Č.Z. je isporučio manje 14 kilograma ribe. Tuženi je dana 13.04.2011. godine uputio tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu broj 1331, zbog toga što je tuženi našao da je tužilac dana 10.03.2011. godine utovario veće količine ribe od trebovane, da bi kasnije prilikom prodaje viška ribe stekao protivpravnu imovinsku korist zajedno sa vozačem Č.Z. i prodavcem J.P., a na štetu tuženog. Nakon upozorenja na koje se tužilac izjasnio, tuženi je rešenjem o prestanku radnog odnosa broj 2058 od 06.06.2011. godine otkazao tužiocu aneks broj 3 Ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze nepoštovanje i nepostupanje po utvrđenim procedurama i uputstvima i neizvršavanje odluka organa poslodavca, nesavesno i nemarno obavljanje radnih dužnosti i obaveza i nanošenje štete poslodavcu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 06.06.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad.

U toku postupka je utvrđeno na koji način je dana 10.03.2011. godine vršen izlov i utovar trebovane količine ribe, da je došlo do promene trebovane količine, te da je riba isporučena u N.S., Š. i V. u traženoj količini. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se tužilac u svemu ponašao prema utvrđenim pravilima i uputstvima predpostavljenih, savesno obavljao svoje poslove i da nije učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret. Kako tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povrede radnih obaveza koje je naveo u rešenju o prestanku radnog odnosa od 06.06.2011. godine, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je rešenje nezakonito i pravilno odlučeno kada je to rešenje poništeno i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad.

Iz navedenih razloga neosnovano se revizijom tuženog u ovom delu ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Međutim, revizijom tuženog osnovano se ukazuje da je u nižestepenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca da ga tuženi rasporedi na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa. Prema odredbama Zakona o radu, raspoređivanje zaposlenog vezano je za zaključenje ugovora o radu, odnosno za izmenu tog ugovora kada potrebe procesa i organizacija rada uslovljavaju premeštaj zaposlenog na drugi posao (član 33, 34, 177. stav 1. tačka 1. Zakona). Budući da sud ne vrši raspoređivanje zaposlenih, ne može ni odrediti njihovo vraćanje na poslove i radne zadatke koje su obavljali pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, pa samim tim sud nije ovlašćen da odredi da je tuženi dužan da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa od 06.06.2011. godine. Stoga su u ovom delu nižestepene presude preinačene i tužbeni zahtev tužioca za raspoređivanje na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa odbijen kao neosnovan.

Na osnovu odredbe člana 161. stav 2. i člana 149. stav 2. ZPP tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, jer je tuženi sa revizijom uspeo u neznatnom delu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. i člana 407. stav 1. odlučio kao u izreci revizijske odluke.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.