U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca N.P. iz B., čiji je punomoćnik M.S., advokat iz L., protiv tuženog I.L. a.d. iz L., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1131/14 od 03.04.2014. godine, u sednici veća održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca N.P. iz B., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1131/14 od 03.04.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 907/12 od 03.02.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da mu je nezakonito prestao radni odnos, te da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu br. 351 od 29.02.2012. godine i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi za period od 01.03.2012. godine do dana veštačenja na ime naknade štete u vidu zaostalih neto zarada isplati 200.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1131/14 od 03.04.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 907/12 od 03.02.2014. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju iz razloga propisanih članom 398. stav 1. tačka 1. i tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09). U konkretnom slučaju navedeni zakon se ne može primeniti, budući da je tužba podneta 28.05.2012. godine – posle stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14), pa se taj zakon primenjuje.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku ne može biti isticana u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i obavljao je poslove odgovornog kontrolora, pogonskog laboranta i merača na vagi u Organizacionoj jedinici - kontrola kvaliteta. Osporenim rešenjem br. 351 od 29.02.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Donošenjem ovog rešenja prethodile su tehnološke, ekonomske i organizacione promene sprovedene kod tuženog na osnovu odluke Upravnog odbora tuženog od 29.07.2011. godine. Dana 25.10.2011. godine tuženi je doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim je smanjen broj radnih mesta sa 96 na 71, kao i broj izvršilaca sa 151 na 103. U saradnji sa sindikatima tuženog i Nacionalnom službom za zapošljavanje, tuženi je dana 03.11.2011. godine doneo predlog Programa za rešavanje viška zaposlenih kojim je utvrđeno da 48 zaposlenih predstavlja višak. Upravni odbor tuženog je 02.12.2011. godine usvojio odluku o donošenju Programa za rešavanje viška zaposlenih, kojim su uvedene organizacione promene u preduzeću, tako što je došlo do ukidanja pojedinih organizacionih delova i pojedinih poslova, kao i do smanjenja broja izvršilaca na pojedinim poslovima. Program sadrži kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, i to osnovni kriterijum - rezultati rada i dopunski - imovno stanje zaposlenog. Novom organizacijom i sistematizacijom poslova i radnih zadataka u Organizacionoj jedinici kontrole kvaliteta ukinuti su poslovi: odgovorni kontrolor, pogonski laborant, laborant, kontrolor kvaliteta sendvič panela, odgovorni kontrolor pogonskog laboranta i merača na vagi. Na tim poslovima je radilo 10 izvršilaca, došlo je do prestanka sa radom tri zaposlena, među kojima je i tužilac, jer je dobio nižu zbirnu ocenu od prethodnih sedam zaposlenih radnika. Tužiocu je pre otkaza ugovora o radu isplaćena otpremnina.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijano rešenje je doneto u skladu sa članom 179. tačka 9. Zakona o radu, usled postojanja opravdanih razloga na strani poslodavca, jer je novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 25.10.2011. godine smanjen broj izvršilaca na poslovima na koje je bio raspoređen i tužilac. Pojedini radnici, među kojima i tužilac, proglašeni su tehnološkim viškom, s tim što su poštovani kriterijumi vrednovanja rezultata rada individualnim ocenjivanjem zaposlenih u Organizacionoj jedinici kontrola kvaliteta. Tuženi je sproveo postupak radi utvrđivanja viška zaposlenih u skladu sa članovima 153-160. Zakona o radu, a tužiocu je u smislu člana 158. istog zakona isplaćena otpremnina. Iz navedenih razloga, revizijom tužioca neosnovano se ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da tuženi kao poslodavac nije postupio u skladu sa odredbama članova 154. i 156. Zakona o radu. Naime, tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih, dostavio ga na mišljenje sindikatima tuženog i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pa je na osnovu njihovih primedbi doneta odluka Upravnog odbora tuženog o donošenju Programa za rešavanje viška zaposlenih od 02.12.2011. godine.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća sudija

Milomir Nikolić,s.r.