U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje N.G. iz U., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz O., protiv tuženog DOO U. – F.k.U. iz U., čiji je punomoćnik M.R., advokat iz B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 831/13 od 11.02.2015. godine, u sednici veća održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 831/13 od 11.02.2015. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5373/11 od 29.10.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu od 26.01.2006. godine i utvrđeno da joj prestaje radni odnos dana 30.09.2011. godine zbog prestanka potrebe za radom tužilje. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužilju vrati na rad i rasporedi na odgovarajući posao u skladu sa ocenom radne sposobnosti utvrđene ekspertizom Instituta za medicinu rada Srbije “...” u B. broj 156/2011 od 07.03.2011. godine, a stavom trećim tuženi je obavezan da tužiilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.500,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženog Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 831/13 od 11.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5373/11 od 29.10.2012. godine, u stavu prvom izreke, delu stava drugog izreke koji se odnosi na vraćanje na rad i u stavu trećem izreke. Stavom drugim ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5373/11 od 29.10.2012. godine, u preostalom delu stava drugog izreke koji se odnosi na raspoređivanje tužilje na odgovarajući posao u skladu sa ocenom radne sposobnosti utvrđenom Ekspertizom broj 156/2011 od 07.03.2011. godine i u ovom delu tužba tužilje je odbačena. Stavom trećim izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju navodeći da presudu pobija iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09, 36/11, 53/13-US), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13 – US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena članom 361. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u reviziji ukazuje na neku od preostalih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle biti razlog izjavljivanja revizije u smislu člana 398. stav 1. tač. 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je na osnovu Ugovora o radu od 26.01.2006. godine bila u radnom odnosu kod pravnog prethodnika tuženog, radni odnos je zasnovan na neodređeno vreme, a tužilja je radila na poslovima sortiranja i baliranja. Rešenjem od 29.09.2011. godine tuženi je tužilji otkazao Ugovor o radu i utvrdio da radni odnos prestaje zaključno sa 30.09.2011. godine, a iz razloga što je prestala potreba za radom tužilje shodno članu 179. tačka 9. Zakona o radu i članu 102. stav 1. tačka 8. Kolektivnog ugovora tuženog. Iz sadržine rešenja o otkazu Ugovora tužilji proizilazi da je tužilji prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za radom tužilje, da je tužilji isplaćena otpremnina i da je generalni direktor tuženog 05.09.2011. godine doneo Odluku o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog, kojom je, između ostalog, ukinuto radno mesto „radnik na sortiranju i baliranju“, kao i da tuženi nije u mogućnosti da tužilji obezbedi obavljanje drugih poslova u skladu sa ocenom radne sposobnosti utvrđenom Ekspertizom Instituta za medicinu rada Srbije “...” u B. broj 156/2011 od 07.03.2011. godine, kojom Ekspertizom je utvrđeno da tužilja nije sposobna za teže fizičke poslove u neadekvatnim uslovima mikroklime radnog mesta uz prisustvo iritansa i zagađivača vazduha, promaje i toplote, a da je sposobna za druge lakše poslove u okviru svojih kvalifikacija – administrativni poslovi, kao službenik ili referent. Kako je tužilja svojevremeno 15.03.2011. godine navedenu Ekspertizu dostavila tuženom, tuženi je dana 21.03.2011. godine tužilju rasporedio na poslove unošenja podataka kao vrstu administrativnih poslova. Upravni odbor tuženog je 15.04.2011. godine doneo Odluku o ekonomskim i organizacionim promenama, a koju je sproveo tako što je 150 od ukupno 323 zaposlenih na određeno vreme, otkazao ugovor o radu u periodu od 90 dana, bez donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih. Rešenjem inspektora broj 117-00- 03132/2011-4 odloženo je izvršenje rešenja tuženog kojim je tužilji otkazan Ugovor o radu do donošenja pravnosnažne sudske odluke i tuženom je naloženo da tužilju vrati na rad i obezbedi joj sva prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada. Tuženi je postupajući po nalogu iz rešenja inspektora rada tužilji uputio, shodno članu 171. Zakona o radu, Ponudu o izmeni ugovorenih uslova rada, nudeći joj premeštaj na druge odgovarajuće posao – pomoćnik magacionera u magacinu sirovina na određeno vreme koju ponudu je tužilja prihvatila i 09.01.2012. godine sa tuženim zaključila Aneks broj 1 Ugovora o radu na osnovu koga je premeštena s poslova radnika na sortiranju i baliranju na poslove pomoćnika magacionera u magacinu sirovina počev od 09.01.2012. godine, a koji poslovi, kako to tužilja u svom iskazu navodi, odgovaraju njenom zdravstvenom stanju.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice koje su od značaja za mogućnost pravilnog odlučivanja u ovoj pravnoj stvari kada se radi o zahtevu tužilje za poništaj rešenja o otkazu Ugovora o radu, kao i u delu koji se odnosi na vraćanje tužilje na rad. Drugostepeni sud je zaključio da poslodavac nije poštovao pri donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji zakonsku proceduru propisanu odredbama članova 153. – 155. tačka 1 – 7. Zakona o radu i da je Odluka Upravnog odbora tuženog od 15.04.2011. godine o ekonomskim i organizacionim promenama doneta bez donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, bez učešća reprezentativnog sindikata kod poslodavca i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i da tuženi nije u saradnji sa republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje preduzeo odgovarajuće mere za zapošljavanje viška zaposlenih, niti je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji kao tehnološkom višku utvrdio kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih u svom Programu, pa bez utvrđivanja tih okolnosti ostaje nejasno na osnovu čega je tužilja indentifikovana kao tehnološki višak, odnosno zbog čega je prestala potreba za njenim radom. Shodno navedenom zaključak je i da pri donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji tuženi nije poštovao sve neophodne zakonske uslove predviđene odredbom člana 153. – 157. Zakona o radu, kojima je bliže uređen i propisan institut viška zaposlenih, pa zato nije bilo uslova za donošenje rešenja o otkazu ugovora tužilji kao tehnološkom višku.

Kako je tužilji nezakonito prestao radni odnos tuženi je u obavezi da tužilju, na njen zahtev vrati na rad, a ta obaveza tuženog propisana je odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

U reviziji nema navoda kojima bi se dovela u sumnju pravilnost i zakonitost odluke drugostepenog suda. Pojedinim revizijskim navodima pobija se utvrđeno činjenično stanje, a odredbom člana 398. stav 2. ZPP izričito je isključena mogućnost da se revizija izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenjog činjeničnog stanja. Preostali navodi revizije isticani su u žalbi i bili su predmet razmatranja i obrazlaganja od strane Apelacionog suda, pa ih Vrhovni kasacioni sud shodno svom ovlašćenju iz člana 405. stav 2. ZPP neće posebno obrazlagati.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.