U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca V.M. iz K.M., čiji je punomoćnik M.B., advokat iz K.M., protiv tuženog JKP „Standard“ iz Kosovske Mitrovice, čiji je punomoćnik D.V., advokat iz K.M., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apealcionog suda u Kragujevcu Gž1 2778/14 od 24.03.2015. godine, na sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2778/14 od 24.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Kraljevu, presudom P1 908/12 od 28.03.2014. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, pa poništio kao nezakonito rešenje tuženog broj 124 od 07.03.2006. godine i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad (stav prvi izreke). Odbacio je tužbu u delu, kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad sa svim pravima i obavezama po ugovoru o radu (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 265.500,00 dinara (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 2778/14 od 24.03.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P1 908/12 od 28.03.2014. godine, u stavu prvom i trećem izreke (stav prvi izreke). Odbacio je kao nedozvoljenu žalbu tuženog, izjavljenu protiv presude Osnovnog suda u Kraljevu P1 908/12 od 28.03.2014. godine u stavu drugom izreke (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ZPP, pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 370. i 371. ZPP, a u vezi člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pa se u tom delu navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude. Naime, drugostepeni sud nije mogao da ceni žalbene navode iz dopune žalbe, imajući u vidu da je punomoćnik tuženog prvostepenu presudu primio 28.04.2014. godine, dok je dopunu žalbe podneo 26.05.2014. godine, po proteku zakonskog roka za izjavljivanje žalbe od 15 dana iz člana 367. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima upravnika radne jednice T. (G. t. u Kosovskoj Mitrovici), počev od 01.08.2005. godine. Tuženi je pismenim upozorenjem od 23.02.2006. godine obavestio tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tač.2. i 3. Zakona o radu. Tužilac se izjasnio na ovo upozorenje. Tuženi je osporenim rešenjem od 07.03.2006. godine, otkazao tužiocu ugovor o radu, na osnovu odredbi člana 179. stav 1. tač.2. i 3. Zakona o radu, zbog povrede radne obaveze predviđene ugovorom o radu i nepoštovanja radne discipline, jer je tužilac svojim ponašanjem u više navrata ugrozio radni proces i imovinu tuženog, svesno propuštao da o poteškoćama o procesu rada obavesti pretpostavljenog, direktora tuženog i nesavesnim postupanjem prema poverenim sredstvima pričinio štetu preduzeću u većoj vrednosti. U obrazloženju osporenog rešenja su konkretizovane povrede radne obaveze i ponašanje tužioca, zbog kojih je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog, otkazom ugovora o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su poništili kao nezakonito osporeno rešenje tuženog i obavezali tuženog da vrati tužioca na rad.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je tuženi povredio pravo na odbranu tužiocu iz člana 180. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05 i 61/05), kada ga nije upozorio na određene činjenice koje su osnov za davanje otkaza iz člana 179. stav 1. tačka 2. i 3 . Zakona o radu, zbog kojih je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog otkazom ugovora o radu, kao i da je utvrđeno da nije izvršio ni ostale povrede radnih obaveza, niti izvršio radnje koje su od značaja za obrazovanje otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pored toga, kako je prema osporenom rešenju tužilac učinio tuženom štetu veće vrednosti, to u konkretnom slučaju štetna posledica (visina štete) kao objektivni uslov za postojanje punovažnog otkaza ugovora o radu nije ni određena.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako se daljim obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.