U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Obrenčević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Vojnović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 880/17 od 19.01.2018. godine,u sednici veća održanoj 31.10.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 266/15 od 21.10.2016. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi stav 3. izreke rešenja BB broj ... od 14.04.2015. godine kojim je otkazan ugovor o radu broj ... od 27.06.2006. godine sa pratećim aneksima tužiocu, što je tuženi dužan da prizna i trpi (direktan tužbeni zahtev) ili da se poništi navedeno rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu sa pratećim aneksima, što je tuženi dužan da prizna i trpi (eventualni tužbeni zahtev). Odbijen je i tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime preostalog iznosa naknade na osnovu otpremnine zbog prestanka radnog odnosa isplati iznos od 1.687.096,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.04.2015. godine do konačne isplate, kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove spora. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 140.367,00 dinara. stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu, a stavom drugim izreke je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijenu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, raspoređen na radno mesto referent u Službi ... . Osporenim rešenjem tuženog tužiocu je otkazan ugovor o radu, kao i ostalim radnicima zaposlenim u Službi ..., dana 15.04.2015. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena kod tuženog. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je doneo Odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih od 26.01.2015. godine i Predlog programa rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena koji je dostavljen na mišljenje reprezentativnom sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a nakon pribavljenih mišljenja, Upravni odbor tuženog je na osnovu čl. 153. do 160. Zakona o radu, čl. 75. Kolektivnog ugovora od 17.12.2014. godine i donete odluke od 26.01.2015.godine, doneo Program rešavanja viška zaposlenih dana 23.03.2015. godine kojim je predviđeno da je ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme, čiji se poslovi ukidaju i koji su obuhvaćeni programom 247 i kojim su, između ostalog, ukinuti i poslovi u okviru ... Službe ..., gde je tužilac radio. Dana 02.04.2015. godine direktor Direkcije za organizacionu efektivnost tuženog je doneo 551. izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim je ukinuta Služba ..., kao i sva radna mesta u njoj, uključujući i radno mesto na kojem je tužilac bio raspoređen. Tužiocu je pre otkaza ugovora o radu isplaćena otpremnina u iznosu od 400 evra neto za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod tuženog.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge koje u celosti kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla i dođe do smanjenja obima posla.

Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da je pobijeno rešenje doneto u skladu sa citiranom odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, usled opravdanih razloga na strani poslodavca, s obzirom da su prema navedenim izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ukinuti poslovi u okviru ... i Službe za ... u kojoj je tužilac bio zaposlen, odnosno sva radna mesta u okviru te službe. Tuženi je, suprotno navodima revizije, u potpunosti sproveo postupak radi utvrđivanja viška zaposlenih, nakon što je generalni direktor tuženog doneo Odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena i Predlog programa rešavanja viška zaposlenih, koji su dostavljeni reprezentativnom sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje na mišljenje, a potom i izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta (551.) kojim je utvrđeno ukidanje Službe ..., pri čemu nije postojala obaveza tuženog da utvrđuje kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, jer se u konkretnom slučaju ne radi o smanjenju broja izvršilaca na određenim poslovima, već o ukidanju jednog organizacionog dela u koji je tužilac bio raspoređen.

Tužiocu je u skladu sa važećim Programom rešavanja viška zaposlenih od 23.03.2015. godine i Kolektivnim ugovorom od 17.12.2014. godine isplaćena otpremnina, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije bilo uslova za primenu odredaba čl. 19. i 20. Socijalnog programa tuženog, koji je bio u primeni od 17.06.2008. godine do 31.12.2012. godine. Naime, u postupku privatizacije i zaključenja ugovora o kupovini i prodaji akcija VV 17.06.2008. godine, zaključen je Socijalni program za BB na osnovu člana 41. stav 1. Zakona o privatizaciji – da ugovor o kupoprodaji subjekta privatizacije sadrži odredbu „načinu rešavanja pitanja zaposlenih“. Prema članu 20. Socijalnog programa, nakon prestanka njegovog važenja eventualni višak zaposlenih rešavaće se u skladu sa odredbama zakona, kolektivnog ugovora i donetog posebnog programa rešavanja viška zaposlenih, s tim da ovako utvrđena otpremnina ne može biti niža od 90% otpremnine utvrđene članom 19. Socijalnog programa, koji predviđa jednokratnu otpremninu u visini od 750 evra za punu godinu rada provedenu u radnom odnosu uvećanu za jednokratnu otpremninu u visini četiri prosečne zarade kod tuženog za mesec koji prethodi mesecu isplate optemnine, odnosno otpremnina ne može biti manja od 675 evra po godini radnog staža. Socijalni program je prestao da važi 31.12.2012. godine, pre prestanka radnog odnosa tužioca kod tuženog, pa se njegove odredbe ne mogu primenjivati na zaposlene koji su proglašeni viškom nakon prestanka važenja navedenog Socijalnog programa, pa ni članova 19. i 20. Sledom rečenog, tužilac se neosnovano poziva na zauzeti stav u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom da se ne radi o istoj činjeničnoj situaciji kao u ovom sporu, po tužbi tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu donetog nakon prestanka važenja Socijalnog programa tuženog.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumlju pravilnost i zakonitost pobijene odluke, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka je doneta primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP s obzirom da tužilac, čija je revizija odbijena kao neosnovana, nema pravo na naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić