.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1657/2015
12.11.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić - Momirović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje M.S. iz B., čiji je punomoćnik V.B., advokat iz N.S., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, kao pravnog sledbenika Republičke direkcije za puteve, Odsek Beograd – Subotica, koga zastupa D.R., advokat iz B., radi poništaja odluke i isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 678/15 od 08.05.2015. godine, u sednici veća održanoj 12.11.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 678/15 od 08.05.2015. godine kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1524/2013 od 11.02.2015. godine, u stavu prvom izreke, delimično u stavu drugom izreke, u stavovima trećem, četvrtom, petom i šestom izreke.
U preostalom delu, revizija tuženog ODBACUJE SE kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1524/2013 od 11.02.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa su stavom drugim izreke, poništene odluke tuženog – rešenje broj 2/63 od 20.12.2002. godine, rešenje broj 2/3 od 14.01.2003. godine i rešenje o privremenom udaljenju zaposlenog sa rada broj 2/4 od 01.10.2002. godine; obavezan je tuženi da tužilju vrati na poslove na kojima je bila raspoređena pre donošenja rešenja o privremenom udaljenju sa posla i rešenja o prestanku radnog odnosa (stav treći izreke); naknadi joj zaradu koju bi ostvarila pre donošenja rešenja o privremenom udaljenju sa posla i rešenja o prestanku radnog odnosa i naknadi zaradu koju bi ostvarila nakon donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, u periodu od 20.01.2003. godine zaključno sa 31.05.2014. godine u iznosu od 6.083.307,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom (stav četvrti izreke); da izvrši uplatu svih poreza i doprinosa na zaradu u skladu sa važećim propisima i da tužilji dostavi obračun i dokaz o izvršenoj isplati (stav peti izreke) i naknadi joj parnične troškove (stav šesti izreke).
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 678/15 od 08.05.2015. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije o pogrešno primenjenom materijalnom pravu nisu osnovani. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena u Republičkoj direkciji za puteve, Odsek Beograd – Subotica u Novom Sadu koja je pravni prethodnik tuženog, na radnom mestu deviznog blagajnika, počev od 1994. godine. Kada je u Direkciji za puteve ustanovljen manjak deviznog pazara u iznosu od 1.791,00 evra i 100 USD, posebna komisija je sprovela postupak i sastavila izveštaj o utvrđenim nepravilnostima u radu zaposlenih, na osnovu čega je načelnik direkcije podneo zahtev dana 01.10.2002. godine za pokretanje disciplinskog postupka protiv tužilje zbog osnovane sumnje da je počinila težu povredu radne obaveze iz člana 59. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, tako što je nemarno i nesavesno obavljala posao deviznog blagajnika, a što se ogleda u nepridržavanju čl. 43, 48. i 60. Pravilnika o radu na naplati i Ugovora o menjačkim poslovima. Rešenjem tuženog od 01.10.2002. godine tužilja je privremeno udaljena sa rada. Disciplinski postupak je vodila S.M., referent za vođenje disciplinskog postupka, po ovlašćenju direktora direkcije od 12.08.2002. godine, u kome je navedeno da referent može protiv svih radnika direkcije voditi disciplinski postupak i izricati disciplinske mere. Rešenjem direktora tuženog, prvostepenim, broj 2/63 od 20.12.2003. godine i drugostepenim broj 2/3 od 14.01.2003. godine, tužilji je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa.
Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su poništili, kao nezakonita, osporena rešenja o prestanku radnog odnosa, obavezali tuženog da tužilju vrati na rad i da tužilji naknadi štetu u visini izgubljene zarade.
Prema odredbi člana 11. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br.39/02), kojim su izmenjene odredbe člana 60. ovog zakona, propisano je da, disciplinski postupak protiv zaposlenog i disciplinsku meru izriče funkcioner koji rukovodi državnim organom, a da se ovlašćenje za vođenje disciplinskog postupka i izricanje disciplinske mere može preneti na drugog funkcionera iz državnog organa.
U postupku je utvrđeno da referent za vođenje disciplinskih postupaka, S.M., nije bila funkcioner u direkciji, koja je organ uprave u smislu člana 1. Zakona o državnoj upravi, na koju bi, po navedenim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima, funkcioner koji rukovodi državnim organom mogao preneti ovlašćenje za vođenje disciplinskog postupka. Stoga je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa pravilno poništeno kao nezakonito, a tuženi je u obavezi da tužilju vrati na rad i da joj naknadi štetu, saglasno članu 108. Zakona o radu („Službeni klasnik RS“, br.70/2001, sa izmenama), koji se kao opšti propis primenjuje na osnovu člana 1. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima.
Iz navedenih razloga, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Revizija tuženog nije dozvoljena u delu kojim se pobija drugostepena presuda u odnosu na rešenje o privremenom udaljenju sa rada jer je prema članu 441. ZPP revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu čl. 413. i 414. ZPP.
Predsednik veća–sudija
Milomir Nikolić,s.r.
