.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 167/2016
03.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Branislave Apostolović, članova veća, u sporu tužilaca LJ.R.-D. iz N.S., LJ.K.-M. iz F. i M.S. iz N.S., čiji je punomoćnik G.D., advokat iz N.S., protiv tuženog B.S. iz N.S., čiji je punomoćnik M.J., advokat iz N.S., radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1158/15 od 19.06.2015. godine, u sednici održanoj 03.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1158/15 od 19.06.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1158/15 od 19.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1158/15 od 19.06.2015. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu P1 6/15 od 01.04.2015. godine, kojim je odbačena tužba u ovom sporu podneta 18.02.2015. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužioci si izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložili su da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom čl. 404 ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, odnosno u interesu ravnopravnosti građana i novog tumačenja prava.
Prema čl. 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz čl. 404. ZPP nisu ispunjeni jer je u konkretnom slučaju pravnosnažnim rešenjem odbačena tužba primenom čl. 80. u vezi čl. 101. stav 5. Zakona o parničnom postupku, podneta na osnovu odredbi Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. U toj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem prava jer se izuzetna revizija ne može dozvoliti zbog eventualno učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 420. u vezi čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, podneta je 18.02.2015. godine. U tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 600.000,00 dinara, kao zbira novčanih naknada koju potražuju tri tužioca na ime naknade štete u iznosu od po 200.000,00 dinara.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010) u članu 29. propisani su uslovi za sudsku zaštitu u sporu radi zaštite zlostavljanja na radu. Prema stavu 4. ovog člana, spor te vrste je radni spor, a prema stavu 5, ukoliko ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, o sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Prema čl. 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema noveliranom čl. 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije, pa se u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete zbog zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju odredbe o dozvoljenosti revizije iz čl. 441. ZPP, odnosno čl. 403. stav 3. ZPP, u delu u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu.
U konkretnom slučaju, u odnosu na tužbeni zahtev za ostvarenje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu, ne radi se o sporu iz čl. 441. ZPP. U odnosu na tužbeni zahtev za naknadu štete koji se odnosi na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužilaca (po 200.000,00 dinara), običnih suparničara u smislu čl. 205. u vezi čl. 209. ZPP, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena.
Na osnovu čl. 420. u vezi čl. 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović, s.r.
