Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca V.V. iz B., čiji je punomoćnik P.K., advokat iz B., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik D.S., advokat iz B., i umešača na strani tuženog D.A. iz B., čiji je punomoćnik A.K., advokat iz B., radi poništaja odluke o dodeli stana, odlučjući o žalbi tuženog i žalbi umešača izjavljenim protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 40/15 od 29.05.2015. godine, i o reviziji tuženog i reviziji umešača izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1303/14 od 14.05.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, žalba tuženog i žalba umešača, izjavljene protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 40/15 od 29.05.2015. godine.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizija tuženog i revizija umešača, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1303/14 od 14.05.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1303/14 od 14.05.2014. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1087/10 od 20.11.2013. godine, kojim je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog od 02.07.1992. godine o dodeli stana umešaču i rešenje komisije za žalbe tuženog od 09.10.1992. godine, kojom je odbijen prigovor tužioca, a tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 727.500,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, i tuženi i umešač su izjavili revizije i to tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, a umešač zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na dozvoljenost revizije radi ujednačenja sudske prakse (član 395. ZPP).

Rešenjem R4 40/15 od 29.05.2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenim revizijama, kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 395. ZPP, nalazeći da za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Tuženi i umešač su protiv rešenja drugostepenog suda izjavili žalbe, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih žalbi, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa će se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. istog Zakona, ovaj postupak sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbe tuženog i umešača čini nedozvoljenim.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP).

Protiv odluka drugostepenog suda, odnosno protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP). Kako su u konkretnom slučaju, tuženi i umešač protiv rešenja drugostepenog suda izjavili žalbe, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Kako, primenom člana 395. ZPP, ispunjenosti uslova za izuzetno dozvoljenu reviziju ceni apelacioni sud, a u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Beogradu nije predložio odlučivanje o revizijama tuženog i umešača kao izuzetno dozvoljenim (iako je samo umešač izjavio reviziju s pozivom na odredbu člana 395. ZPP), to je Vrhovni kasacioni sud ispitujući dozvoljenost revizija izjavljenih protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1303/14 od 14.05.2014. godine, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, našao da su revizije nedozvoljene.

Naime, tužba radi poništaja odluke o dodeli stana, podneta je 18.10.1992. godine, a pravnosnažna presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu ukinuta je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev2 1405/03 od 10.06.2004. godine, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U tužbi nije označena vrednost predmeta spora, ali je to učinjeno na ročištu za glavnu raspravu, održanom 19.10.1998. godine, u visini od 20.000,00 dinara.

Primenom člana 394. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Dakle, u pogledu dopuštenosti revizije, Zakon o parničnom postupku, u navedenoj odredbi (za razliku od prethodnog ZPP – član 382. stav 1.), ne sadrži odrednicu „u svim sporovima“. Ovim je pravo na reviziju ograničeno na sporove koji nisu obuhvaćeni negativnim određenjem iz stava 2. istog člana, kojim se određivanjem novčanog limita, propisuje u kojim sporovima revizija nije dozvoljena. Navedenom odredbom člana 394. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Spor koji je nastao povodom raspodele stanova, imao bi radno pravni karakter, ako je odluka o dodeli stana, na koji se odnosi tužbeni zahtev, u vezi sa radno-pravnim statusom zaposlenog, kao učesnika postupka. Međutim, i u parnicama iz radnih odnosa, saglasno članu 439. ZPP, dozvoljenost revizije je ograničena na sporove o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko predmet pravne zaštite u radnom sporu nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, u pogledu prava na reviziju, primenjuju se odredbe kojima je određena granična vrednost za dozvoljenosti revizije.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potreživanje, u kome je vrednost predmeta spora označena iznosom od 20.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije tuženog i umešača nedozvoljene, primenom odredbe člana 394. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.