Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje na povredu iz tačke 12. ove zakonske odredbe, nije revizijski razlog iz člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 01.07.2011. godine, na radnom mestu radnik u proizvodnji i iste poslove obavljao je do 15.09.2017. godine, kada je sa tuženim potpisao sporazum o prestanku radnog odnosa zaključno sa danom 15.09.2017. godine. Istog dana, nakon zaključenog sporazuma, direktor tuženog je doneo i rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca kojim mu je otkazao ugovor o radu od 01.07.2011. godine, na osnovu zaključenog sporazuma. Rešenje o otkazu ugovora o radu je tužiocu dostavljeno istog dana kada je i doneto, odnosno 15.09.2017. godine. Tužilac je dana 19.10.2017. godine, podneo tužbu za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu, a na ročištu dana 21.12.2017. godine, uz postojeći zahtev za poništaj rešenja, tužilac je tražio i poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa zaključenog između tužioca i tuženog 15.09.2017. godine.

Nižestepeni sudovi su, imajući u vidu odredbe člana 177. i 195. Zakona o radu, zaključili da je tužba tužioca u delu u kome je tražio poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa neblagovremena i u tom delu tužbu odbacili, dok su tužbeni zahtev u delu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, koje je doneto na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa, odbili kao neosnovan, jer navedeno rešenje ima deklaratorni karakter i njime se samo konstatuje prestanak radnog odnosa, dok je osnov za prestanak radnog odnosa tužioca sporazum čiji je poništaj tužilac tražio protekom zakonskog roka.

Pravilno su nižestepeni sudovi postupili kada su odbacili tužbu tužioca u delu za poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa od 15.09.2017. godine, odnosno odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanje na rad.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu, propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Stavom 2. ovog člana, propisano je da je rok za pokretanje spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Navedeni rok iz člana 195. Zakona o radu, je prekluzivni rok, čijim se istekom gubi pravo na pravnu zaštitu. Imajući u vidu da je tužilac zahtev za poništaj sporazuma postavio tek 21.12.2017. godine, a da je sporazum sa tuženim potpisao 15.09.2017. godine, to su nižestepeni sudovi pravilno primenili navedenu odredbu i odbacili tužbu tužioca u ovom delu, kao neblagovremenu.

Takođe, kako je osnov za prestanak radnog odnosa tužioca zaključeni sporazum o prestanku radnog odnosa, a ne rešenje, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužioca u delu za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, jer je isto samo deklaratorne prirode.

Revizijske navode da je tužilac mogao preinačiti tužbu, te da je rešenje o odbačaju tužbe doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka, tužilac je već isticao i u žalbi na prvostepenu odluku i isti su cenjeni od strane drugostepenog suda na pravilan način, koju ocenu i ovaj sud u potpunosti prihvata, bez daljeg obrazloženja, u smislu člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Suprotno revizijskim navodima, sud ne nameće tužiocu rok za poništaj, već odredba člana 195. Zakona o radu sadrži prekluzivni rok, čijim propuštanjem stranka gubi pravo da sa uspehom zahteva poništaj rešenja za koje smatra da joj je neko pravo povređeno.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Imajući u vidu izneto, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić