.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 185/2015
01.10.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužilje M.K. iz V., čiji je punomoćnik I.Đ., advokat iz V., protiv tužene S.G.B.S. N.B. – E.V., čiji je punomoćnik J.A., advokat iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3441/13 od 27.08.2014. godine, u sednici održanoj 01.10.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3441/13 od 27.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 282/12 od 14.06.2012. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene broj 875/10 od 01.09.2010. godine o privremenom udaljenju sa rada i obaveže tužena da tužilji u roku od osam dana na ime manje isplaćene zarade za polovinu meseca septembra isplati iznos od 38.500,00 dinara, kao i da se poništi rešenje tužene broj 896/10 od 14.09.2010. godine o otkazu ugovora o radu i tužena obaveže da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka od 192.000,00 dinara.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 3441/13 od 27.08.2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene na radnom mestu upravnika Ekspoziture V. na osnovu ugovora o radu od 18.08.2003. godine i aneksa 1 od 03.08.2010. godine. Dana 01.09.2010. godine tužena je tužilju upozorila na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 47. Pravilnika o radu tužene. Ovim upozorenjem stavljeno je na teret da je počinila povredu radne obaveze jer je prekoračila utvrđena i data ovlašćenja i to na taj način što se nije pridržavala utvrđenih procedura i instrukcija poslodavca kod stambenih kredita banke, odobravanje gotovinskih kredita, blagajničkog poslovanja, refinansiranja potrošačkih i gotovinskih kredita, praćenja neplaćenih zaduženja i prebacivanje fajlova u odeljenje naplate kao i kodeksa profesionalnog i bankarskog ponašanja banke. Osporenim rešenjem tužene od 14.09.2010. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenih rešenja tužene, dajući za svoje odluke dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.
Članom 47. Pravilnika o radu tužene propisano je da se pored povreda utvrđenih zakonom, zaposlenom može otkazati ugovor o radu između ostalog i zbog prekoračenja utvrđenih ili datih ovlašćenja.
U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilja klijentu S.I. 29.06.2010. godine odobrila gotovinski kredit u iznosu od 200.000,00 dinara, iako su u dosijeu klijenta nedostajali potpisan ugovor o kreditu kao i osnovni podaci o kreditu. Takođe, kontrolom je utvrđeno da su se menice klijenta nalazile u samom kreditnom dosijeu, umesto u sefu ekspoziture, kako je to predviđeno procedurom banke, te da je takvim svojim postupanjem tužilja prekoračila data ovlašćenja, grubo prekršila proceduru banke odobravanjem gotovinskih kredita i banku izložila velikom reputacionom riziku i materijalnoj šteti, imajući u vidu da banka ne raspolaže adekvatnom dokumentacijom koja predstavlja pravni osnov za uspostavljanje kreditnih odnosa sa klijentom, čime je učinila povredu radne obaveze propisanu članom 47. Pravilnika o radu.
Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ne postoje pravno relevantne okolnosti koje bi isključile tužiljinu odgovornost za učinjenu povredu radne obaveze, s obzirom da je tužilja kao upravnik ekspoziture trebalo da kontroliše rad ličnih bankara, te se ne može pozivati na to da su učinjene nepravilnosti propusti ličnih bankara, a ne njenih. Time što je imala poverenje u lične bankare sa kojima radi duži niz godina ne oslobađa je odgovornosti za učinjene propuste.
Okolnost da je tužilja oslobođena od krivične odgovornosti ne isključuje postojanje povrede radne obaveze, jer ponašanje tužilje u vidu učinjenih propusta i nepravilnosti je suprotno standardu očekivanog ponašanja zaposlenog.
Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno u smislu člana 398. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
