U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bendić Đorđe, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog centra Užice, OJ Opšta bolnica Priboj, čiji je punomoćnik Dobrica Savić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2736/17 od 01.02.2018. godine, na sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2736/17 od 01.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Priboju P1 53/2016 od 24.04.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je kao nezakonito poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji br. .. od 07.02.2016. godine i tuženi obavezan da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 63.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2736/17 od 01.02.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima knjigovođe magacinske evidencije, po od 18.01.2016. godine o sprovođenju procesa racionalizacije u Zdravstvenom centru Užice kroz utvrđivanje viška zaposlenih nemedicinskih radnika u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ broj 68/15), Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, u sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ broj 101/15), Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 75/14) i Instrukcijom Ministarstva zdravlja od 06.01.2016. godine, uz konstataciju u stavu drugom odluke, da se kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih nemedicinskih radnika u zdravstvu, definisani od reprezentativnih sindikata u oblasti zdravstva na nivou RS i dostavljeni direktoru zdravstvene ustanove uz instrukciju Ministarstva zdravlja, usvajaju kao kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih nemedicinskih radnika u Zdravstvenom centru Užice i da su isti sastavni deo Programa rešavanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika ZC Užice. Tužilji je rešenjem tuženog broj .. br. .. od 07.02.2016. godine otkazan ugovor o radu zaključno sa 19.02.2016. godine zbog prestanka potrebe za njenim radom, usled organizacionih promena nastalih u procesu racionalizacije do maksimalnog broja zaposlenih koji je utvrđen Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u ZC Užice, uz isplatu otpremnine. Tuženi je 18.02.2016. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika, a Odlukom direktora o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova ZC Užice od 11.02.2016. godine poslovi knjigovođa magacinske evidencije – 1 izvršilac, koje je obavljala tužilja, brisani su. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji konstatovano je da poslodavac nije mogao zaposlenoj da obezbedi obavljanje drugih poslova, da tužilja na dan prestanka radnog odnosa ima više od 60 godina života, te da će u roku od dve godine ispuniti uslov za odlazak u penziju, zbog čega ispunjava uslove za prestanak radnog odnosa u skladu sa utvrđenim kriterijumima. Tuženi nije dostavio dokaz da je postupio po članu 3. Kriterijuma za utvrđenje viška zaposlenih nemedicinskih radnika u zdravstvu, a nije dostavio dokaz o angažovanju da tužilji omogući premeštaj na druge poslove ili obezbedi obavljanje poslova kod drugog poslodavca, ili osposobi tužilju za rad na drugim poslovima. Tuženi je 29.03.2016. godine raspisao oglas za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jednog izvršioca na radno mesto ekonomskog tehničara IV stepena sa završenom srednjom ekonomskom školom računovodstvenog smera, koji stepen i vrstu stručne spreme poseduje i tužilja, bez obzira na radno iskustvo, a 12.04.2016. godine je doneo odluku o prijemu u radni odnos BB.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev tužilje.

U konkretom slučaju, tužilji je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (“Sl. Glasnik RS” br. 24/05 … 75/14) zbog postojanja opravdanog razloga koji se odnosi na potrebe poslodavca, kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U slučaju primene ovog otkaznog razloga, odredbama člana 153. do 160. Zakona o radu propisana je procedura i obaveza poslodavca u pogledu donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, sadržine programa, njegovog dostavljanja nadležnim organima radi davanja mišljenja i isplatu otpremine pre otkaza ugovora o radu. Tuženi je rešenje o otkazu doneo pre nego što je u zakonom predviđenom postupku utvrdio da je za radom tužilje prestala potreba, što rešenje čini nezakonitim. Naime, tuženi je Program rešavanja viška zaposlenih doneo 18.02.2016. godine, nakon donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji 07.02.2016. godine. Odluku o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojom su poslovi knjigovođe magacinske evidencije na kojima je bila tužilja brisani, tuženi je doneo 11.02.2016. godine, takođe nakon donošenja rešenja o otkazu. Kako je novom sistematizacijom radnih mesta kod tuženog, brisano radno mesto tužilje, a tužilja proglašena viškom primenom kriterijuma koji u trenutku donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu još nisu bili usvojeni, povređena je procedura prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, pa je iz navedenog razloga pobijana odluka o otkazu ugovora o radu nezakonita. Takođe, tuženi je protivno odredbi člana 182. stav 1. Zakona o radu u mesecu martu 2016. godine raspisao oglas za prijem jednog izvršioca pod uslovima koje ispunjava i tužilja i u aprilu mesecu 2016. godine doneo odluku o prijemu lica u radni odnos. Iz navedenog proizilazi da za radom tužilje nije prestala potreba, što osporeno rešenje čini takođe nezakonitim, jer je doneto bez valjanog pravnog osnova, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, suprotno revizijskim navodima.

Saglasno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je u konkretnom slučaju tužilji nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, zbog čega je tuženi u obavezi da tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodi revizije koji upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, a istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 414. stav 2. ZPP,

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić