.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1966/2015
04.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca N.N. iz V., koga zastupa I.K., advokat iz N., protiv tuženog Preduzeća za saobraćaj K.– j. D.O.O. iz V., koga zastupa S.I., advokat iz V., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1265/15 od 25.06.2015. godine, u sednici veća održanoj 04.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1265/15 od 25.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 520/14 od 09.03.2015. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih troškova za vreme provedeno na putu u zemlji u periodu od 12.06.2011. godine do 12.06.2014. godine isplati iznose navedene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, kao i da mu na ime neisplaćenih troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu isplati devizne iznose navedene u izreci, sa domicilnom kamatom na pojedinačne mesečne iznose počev od označenih datuma, sve u dinarskoj protivvrednosti, po kursu Centralne evropske banke na dan isplate. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 142.849,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1265/15 od 25.06.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 55/14).
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Osim toga, uz reviziju nisu priložene sudske odluke kojima je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji različito presuđeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403. u vezi odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužba, koja je podneta 12.06.2014. godine, radi isplate potraživanja iz radnog odnosa, preinačena je 26.01.2015. godine povećanjem zahteva u delu kojim je tražena isplata troškova za vreme provedeno na putu u zemlji i inostranstvu u periodu od 12.06.2011. godine do 12.06.2014. godine, tako što je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime neisplaćenih troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji isplati ukupno 148.200,00 dinara, a za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu ukupno 14.838,00 evra i 2.658,37 švajcarskih franaka. U preostalom delu, kojim je tužilac tražio naknadu na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora, naknadu štete zbog neobračunatog prekovremenog rada, naknadu za obavljanje poslova pripreme i pranja vozila i zbog neisplaćene zakonske zatezne kamate na sve mesečne zarade u periodu od 12.06.2011. godine do 12.06.2014. godine, tužba je povučena. Pobijanom drugostepenom odlukom tuženi je pravnosnažno obavezan na isplatu iznosa od 148.200,00 dinara, 14.838,00 evra i 2.658,37 švajcarskih franaka.
Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11,...55/14), revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela od 148.200,00 dinara, 14.838,00 evra i 2.658,37 švajcarskih franaka očigledno ne prelazi vrednosni cenzus od 40.000 evra iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
