.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 22/2015
05.02.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca P.P. iz sela D., Opština A., protiv tuženih Holding korporacije K. a.d. iz B. i K.–g. d.o.o. iz B., radi poništaja odluka, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1 4274/07 od 13.09.2007. godine, u sednici veća održanoj 05.02.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena dana 26.09.2014. godine protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1 4274/07 od 13.09.2007. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 31/04 od 14.03.2007. godine usvojen je tužbeni zahtev, pa su poništeni rešenje tuženog K.-g. od 07.06.1996. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos 02.11.1995. godine zbog neopravdanog izostajanja sa posla pet radnih dana uzastopno i odluka br. 1223 od 30.09.1996. godine kojom je odbijen prigovor tužioca i potvrđeno rešenje o prestanku radnog odnosa, kao nezakoniti i tuženi K.– g. obavezan da tužioca vrati na rad, na radno mesto tesara.
Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1 4274/07 od 13.09.2007. godine, stavom prvim izreke, delimična presuda prvostepenog suda je ukinuta u delu kojim su poništena rešenja tuženog K.–g. i u tom delu je tužba odbačena kao neblagovremena. Stavom drugim izreke, ista presuda je u preostalom delu preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da tuženi K.–g. bude obavezan da ga vrati na radno mesto tesara, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je dana 26.09.2014. godine izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući blagovremenost i dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju koju je tužilac dana 26.09.2014. godine izjavio protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1 4274/07 od 13.09.2007. godine treba odbaciti i to iz više razloga.
Naime, protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1 4274/07 od 13.09.2007. godine tužilac je 19.11.2007. godine izjavio reviziju preko punomoćnika Ro.D., advokata iz A. i o toj reviziji Vrhovni sud odlučio je presudom Rev2 92/08 od 03.04.2008. godine. Pored toga, kako je presuda Okružnog suda u Beogradu Gž1 4274/07 od 13.09.2007. godine tužiocu uručena 21.10.2007. godine, a rok za izjavljivanje revizije je 30 dana od dostavljanja prepisa presude donete u drugom stepenu (član 394. stav 1. ZPP) i kako se radi o zakonskom prekluzivnom roku koji se ne može produžavati ni voljom suda ni voljom stranaka, revizija koju je tužilac izjavio 26.09.2014. godine nije blagovremena. Reviziju od 26.09.2014. godine pisao je tužilac koji nije advokat, a prema članu 401. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija je nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat.
Kako je, prema tome, o reviziji tužioca protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1 4274/07 od 13.09.2007. godine već odlučivano (presudom Vrhovnog suda Srbije Rev2 92/08 od 03.04.2008. godine), te kako je revizija izjavljena 26.09.2014. godine neblagovremena, a izjavljena je od strane lica koje nije advokat, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04), koji se na osnovu člana 506. važećeg Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13 – US, 55/14), primenjuje u ovoj pravnoj stvari, reviziju tužioca odbacio jer je neblagovremena i nedozvoljena.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija,
Milomir Nikolić,s.r.
