Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 735/19 od 04.10.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3438/12 od 09.03.2017. godine, ispravljenu stavom drugim i trećim rešenja istog suda P1 3438/12 od 01.10.2018. godine, u stavu drugom i delu stava trećeg izreke, pa je tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje otkaz ugovora o radu broj ...-... od 28.06.2012. godine i da se obaveže tuženi da plati tužilji naknadu štete na ime šest zarada umesto vraćanja na rad, koje je tužilja ostvarila u poslednjem mesecu pre donošenja rešenja o otkazu i to šest zarada u visini od po 169.500,00 dinara, odnosno u ukupnom iznosu od 1.017.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.09.2012. godine do isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3438/12 od 09.03.2017. godine, ispravljena stavom drugim i trećim rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3438/12 od 01.10.2018. godine, u stavu četvrtom izreke i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3438/12 od 09.03.2017. godine, ispravljene stavom drugim i trećim rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3438/12 od 01.10.2018. godine, pa je obavezan tuženi da plati tužilji na ime troškova parničnog postupka iznos od 172.300,00 dinara, dok je u preostalom delu zahtev tužilje za iznos od još 152.000,00 dinara odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da plati tuženom na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 12.000,00 dinara, dok je u preostalom delu zahtev tuženog za iznos od još 11.000,00 dinara, odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, u preinačujućem delu, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18), i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je radni odnos kod tuženog zasnovala na osnovu ugovora o radu broj ... od 09.11.2011. godine, radi obavljanja poslova radnog mesta „...“ u organizacionom delu međunarodnog drumskog transporta, sa mestom rada u ..., ... broj ... . Ugovor o radu je zaključen na neodređeno vreme sa probnim radom u trajanju od 6 meseci. Na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu broj ...-... od 28.06.2012. godine, tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu zbog neodgovarajuće radne i stručne sposobnosti za vreme probnog rada uz određeni otkazni rok u trajanju od 5 radnih dana počev od 02.07.2012. godine, zaključno sa 06.07.2012. godine. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da je poslodavac, preko svog zakonskog zastupnika – direktora, pre isteka probnog rada dao svoju ocenu i mišljenje da zaposlena u toku probnog rada nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti te da su se stekli uslovi da se zaposlenoj otkaže ugovor o radu. Direktor tuženog, Mirko Ilić, je sačinio procenu radnih i stručnih sposobnosti tužilje pod delovodnim brojem ...-... dana 27.06.2012. godine, u kojoj je navedeno da se tužilja veoma teško snalazi u uslovima privređivanja koje vladaju u Republici Srbiji, da nema odgovarajuća znanja i sposobnosti vezano za organizaciju i izvršenje zbirnih transporta i da ne ostvaruje odgovarajuću koordinaciju sa ostalim zaposlenima u organizacionom delu međunarodnog drumskog saobraćaja, da nije ostvarila očekivane timske, kolegijalne i međuljudske odnose u sektoru usled čega nije ostvarna ni zadovoljavajuća saradnja sa ostalim zaposlenima u sektoru. Navedna procena nije dostavljena tužilji. Tužilji je ponuđen sporazum o prestanku radnog odnosa koji je kod tuženog zaveden pod delovodnim brojem ...-... od 07.06.2012. godine, ali tužilja taj sporazum nije prihvatila.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio, kao nezakonito, rešenje o otkazu ugovora o radu broj 11- 855 od 28.06.2012. godine, u smislu odredbe člana 36, 110, 185. stav 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05), jer tokom probnog rada tužilje tuženi nije imao nikakve utvrđene kriterijume niti procedure za procenu i utvrđivanje radnih i stručnih sposobnosti tužilje, kao ni kvalitete njenog rada. U proceni direktora navedeni su samo njegovi utisci, ali ne i konkretni dokazi, tabele, kriterijumi i eventualne procedure utvrđene kod tuženog za proveru rada tužilje tokom probnog rada. Bez utvrđenih kriterijuma i metodologije praćenja i ocenjivanja probnog rada tužilje, po mišljenju prvostepenog suda, postoji mogućnost za volontarizam tuženog, što je nedopustivo.

Drugostepeni sud je, kod istog činjeničnog stanja, pobijanom pravnosnažnom odlukom preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužilje odbio, kao neosnovan, pošto je zaključio da je pravo poslodavca da oceni rad tužilje, s obzirom na karakter radnog odnosa sa probnim radom koji je uslovljen stručnim sposobnostima, a u konkretnom slučaju i timskim funkcionisanjem, što je od suštinskog značaja za obavljanje poslova na koje je tužilja bila raspoređena.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilje ukazuje da je pobijanom presudom drugostepenog suda, pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Naime, tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu pre isteka ugovornog perioda probnog rada zbog neosvarivanja rezultata rada, pozivajući se, u svom rešenju, na odredbu člana 36. Zakona o radu i člana 14. Pravilnika o radu.

Odredbom člana 36. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09), propisana je mogućnost zasnivanja radnog odnosa uz ugovaranje perioda probnog rada i njegovo najduže trajanje, stavom jedan i dva tog člana, prestanak pre isteka perioda probnog rada, stavom trećim i istek ugovorenog perioda, stavom četvrtim tog člana Zakona. Međutim, probni rad se ugovara po odredbama ugovora o radu kojim neko lice zasniva radni odnos na određeno ili na neodređeno vreme, pa se prestanak radnog odnosa, u smislu odredbe člana 36. stav 3. Zakona o radu, odnosno pre isteka ugovorenog probnog rada, ne može posmatrati izolovano, nezavisno od odredaba Zakona o radu koje regulišu prestanak radnog odnosa prema vremenu na koji je ugovor o radu zaključen (na određeno ili neodređeno vreme). Tužilji je ugovor o radu otkazan zbog neostvarivanja rezultata rada, pa je zakonitost pobijane odluke sud morao da ceni uz prethodno utvrđenje da li je nastupio osnov za prestanak radnog odnosa, u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Pri tom, kada je u pitanju prestanak radnog odnosa zbog nezadovoljavajućih rezulatata rada, sud mora imati u vidu i odredbe Konvencije MOR-a broj 158, o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, sa preporukom broj 166, koje naša država ratifikovala, i koje, saglasno članu 16. stav 2. i 194. stav 4. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/06), čine sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Tim odredbama je propisano da zbog nezadovoljavajućeg vršenja poslova radniku neće prestati radni odnos izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, a radnik i posle odgovarajućeg isteka roka predviđenog za poboljšanje rada, nastavi i dalje da obavlja dužnosti na nezadovoljavajući način (član 8. preporuke).

Dakle, kod otkaza zbog neostvarivanja rezultata rada, poslodavac je u obavezi da zaposlenom ostavi odgovarajući rok za poboljšanje radnih rezultata, uz davanje instrukcija u kom segmentu i na koji način je potrebno da koriguje svoj rad i rezultate rada. U konkretnom slučaju, prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, utvrđeno je da procena direktora tuženog Mirka Ilića, zavedena pod delovodnim brojem ...-... od 27.06.2012. godine, tužilji nije dostavljena.Takođe, donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu po ovom osnovu, mora da prethodi upozorenje zaposlenom (tužilji) o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu predviđenog članom 180. Zakona o radu, uz ostavljanje roka od najmanje pet radnih dana za izjašnjenje, pa je drugostepeni sud bio dužan da ceni zakonitost postupka donošenja pobijanog rešenja, u smislu navedene odredbe Zakona.

Imajući u vidu da je pobijanom drugostepenom odlukom, zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od ishoda postupka, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud ponovo ceni navode iz žalbe tuženog, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a da potom, pravilnom primenom materijalnog prava donese novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić