Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužilaca S.C. iz D., B.S. iz Č., S.S. iz K., Z.G. iz S. i M.M. iz S., čiji je zajednički punomoćnik B.M., advokat iz A., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, koju zastupa Državno pravnobranilaštvo – Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 641/15 od 29.04.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 641/15 od 29.04.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 641/15 od 29.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 641/15 od 29.04.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 1477/2013 od 29.01.2015. godine, u usvajajućem delu. Tim delom prvostepene presude delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, a tužena obavezana da im na ime uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, rada noću i u dane državnih praznika, za tražene periode zaključno sa 30.06.2006. godine isplati označene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, dok je njihov tužbeni zahtgev u delu tražene isplate za period od 01.07.2006. do 31.12.2007. godine, odbijen kao neosnovan. Tužena je obavezana da tužiocima naknadi parnične troškove od 1.095.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse u sporovima za isplatu dodataka na platu zaposlenima u MUP-u.

Apelacioni sud u Novom Sadu rešenjem R4 145/15 od 05.11.2015. godine nije prihvatio predlog tužene za odlučivanje po izjavljenoj reviziji primenom člana 395. ZPP.

U ovom postupku koji je započet tužbom podnetom 03.08.2006. godine, presuda kojom je okončan postupak ukinuta je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2037/13 od 16.10.2013. godine i predmet vraćen Osnovnom sudu u Somboru na ponovno suđenje, posle 01.02.2012, kada je stupio na snagu Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), pa se prema članu 506. stav 2. ZPP, u ovoj parnici ponovni postupak sprovodi po odredbama novog ZPP.

S tim u vezi, Apelacioni sud u Novom Sadu u smislu člana 404. stav 2. navedenog Zakona, nije bio ovlašćen da odlučuje o izuzetnoj dozvoljenosti revizije.

Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o posebnoj reviziji. Pobijanom presudom tužena je obavezana da tužiocima isplati dodatak na platu na ime prekovremenog rada, noćnog rada i rada na dane državnih i verskih praznika koji nisu radni dani za period do stupanja na snagu Zakona o policiji (30.06.2006. godine). Pitanje naknade za navedene neredovnosti u radu je činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju utvrđivanjem činjenica da li je zaposleni ostvario pravo na uvećanje plate po navedenim osnovima i da li je to povećanje primio ili nije. Kako je u pobijanoj presudi pravilno primenjeno materijalno pravo a pobijana odluka je doneta u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.09.2014. godine, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužene odlučuje kao o posebnoj reviziji na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade štete – isplate naknade plate za prekovremeni rad, rad noću i rad u dane državnih i verskih praznika, podneta je 03.08.2006. godine.

Imajući u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela u odnosu na svakog od tužilaca (S.C. – 102.180,39 dinara; B.S. – 32.273,91 dinara; S. S. – 46.089,23 dinara; Z.G. – 91.508,62 dinara i M.M. – 36.076,24 dinara), običnih suparničara u smislu člana 209. u vezi člana 205. ZPP, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.