.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2426/2018
03.09.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Kosanović advokat iz ..., protiv tužene „Srpske Banke“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandra Mladenović advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3389/17 od 15.03.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3389/17 od 15.03.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 956/15 od 26.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tuženog broj ... od 26.01.2015. godine o prestanku radnog odnosa otkazom od strane poslodavca ugovora o radu broj ... od 07.10.1983. godine sa svim pripadajućim aneksima zbog prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj, umesto vraćanja na rad, isplati naknadu štete u iznosu od 951.967,26 dinara - u visini 18 zarada ostvarenih kod tuženog u decembru mesecu 2014. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da nadoknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3389/17 od 15.03.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 956/15 od 26.04.2017. godine u delu prvog stava izreke tako što je poništeno rešenje tuženog broj ... od 26.01.2015. godine samo u pogledu datuma prestanka radnog odnosa i utvrđeno da je tužilji radni odnos prestao kod tužene dana 30.01.2015. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 956/15 od 26.04.2017. godine u preostalom delu stava prvog, drugom i trećem stavu izreke. Stavom trećim i četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedene odredbe koje su članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek. Tvrdnja tužilje da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je paušalna, jer revident ne navodi odredbu procesnog zakona koju drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio, a što je uticalo ili moglo uticati na pravilnost odluke o žalbi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene i obavljala je poslove stručnog saradnika za ... u Sektoru poslova sa .... - .... (VI stepen stručne spreme - završena viša ekonomska škola). Izvršni odbor tužene banke je, radi realizacije Zaključka Vlade Republike Srbije od 07.11.2014. godine kojim je naloženo organima upravljanja bankom da uz prethodnu saglasnost Ministarstva odbrane izrade i dostave Program racionalizacije kadrovske strukture, doneo 29.12.2014. godine Odluku o usvajanju Pravilnika o organizacionoj strukturi, a 08.01.2015. godine i Odluku o usvajanju izmena i dopuna Pravilnika o organizacionoj strukturi, koje se primenjuju od 26.01.2015. godine. Isti organ tužene je 06.01.2015. godine doneo Odluku o usvajanju Pravilnika o sistematizaciji poslova koja se primenjuje od 26.01.2015. godine, a 16.01.2015. godine i Odluku o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova koja se primenjuje od 30.01.2015. godine. Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih koji sadrži spisak sa imenima 210 od ukupno 272 zaposlena koji su višak dostavljen je na mišljenje reprezentativnom sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Program rešavanja viška zaposlenih usvojio je Upravni odbor tužene banke 21.01.2015. godine. Tužilji je radni odnos prestao rešenjem od 26.01.2015. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom, sa datumom 29.01.2015. godine. Tužilji je isplaćena otpremnina.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
U konkretnom slučaju, opštim aktom tužene - Pravilnikom o sistematizaciji poslova od 06.01.2015. godine sa izmenama i dopunama od 26.01.2015. godine ukinuto je radno mesto na kojem je tužilja radila, što znači da je prestala potreba za njenim radom. Tuženi je postupak utvrđivanja viška zaposlenih sproveo u skladu sa odredbom članova 153-158. Zakona o radu, a tužilji je pre prestanka radnog odnosa isplaćena otpremnina. Nije postojala obaveza tužene da primenom kriterijuma izvrši ocenjivanje zaposlenih, raspoređenih na ukinutim radnim mestima, jer se kriterijumi primenjuju samo u slučaju kada dolazi do smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, odnosno odlučuje ko će od više zaposlenih na istim poslovima biti proglašen viškom, što ovde nije slučaj. Raspoređivanje radnika je autonomno pravo poslodavca koji ga vrši prema sopstvenoj proceni.
S`toga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni za vođenje ove parnice. Zbog toga je zahtev tužene za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 154. i člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
