U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa Aleksandar Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog AMSS d.o.o. sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Sanja Đukić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 249/18 od 06.06.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 28.02.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 249/18 od 06.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 1452/15 od 09.11.2017. godine, prvim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 13.03.2015. godine i da se obaveže tuženi da isplati tužiocu iznos od 527.745,20 dinara, koji predstalja deset zarada u iznosu od po 52.774,52 dinara na ime naknade štete, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 13.03.2015. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Trećim stavom izreke obavezani su tužioci da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 152.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 249/18 od 06.06.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka.

Blagovremenom revizijom izjavljenom na osnovu čl. 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ...55/14-ZPP), tužioci pobijaju drugostepenu presudu iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revidenti se pozivaju na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. u vezi sa čl. 8 ZPP, ali ove povrede nisu učinjene u drugostepenom postupku, pa nisu od uticaja na donošenje odluke o reviziji. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude koja se revizijom poziva tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog i to tužilac AA na poslovima skladištara, sa četvrtim stepenom stručne spreme, a tužilac BB na poslovima rukovaoca radne mašine sa četvrtim stepenom stručne spreme. Tužena je donela rešenja o prestanku radnog odnosa i to za tužioca AA broj .. dana 13.03.2015. godine, a za tužioca BB rešenje broj .. od 13.03.2015. godine. Osporenim rešenjima tužiocima je otkazan ugovor o radu i konstatovano je da im radni odnos prestaje sa 16.03.2015. godine iz razloga propisanih odredbom čl. 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/14). Tužiocima je isplaćena otpremnina zbog toga što su proglašeni za tehnološki višak dana 13.03.2015. godine. Pre donošenja osporenih rešenja izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog ukinuta su radna mesta skladištara i rukovaoca radnom mašinom na kome su tužioci bili raspoređeni, zbog čega je prestala potreba za njihovim radom, pa su tužioci proglašeni za tehnološki višak. Prema Programu rešavanja viška zaposlenih i odredbi čl. 153. do 158. Zakona o radu tuženi nije imao mogućnosti da tužioce rasporedi na druge poslove prema njihovoj školskoj spremi, znanju i radnim sposobnostima. Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbene zahteve tužilaca kao neosnovane. Usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog koji je ukinuo sva radna mesta u okviru ogranka SC Kraljevo prestala je potreba za obavljanjem poslova od strane tužilaca i drugih zaposlenih, pa je postupak prestanka radnog odnosa za oba tužioca zakonito sproveden pravilnom primenom čl. 153. stav 1. tačka 1., 158. stav 1. i čl. 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić