.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 330/2015
24.09.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnih odnosa tužioca S.C. iz sela D.T., čiji je punomoćnik P.M., advokat iz V., protiv tuženog R. o. i c. G. AD K.F., čiji je punomoćnik M.S., advokat iz J., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3216/13 od 14.08.2014. godine, u sednici od 24.09.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3216/13 od 14.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 br.3216/13 od 14.08.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju P1 broj 105/13 od 01.10.2013. godine u stavu prvom izreke, a preinačena je u stavu drugom izreke, u pogledu visine troškova postupka tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 187.500,00 dinara. Navedenom prvostepenom presudom, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog broj 742 od 28.04.2010. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu broj 562/16 od 19.08.2008. godine i aneks ugovora o radu broj 1 od 14.12.2009. godine kao nezakonito, pa je naloženo tuženom da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na poslove „jamskog bravara“, koje je obavljao pre prestanka radnog odnosa, da ga prijavi kod nadležnih fondova i upiše mu u radnu knjižicu radni staž od momenta prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 144.250,00 dinara.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe na koju se revizijom ukazuje jer obrazloženje pobijane presude sadrži jasne i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama. U reviziji se takođe neosnovano ističe da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba iz člana 361. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. ZPP, s obzirom da obrazloženje pobijane presude sadrži ocene žalbenih navoda od značaja.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 19.08.2008. godine i aneksa ugovora o radu broj 1 od 14.12.2009. godine i obavljao je poslove jamskog bravara. Pobijanim rešenjem tuženog br.742 od 28.04.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 6. Zakona o radu jer je zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, time što je dana 29.03.2010. godine prisustvovao ročištu o raspravi povodom reorganizacije stečajnog dužnika DP G. K. F.u Privrednom sudu u Leskovcu, a u to isto vreme je prema doznakama bio privremeno sprečen za rad od 12.03. do 31.03.2010. godine. Tuženi je upozorio tužioca 13.04.2010. godine o postojanju razloga za otkaz, o čemu se ovaj pismeno izjasnio. Utvrđeno je da je tužilac prisustvovao 29.03.2010. godine navedenom ročištu u Privrednom sudu u Leskovcu u postupku St 13/2010. Prema doznakama izdatim od strane ZC Vranje, tužilac je bio sprečen za rad sa dijagnozom F 41.2 „anksiozno depresivno stanje“, počev od 12.03. do 31.03.2010. godine. Prema specijalističkom izveštaju lekara Psihijatrijske ambulante ZC Vranje od 11.03.2010. godine, tužiocu je predloženo korišćenje bolovanja (sa kontrolom za mesec dana) zbog bolesti sina I.C.. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštka medicinske struke - neuropsihijatra, utvrđeno je da tužilac u naznačenom periodu nije koristio bolovanje zbog sebe, već zbog bolesti i nege svog sina i da je izabrani ordinirajući lekar načinio grešku kod izdavanja doznaka tužiocu, za sporni period; kao i da tužilac time što je koristio bolovanje za potrebu nege bolesnog sina, a ne za lično lečenje, nije mogao da ugrozi svoje zdravlje.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac nije učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, s obzirom da nije zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad u smislu člana 179. stav 1. tačka 6. Zakona o radu, pa je pravilno odlučeno da se pobijano rešenje poništi kao nezakonito i tužilac vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. ovog zakona.
Svi revizijski navodi tuženog kojima napada nalaz i mišljenje sudskog veštaka neuropsihijatra i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, zapravo se svode na osporavanje činjeničnog stanja kao pogrešno i nepotpuno utvrđenog, sa kog razloga se revizija ne može izjaviti u smislu člana 398. stav 2. ZPP.
Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka na osnovu članova 149. stav 1. i 150. stav 2. ZPP.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Predrag Trifunović,s.r.
