.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3375/2021
31.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Gordane Džakula i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorana Nenković advokat iz ..., protiv tuženog JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica – Rudnik lignita „Lubnica“, sa sedištem u Lubnici, čiji je punomoćnik Miroslav Vasić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1250/2021 od 27.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1250/2021 od 27.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1250/2021 od 27.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru Gž1 1501/17 od 30.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada za period od novembra 2014. godine do oktobra 2017. godine isplati iznos od 23.664,91 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose počev od poslednjeg dana narednog meseca u odnosu na mesec na koji se isplata odnosi pa do isplate i iznos od 24.177,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.11.2018. godine do isplate i da u ime i za račun tužioca nadležnim fondovima uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti na iznose manje isplaćene zarade, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1250/2021 od 27.05.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 1501/17 od 30.10.2020. godine.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbe člana 108. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05..75/14) i člana 51. Kolektivnog ugovora tuženog od 30.05.2015. godine, ocenjen je neosnovnim tužbeni zahtev za isplatu uvećane naknade zarade za prekovremeni rad, jer je, iako kod tuženog nije formalno uvedena preraspodela radnog vremena, faktički model rada tužioca u spornom periodu predstavljao svojevrsnu preraspodelu radnog vremena, u kojoj je ostvareni veći fond časova rada od ugovorenog kompenzovan korišćenjem slobodnih dana, koji su obračunavani i isplaćivani kao redovan rad.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda da se u situaciji kada zaposleni nije radio veći broj sati ukupno od ugovorenog i zakonom dozvoljenog radnog vremena ne radi o prekovremenom radu, već o preraspodeli radnog vremena.
Iz navedenih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3).
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 05.12.2017. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 250.000,00 dinara. Vrednost pobijanog dela presude iznosi 47.842,09 dinara.
Kako pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
