U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužioca S.A. iz P., čiji je punomoćnik M.S., advokat u N., protiv tuženog KJP „Gradski vodovod“ P., koga zastupa I.S., advokat u N., radi utvrđenja postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme i poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 2713/14 od 15.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 28.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE se kao neosnovana revizija tužica izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 2713/14 od 15.10.2014. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju broj P1 10/14 od 20.05.2014. godine je prvim stavom izreke poništeno kao nezakonito rešenje o utvrđivanju postojanja razloga za odjavu zaposlenog sa Zavoda za osiguranje zaposlenih broj 5689 od 31.12.2013. godine kojim je utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos, što je tuženi dužan da prizna i prijavi tužioca kod nadležnog Fonda PIO zaposlenih – Filijala P. u roku od osam dana. Drugim stavom izreke je utvrđeno da je tužilac S.A. iz P. zasnovao radni odnos na neoređeno vreme kod tuženog počev od 20.11.2013. godine na dalje, što je tuženi dužan da prizna, da vrati tužioca na rad, na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, a sve u roku od osam dana. Trećim stavom izreke je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 5687 od 31.12.2013. godine kojim je stornirano rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za tužioca broj 5661 od 26.12.2013. godine, što je tuženi dužan da prizna u roku od osam dana. Četvrtim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 93.750,00 dinara, u roku od osam dana.

Apelacioni sud u Nišu je presudom broj Gž1 2713/14 od 15.10.2014. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u trećem stavu izreke. Ukinuo je navedenu presudu u prvom stavu izreke i tužbu u tom delu odbacio. Trećim stavom izreke je preinačio navedenu presudu u drugom stavu izreke tako što je utvrdio da je tužilac bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog i to od 19.11.2012. godine do 26.12.2013. godine, dok je odbio njegov tužbeni zahtev kao neosnovan u delu kojim je tražio utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme. Četvrtim stavom izreke je preinačio odluku o troškovima postupka tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv naznačene presude Apelacionog suda u Nišu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po služenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na osnovu rešenja SO P. od 19.11.2012. godine kojim je imenovan za vršioca dužnosti direktora KJP „Gradski vodovod“ u P. za period od najduže godinu dana. Nadzorni odbor tuženog je zaključio sa tužiocem ugovor o radu broj 3636 od 27.11.2012. godine na određeno vreme u kome je navedeno da ugovor traje najduže do 26.11.2013. godine. Aneksom ugovora od 15.05.2013. godine je izmenjen član ugovora o dužini trajanja radnog odnosa, pa je ugovoren rad najduže do 19.11.2013. godine. Tuženi je raspisao konkurs za izbor direktora po kome nije odlučeno o izboru kandidata do dana prestanka radnog odnosa tužioca u skladu sa aneksom ugovora o radu. Tužilac je učestvovao na konkursu, a osnivač tuženog je 26.12.2013. godine doneo rešenje o izboru drugog kandidata, D.P. na funkciju direktora tuženog i odlučio da tužiocu prestane funkcija vršioca dužnosti direktora sa istim datumom. Pre nego što će biti izabran direktor tuženog, nadzorni odbor tuženog se obratio osnivaču, Opštini P. 19.11.2013. godine (dan isteka radnog odnosa na određeno vreme i mandata na koji je tužilac imenovan za v.d. direktora), sa predlogom da se tužilac imenuje na još jedan period za v.d. direktora kako ne bi došlo do problema u funkcionisanju kod tuženog. Tužilac je dolazio na posao i nakon navedenog datuma i obavljao je poslove radnog mesta za koje je zaključen ugovor o radu na određeno vreme sve do 26.12.2013. godine kada mu je na njegov zahtev Nadzorni odbor dao rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za 2013. godinu u periodu od 27.12.2013. do 05.02.2014. godine. Potom je tuženi 31.12.2013. godine stavio van snage rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, a rešenjem od istog datuma je utvrđeno postojanje razloga za odjavu tužioca sa Zavoda za osiguranje zaposlenih i radni odnos je tužiocu prestao sa danom 26.12.2013. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je on zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 20.11.2013. godine, pa nadalje i da se obaveže tuženi da ga reintegriše u radni odnos. Naveo je da vršenje dužnosti direktora nisu oni poslovi o kojima govori član 37. Zakona o radu i da je nastavljanje sa radom i nakon 19.11.2012. godine bilo u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, da bi se otklonila opasnost od eventualnog nastanka materijalne štete kod tuženog, odnosno u naročito opravdanom slučaju Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je Apelacioni sud pravilno ocenio da se na konkretni pravni odnos ne primenjuje pravilo iz člana 37. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05, 61/05). Na konkretan radnopravni odnos se primenjuje pravilo iz člana 48. Zakona o radu kojim je propisano da direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno i određeno vreme (stav 1). Po pravilu iz stava 2. iste odredbe radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka za koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

Kako je tužilac radni odnos na poslovima vršioca dužnosti direktora zasnovao na određeno vreme, izborom novog direktora njemu je zakonito prestao radni odnos na određeno vreme. Zbog primene specijalnog pravila koje predstavlja odstupanje i izuzetak od pravila o prerastanju radnog odnosa (član 37. stav 4. Zakona o radu) nisu se stekli uslovi za poništaj rešenja o otkazu, a ni utvrđenja da je radni odnos koji je zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme. Nema značaj činjenica što je tužilac i nakon 19.11.2013. godine kada mu je isteklo vreme mandata na dužnosti vršioca dužnosti direktora (i radni odnos), nastavio da radi i obavlja poslove te funkcije sve do 26.12.2013. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.