U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Gordana Nedić Mitrović i Lazar Mitrović, advokati iz ..., protiv tužene Privredne banke Beograd AD u stečaju, sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Agencija za osiguranje depozita Beograd – Poverenik stečajnog upravnika BB, čiji je punomoćnik Marija Smiljanić Bilčević, advokat iz ..., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelaconog suda u Beogradu Gž1 broj 754/16 od 15.09.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 754/16 od 15.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 1193/15 od 04.11.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog broj .. od 23.12.2008. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.11.2015. godine pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 754/16 od 15.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno, izjavila reviziju pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Vrhovni kasacioni sud nije cenio revizijske navode kojima tužilja ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačka 1. do 3. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog 1984. godine. Ugovorom o radu od 01.11.2002. godine regulisana su međusobna prava, obaveze i odgovornosti stranaka, a aneksom broj 4 ugovora o radu od 01.09.2008. godine, promenjen je u celini tekst ugovora o radu od 01.11.2002. godine, sa aneksima broj 1, 2. i 3, i tužilja je raspoređena na poslove šefa Ekspoziture ... , Sektor poslova sa stanovništvom. Članom 24. alinejom 5. i 12. naznačenog aneksa, kao povrede radne obaveze za koje se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, određene su povrede zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja, kao i povrede izdavanje čekova bez pokrića sa svog ili tekućeg računa po kome je zaposleni ovlašćen odnosno preko odobrenog kredita, odnosno raspolaganje sa sredstvima sa svog ili žiro računa po kojem je zaposleni ovlašćen preko stanja dinarskih sredstava na njemu. Osporenim rešenjem broj .. od 23.12.2008. godine, tužilji je s pozivom na pravila iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i člana 133. stav 1. tačka 2. i člana 134. stav 1. alineja 5. i 12. Kolektivnog ugovora, otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 24. stav 1. alineja 5. i 12. ugovora o radu, sa aneksima, a koja se sastoji u zloupotrebi položaja prekoračenje ovlašćenja i izdavanje čekova bez pokrića sa svog računa preko stanja dinarskih sredstava na računu, zbog toga što je u više navrata bio u nedozvoljenom minusu preko odobrenog dozvoljenog minusa od 79.000,00 i to u periodu od 08.04.2008. do 14.04.2008. godine, od 21.07.2008. do 23.07.2008. godine i od 28.07.2008. godine do 22.09.2008. godine u rasponu od 123.445,47 dinara do 207.955,33 dinara, zato što je kod minusnog stanja preko nedozvoljenog minusa 23.07.2008. godine sebi isplatila 500,00 dinara, a zatim kod minusnog stanja od 78.951,83 dinara sebi isplatila 108.000,00 dinara, posle čega tekući račun zaposlene je iskazao minusni saldo od 186.951,83 dinara, zato što je kod negativnog salda računa sebi izdavala čekove u više navrata u periodu od 28.03.2008. do 25.07.2008. godine, kada je kod stanja od 31 nerealizovanog čeka i negativnog salda na tekućem računu od 68.901,83 dinara sebi izdala deset čekova i u više navrata (41 put) u periodu od 18.07.2008. do 18.11.2008. godine izdavala čekove bez pokrića, što je utvrđeno redovnom kontrolom rada blagajnika u Sektoru poslova sa stanovništvom 20.11.2008. godine. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu 02.12.2008. godine u kojem su tužilji predočene činjenice vezane za isplate kod nedozvoljenog minusa 23.07.2008. i 28.07.2008. godine, neovlašćenog izdavanja čekova pri negativnom saldu tekućeg računa u periodu od 28.03.2008. do 25.07.2008. godine, koje je dostavljeno i sindikatu tuženog i na koje se tužilja izjasnila pisanim putem. Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji i naznačeno upozorenje doneto je od strane Izvršnog odbora tužene, koji je u smislu pravila iz člana 33. stav 2. tačka 16. Statuta tužene nadležan da odlučuje o radnopravnim pitanjima zaposlenih.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan zahtev tužilje, s obzirom da je utvrdio da je osporeno rešenje doneto u zakonito sprovedenoj proceduri i u zakonom propisanim rokovima, kao i da je tužilja učinila povredu radne obaveze, koje su joj osporenim rešenjem stavljene na teret.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužilje prihvatio stanovište prvostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito i da je tužilja učinila povrede radne obaveze koje su joj osporenim rešenjem stavljene na teret.

Članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“ br. 24/05 i 61/05), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Članom 180. istog zakona, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 1. tačka 1.-6. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Članom 184. stav 1. Zakona o radu radu propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 1, 2, 3, 5. i 6. ovog zkona, poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Članom 133. stavom 1. tačkom 2. Kolektivnog ugovora tužene iz 2005. godine propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu u članu 134. ovog Ugovora ili ugovorom o radu. Prema članu 134. stavu 1. alineji 5. i 12. istog Ugovora zaposlenom se može otkazati ugovor o radu ako svojom krivicom zloupotrebi položaj i prekorači ovlašćenja, kao i ako izda čekove bez pokrića sa svog ili tekućeg računa po kome je zaposleni ovlašćen odnosno preko odobrenog kredita, odnosno raspolaže sa sredstvima sa svog ili žiro računa po kojem je zaposleni ovlašćen, preko stanja dinarskih sredstava na njemu.

Statutom tuženog u članu 33. stav 2 tačka 16. je predviđeno da je izvršni odbor nadležan da odlučuje o radnopravnim pitanjima zaposlenih, u skladu sa propisima kojim se uređuje radni odnos.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu, Kolektivnog ugovora tužene i Statuta tužene pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je osporeno rešenje doneto u zakonom propisanoj proceduri, jer mu je prethodilo pisano upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilja izjasnila, a doneto je od strane statutarnog zastupnika tuženog – izvršnog odbora.

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu člana 184. stav 1 Zakona o radu. Naime, za izvršenje radnji tužena je saznala 20.11.2008. godine, prilikom vršenja kontrole stanja tekućih računa zaposlenih, a osporeno rešenje doneto je 23.12.2008. godine. Kako je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji dato u okviru objektivnog roka od šest meseci od nastupanja činjenica koje su razlog za otkaz ugovora o radu, s obzirom da se u slučaju povrede izvršenja radne obaveze u produženom trajanju, o kakvoj povredi radne obaveze se ovde radi, rok zastarelosti počinje teći od trenutka činjenja poslednje radnje izvršenja kojom se čini povreda radne obaveze, a koje je tužilja učinila u julu 2008. godine, zbog čega do dana donošenja osporenog rešenja, 23.12.2008. godine, nije protekao objektivni rok od šest meseci. Osim toga, osporeno rešenje doneto je u okviru subjektivnog roka od tri meseca od saznanja tužene za izvršene povrede radne obaveze, jer je za njih ovlašćeno lice tužene saznalo 20.11.2008. godine po redovnoj kontroli tekućih računa zaposlenih.

Kod utvrđenog da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene na poslovima šefa Ekspoziture ..., Sektora poslova sa stanovništvom, da je izdavala čekova bez pokrića sa svog računa preko stanja dinarskih sredstava na računu, jer je u više navrata bio u nedozvoljenom minusu preko odobrenog dozvoljenog minusa od 79.000,00 i to u periodu od 08.04.2008. do 14.04.2008. godine, od 21.07. 2008. do 23.07.2008. godine i od 28.07.2008. do 22.09.2008. godine u rasponu od 123.445,47 dinara do 207.955,33 dinara, zatim da je kod minusnog stanja preko nedozvoljenog minusa 23.07.2008. godine sebi isplatila 500,00 dinara, a zatim kod minusnog stanja od 78.951,83 dinara sebi isplatila 108.000,00 dinara, posle čega je tekući račun tužilje iskazao minusni saldo od 186.951,83 dinara, da je kod negativnog salda računa sebi izdavala čekove u više navrata u periodu od 28.03.2008. do 25.07.2008. godine, kada je kod stanja od 31 nerealizovanog čeka i negativnog salda na tekućem računu od 68.901,83 dinara sebi izdala deset čekova i u više navrata (41 put) u periodu od 18.07.2008. do 18.11.2008. godine izdavala čekove bez pokrića, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilja svojom krivicom učinila povrede radne obaveze utvrđene članom 24. alineja 5. i 12. aneksa broj 4. ugovora o radu od 01.09.2008. godine, kojim članom su kao povrede radne obaveze za koje se može otkazati ugovor o radu bile predviđene zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja, kao i izdavanje čekova bez pokrića sa svog tekućeg računa, odnosno raspolaganje sa sredstvima sa svog računa preko stanja dinarskih sredstava na njemu.

Stoga su neosnovani navodi revizije da je pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnog pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić