.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3514/2019
12.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednik veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordan Stamenić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Smederevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Požarevcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1039/19 od 12.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1039/19 od 12.04.2019. godine - dela kojim je odlučeno o naknadi troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada i troškovima postupka.
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1039/19 od 12.04.2019. godine u delu stava prvog - u pogledu odluke o troškovima za dolazak na rad i odlazak sa rada i stavu drugom izreke, i presuda Osnovnog suda u Smederevu P1 201/17 od 21.11.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P1 201/17 od 24.01.2019. godine, u drugom i trećem stavu izreke, i u tom delu predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Smederevu P1 201/17 od 21.11.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Smederevu da tužiocu AA iz ... isplati po osnovu rada za vreme državnih i verskih praznika, prekovremenog rada i noćnog rada novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, kao i da za tužioca na iznose navedene u ovom stavu izreke uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja Republičkom fondu za penzijsko i invaldsko osiguranje zaposlenih - Filijala Smederevo, i doprinose po osnovu zdravstvenog osiguranja nadležnom fondu zdravstvenog osiguranja - Filijala Smederevo, u iznosu koji obračunaju nadležne službe tužene u vreme obračuna, sve u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova postupka isplati tužiocu iznos od 163.288,00 dinara u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1039/19 od 12.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu P1 201/17 od 21.11.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 201/17 od 24.01.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je odlučeno o naknadi troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se dozvoli odlučivanje o njegovoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za odlučivanje o tužiočevoj reviziji propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP) jer pravnosnažne presude donete u istovetnim činjenično-pravnim sporovima (priložene uz reviziju) ukazuju na neujednačenu sudsku praksu, kako između apelacionih sudova tako i između apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda.
Iz tih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.
Podnetom tužbom tužilac je tražio naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada u spornom periodu.
Nižestepeni sudovi su takav tužbeni zahtev odbili sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da se tuženoj obraćao sa zahtevom za naknadu tih troškova, kao i da je iste imao, tako da je njegovo potraživanje neosnovano jer mu nije priznato pojedinačnim aktom tužene. Ovakvu odluku sudovi su zasnovali na članu 169. Zakona o policiji („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 101/05 ...), članu 37. stav 1. i 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 62/06), članu 3. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, broj 98/07-prečišćeni tekst), člana 140. stav 1. i 4, člana 142. i člana 143. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 79/05 ...).
Po shvatanju nižestepenih sudova, pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada ostvaruje se na osnovu pismenog zahteva koji zaposleni podnosi funkcioneru koji rukovodi državnim organom i korišćenjem pravnih lekova u upravnom postupku - žalbe u slučaju odbijanja zahteva ili propusta rukovodioca organa da u određenom roku odluči o podnetom zahtevu, odnosno tužbe u upravnom sporu. Sudska zaštita u parničnom postupku ostvaruje se samo u skladu sa članom 172. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu odgovornosti tužene za štetu koju je prouzrokovao njen organ tako što je isplatu naknade predmetnih troškova, utvrđene konačnim i pravnosnažnim pojedinačnim aktom, neredovno vršio ili neosnovano obustavio.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 169. Zakona o policiji propisano je da se na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima, ako tim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona nije drukčije određeno. Prema članu 37. stav 1. i 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, državni službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, a uslovi za naknadu troškova, njihova visina i način na koji se ostvaruju propisuju se uredbom Vlade. Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika propisano je da se državnom službeniku i namešteniku naknađuju troškovi prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada (član 2. stav 1. tačka 1) u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju (član 3).
Iz navedenih odredbi proizilazi da policijski službenici imaju pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, i da ostvarivanje tog prava u sudskom postupku nije uslovljeno prethodnim obraćanjem poslodavcu i dostavljanjem dokaza o plaćenoj prevoznoj karti.
Imajući izloženo u vidu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za naknadu ovih troškova nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. Usled pogrešne primene materijalnog prava sudovi nisu utvrdili činjenice o visini troškova koje tužilac potražuje u spornom periodu po ovom osnovu, zbog čega su presude u pogledu tog tužbenog zahteva morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će, vodeći računa o izloženom, pravilnom primenom materijalnog prava o tom tužiočevom zahtevu doneti zakonitu odluku.
Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
